Сејање паприке за расад треба да буде у оптималном периоду, не сме се дозволити да биљке прерасту пре пресађивања. Код нас се најчешће обавља у мањим сандуцима, мањим контејнерима или у хранљивим коцкама. У последње време расте популарност контејнера за производњу расада паприке (користе се они са 103 или са 84 поља).
Постоји могућност производње у пластеницима густом садњом, што је добра опција јер се прескаче акција пикирања паприке. За овакав начин производње треба обезбедити мало више температуре у континуитету и стално влажење. Међутим, ту су младе биљке у густом склопу и, ако се појави неки проблем са болестима, веома се брзо прошири и штета уме да буде значајна.
Када се убаци семе паприке у земљу, потребно је мало сабити земљиште и залити га. Пожељно је испоштовати препоруке произвођача око услова након сетве, а то је углавном да температура простора буде око 28 °Ц. Биљке ће почети ницање након недељу дана и потом се врши спуштање температуре на мало ниже од 20 °Ц. Овим снижавањем температуре спречава се претерано издуживање биљака.
Када је у питању паприкина расада проблем могу направити гљивице из рода Rhizoctonia spp, Pythium spp, Phytophthora spp, које се налазе у површинским слојевима земље (супстрата). Оне негативно делују на развој кореновог система па могу да изазову полегање младих биљака. Треба бити пажљив, јер се оне брзо могу проширити на већи део засада, а њихово дејство је такво да спречавају биљке да преко корена усвајају воду и хранљиве материје, услед чега се лагано суше од своје основе. Коришћење провереног земљишта и квалитетног супстрата је добар начин да се избегне овакав проблем с полегањем. Било би добро обавити прскање фунгицидима након што се обави пикирање паприке.
Расад паприке је оптимално развијен кад биљке имају од 6 до 8 листова, висину око 20 цм и добро развијен корен. У овом периоду штету на биљкама могу направити пужеви, а како су биљке мале треба дуже времена да се опораве од оштећења.
Каљење расада
Каљење расада паприке треба да почене око недељу дана пре садње у пластеник или на отвореном пољу. Прва акција у том поступку јесте смањивање броја заливања, али оно постаје обилније да би се покренуо јачи развој корена. Простор где се расад производи се у већој мери проветрава пар пута дневно. Уколико је све покривено агротекстилом, он се склања са биљака, само треба пазити да се то не ради када је ветровито или сија директно сунце.
Након садње биљака на стално место веома често долази до тога да се одређени број стабљика осуши, пошто је паприка поврће осетљивије на пресађивање. Пар дана након одрађеног посла треба на местима осушених биљака посадити нове, да би склоп садње био оптималан. Систем наводњавања може бити кап по кап, који се монтира испод фолије, или се обавља наводњавање редова између гредица.
Ђубрење паприке
Како паприка узима из земљишта велике количине азота, фосфора и калијума, потребно је и појачано ђубрење земљишта пре садње. Основно ђубрење обавља се у јесење-зимској бразди, где се пре орања разбацује стајско ђубриво у количини од 40 до 50 т/ха и НПК 6:18:36 у количини 200 до 300 кг/ха, или НПК 7:14:26. У припреми земљишта за садњу паприке, као допунско ђубриво додаје се НПК 15:15:15 или НПК 20:10:10 у количини од 150 до 200 кг/ха.
За добијање високих приноса потребна је интензивна прихрана кристалон ђубривом, а сматра се да је нормална количина хранива потребна за 40 до 50 т/ха плода следећа:
- 250 до 300 кг/ха N (100 кг пре пресађивања),
- 100 до 150 кг/ха P2O5,
- 200 до 300 кг/ха K2O,
- 110 до 160 кг/ха CaO (посебно је значајан да би се избегла појава тамних пега на плоду, што може знатно смањити принос).
Најбоље је анализом земљишта установити залихе хранива и на основу тих података одредити потребу за ђубрењем.
Могућа је и фолијарна прихрана, али то поскупљује производњу и треба бити опрезан да се не спали лист и цвет биљке приликом примене.
Р.Д.Ј.
