Рен је вишегодишња повртарска врста, која на једном месту може да остане и 20 година, а способност накупљања високоосмотски активних материја у подземним вегетативним органима омогућава му успешно презимљавање. Гаји се ван плодореда и може се користити више година. У најновијим технологијама производи се у једногодишњем циклусу, јер не доноси семе или, ако га донесе, оно нема никакву биолошку вредност, те се размножава садњом резница.
Пише: Проф. Др Жарко Илин
У исхрани се користи, условно речено, подземно стабло рена које је меснато и у доњем делу разгранато. Ово стабло је дебљине од 3 до преко 6,5 цм и дужине од 20 до 40 цм. Има специфичне захтеве за условима успевања, а у исхрани се користи у свежем стању, прерађен, док се листови користе као додатак за маринирање различитих врста поврћа.
Антибиотик за сваки дан
То је изузетно квалитетно и цењено поврће, посебно у словенским земљама. Високе је хранљиве и енергетске вредности, с антибактеријским ефектом. Због тога би га у исхрани требало користити читаве године, свакодневно, бар једну до две кафене кашичице у прилогу главном јелу.
Има висок садржај угљених хидрата, али и протеина с есенцијалним аминокиселинама. Од минералних материја доминира калијум. Има висок садржај јабучне киселине, која му даје специфичну арому, јер је однос јабучне киселине и шећера веома повољан. Такође, има висок садржај етеричних уља, гликозида, која делују антибактеријски, због чега се препоручује у време вируса, када нам је имунитет угрожен. Повишен му је и садржај целулозе: она није директно сварљива у нашем организму, али је изузетно значајна због промета материја у цревном тракту, јер даје осећај ситости и доприноси бољем чишћењу црева.
Висок садржај суве материје, у просеку око 23 посто, сврстава га по вредности уз висококвалитетне сорте кромпира. Има знатно мањи садржај воде од осталог поврћа и он износи око 77 посто, а висок садржај протеина – око 3,1 г на 100 г рена. Садржи и масти 1,7 г у 100 г свеже материје и шећер – око 1,8 г на 100 г свеже материје. Има доста витамина, пре свега тијамина, односно витамина Б1, рибофлавина, односно витамина Б2, као и ниацин. Рен има највиши садржај витамина Ц од свих повртарских врста, и то 95 мг на 100 г свеже материје. Зато се и препоручује у ово време, када су природни извори витамина врло оскудни.
Рен је високог садржаја минералних материја, највише калијума, у просеку 420 мг на 100г свеже материје, калцијума – 150 мг на 100 г па превенира остеопорозу, као и магнезијума – 81 мг на 100 г, фосфора, гвожђа и натријума.
Семе му не клија, расте из резница
Стара је повртарска врста и гаји се практично у целом свету. Не постоје посебне сорте рена, већ су оне добиле називе по локалитету на којем се рен гаји. Тако разликујемо хамбуршки, бугарски, сегедински, новосадски, бачки рен.
Има добро развијен и моћан коренов систем и поједини коренови продиру у дубину чак и до 3 м. Подземно стабло има велики број спавајућих пупољака и то је разлог због којег се делови подземног стабла или секундарни избојци користе за даљу репродукцију.
Рен је странооплодна биљка. Цветно стабло може да се појави по проласку стадијума јаровизације у другој години живота: оно ће бити високо 30 до 40 цм, чешће 50 до 60 цм, максимум до 150 цм. Носи цветове типичне грађе за фамилију купусњача. У појединим регионима може доћи до оплодње и образовања веома ситног семена, али оно практично нема никакву употребну вредност, јер не клија. Зато се за репродукцију користе искључиво вегетативни органи.
Прве године стабло формира бујну вегетативну масу, листови су изразито крупни, дуги од 40 па чак до 100 цм, широки од 10 до 25 цм. Елипсастог су облика, с назубљеним ивицама. Доњи листови су много крупнији од горњих. Друге године, након јаровизације, из розете израста цветоносно стабло које је обрасло ситним листовима. Након оплодње, цветно стабло образује 300 до 500 семенки у једном граму, јајасто-округлог облика смеђе боје, али без употребне вредности.
Тражи пуно воде и мало светлости
Рен у току раста пролази три фенофазе и то произвођачи морају да препознају како би обезбедили потребну количину хранива и воде. Прва фаза је од садње резница до појаве првих правих листова, и користи хранљиве материје из матичне резнице. Друга фаза наступа веома брзо након прве фазе и ту листови формирају лисну розету. Тада се примењује такозвана декаптација, којом се одстрањују горњи, бочни изданци, чиме се елиминише вишеглавост главног стабла и успоставља правилан однос надземног и подземног вегетативног дела. Потом се приступа првом прихрањивању и наводњавању. Трећа фаза је најдужа и траје до бербе. Изузетно је значајна и почиње појавом младих исечених листова, а резервне хранљиве материје се премештају из надземног дела у подземно стабло које дебља. У овој фази је веома интензиван развој корова који конкуришу рену захтевима за хранивима и водом, па је неопходно њихово сузбијање. Листове у овој фази нападају и болести и штеточине, па заштита мора бити одговарајућа.
Рен је биљка умереног климата и боље подноси ниске температуре од високих. Спада у групу купусњача и то је још један од разлога због којег има специфичне захтеве за водом и хранивима.
Рен има умерене захтеве према светлости, а крупни листови омогућавају да расте на засењеним местима. Високе захтеве за водом рен има због велике лисне површине и релативно слабе усисне моћи кореновог система. Зато је неопходно обилно заливање током читаве вегетације. Недостатак воде смањује принос, а при сувишку смањује се раст корена и он трули. У првој фази садржај влаге треба да је минимум 60 посто пољског водног капацитета, у другој фази минимум 70 посто, а у трећој фази 75 до 80 посто.
Воли чернозем, ливадску црницу и богату прихрану
Он захтева дубока, плодна, растресита, добро дренирана земљишта. На тешким земљиштима честа је појава покорице која отежава клијање и ницање, а корен се рачва и постаје врло груб. На сувише лаким и песковитим земљиштима подземно стабло остаје без карактеристичног укуса и мириса. Најбољи су чернозем, ливадска црница, као и алувијум – земљишта благо киселе до неутралне реакције.
У повртарском плодореду долази на прво место, а на исто место ће се вратити тек пете године, те се гаји искључиво у четворопољном повртарском плодореду. Међутим, у пракси се рен најчешће гаји у ратарско-повртарском плодореду, јер представља велики коров за наредни усев. Зато се препоручује да после рена иде сетва кукуруза или сунцокрета, а остаци рена уклањају се хербицидима.
Повољни предусеви за рен су легуминозе, пре свега пасуљ, али и грашак, боранија, боб и соја. Такође, добар је и парадајз, краставац и бостан. Има повећане захтеве за хранивима, али се мора урадити агрохемијска анализа земљишта, како би се правилно применила. За једну тону приноса потребно му је највише хранива од свих повртарских врста, највише калијума, чак 18 до 20 кг, 8 до 10 кг азота, и најмање фосфора, свега 4 до 5 кг. Комбинација органских и минералних ђубрива доводи до значајног повећања корена, а тиме и приноса. Зато је потребно 40 до 60 т полузгорелог стајњака или 750 до 1.500 кг индустријског ђубрива. Рен захтева и високе количине минералних ђубрива, 80 до 200 кг азота, 100 до 120 кг фосфора и 150 до 200 кг калијума. Ове количине односе се на активну материју.
Садња у пролеће
Садња резница се обавља у пролеће, обично почетком априла, кад је температура сетвеног слоја минимално 9 °Ц. Иначе, оптимална температура земљишта за ницање рена је 15 до 20 °Ц, а ваздуха 20 до 25 °Ц. Оптимална температура за раст је 17 до 20 °Ц, добро укорењене биљке подносе чак и до -30 °Ц, а не страда ни при наизменичном замрзавању и одмрзавању земљишта. Младе биљке страдају на температури од -6 °Ц, летње температуре од преко 30 °Ц заједно са сувим ваздухом и топлим ветром доводе до пропадања 30 до 40 % старијих листова и до значајног смањења приноса.
Резнице од једногодишњих изданака
Рен се производи преко резница, дељењем подземног стабла добија се садни материјал. За резнице се користе једногодишњи изданци. Мора се водити рачуна о квалитету, јер садни материјал има врло високу цену. Ако се саде тање резнице, рен се мора гајити као двогодишњи усев јер ће принос по јединици површине бити знатно мањи. Саде се на растојања од 80 цм између редова и 25 цм у реду. Овакав велики међуредни размак служи за квалитетно огртање. По најновијој технологији, наиме, рен се сади у претходно припремљен банак, као код кромпира, а затим по садњи огрће.
Приход до 35.000 евра по хектару
Биљка рена даје 3 до 10 резница по стаблу, односно, по једном хектару даје садног материјала за око 3 хектара наредне године. Сади се између 600 и 1.200 кг резница по хектару, што зависи од њихове дебљине и дужине. Садни материјал припрема се у јесен или зиму, резнице се чувају у складишту, у хладњачама, на температури од 0 до 2 °Ц и релативној влажности ваздуха од 98 %. И убрани рен завршава у хладњачама на истој температури, одакле се после транспортује на пијаце и у продавнице, или иде у производњу. Прерада започиње скидањем површинског слоја подземног стабла, а потом иде на сецкање и млевење. Затим му се додају уље и лимунска киселина, како би задржао снежнобелу боју. Изузетно је профитабилна повртарска врста, без обзира на то да ли се ради о пласману рена за свежу потрошњу или се користи у прерађивачкој индустрији. Приход од хектара рена може да се креће од 25.000 до 35.000 евра. Рен је значајни извозни артикал у Србији и целокупна производња иде углавном на Запад, пре свега у Аустрију и Немачку, док се мање количине пласирају на домаће тржиште.
