Муве нису пожељне ни у једном домаћинству, а нарочито нико не воли да их види у ресторану, али део хране из угоститељских локала у јужноафричком Кејптауну ипак заврши на “трпези” ларви ових инсеката, које се у овом граду вештачки узгајају. Како наводи др Невена Величковић, доценткиња Департмана за биологију и екологију у Новом Саду, реч је о остацима ресторанке хране који се допремају тамошњој компанији “Агрипротеин”, а ларве које се на тај начин узгајају даље се користе као храна за пилиће, свиње и рибе.
Др Величковић је члан истраживачког тима којим руководи проф. др Анте Вујић, и опет се спрема на пут у Јужну Африку. Тамо су већ боравили и проучавали су ове инсекте и њихову могућу комерцијалну примену, у оквиру пројекта који финансира ЕУ и који ће трајати до 2018. године. ПМФ је један од партнера пројекта, а у њему учествују и у Хелсинкију (Финска), Универзитет Аликанте (Шпанија) и шпанска фирма “Биофлајтек”, као и јужноафричка компанија “Агрипротеин”.
У Кејптауну дневно се допреми око 110 тона органског отпада из ресторана, што је довољно за раст 22 тоне ларви. Фарме мува постоје и у Србији. Јавност је за њих први пут чула пре неколико година. Фарме фирме “Алтамед” у Батајници и Сремчици користе животињски отпад за исхрану ларви, које за само пет дана направе врхунско ђубриво. У овом случају, реч је о патенту које је ово предузеће откупило од Руске академије наука.
Др Величковић истиче да су ларве мува богате протеинима и омега-6 масним киселинама.
– Уколико се у исхрани животиња користи храна добијена од ларви мува, смањује се употреба антибиотика приликом узгоја животиња и њихово здравствено стање је боље – објаснила је др Величковић.
Она тврди да је приликом испитивања квалитета ове хране доказано да је хранљива вредност ларви које се дају пилићима и свињама иста као рибљи оброк, а боља је и од соје.
Постоји велика економска добит од коришћења овакве хране, с обзиром на то да је за припрему једне тоне протеинског оброка од ларви потребно око 50, док је за припрему рибљег оброка потребно 2.600, а за једну тону оброка од соје 3.200 долара – напоменула је др Невена Величковић.
У Шпанији, узгојем осоликих мува (веома личе на пчеле) и мува зунзара бави се “Биофлајтек”, партнерска компанија из пројекта. Ове врсте мува се уместо пчела користе за опрашивање биљака које се гаје у стакленицима – карфиола, купуса, шаргарепе, целера, лука, зелене салате, празилука, јагоде, авокада, манга.
Поводом ове међународне научне сарадње на проучавању узгоја мува, ПМФ је саопштио да је масовна производња инсеката позната и као минилајвсток (мала фарма), који је још у фази развоја, али се очекује брз раст у наредним годинама.
“Највише обећава тржиште сточне хране, где се очекују добици од више милиона евра. Тренутно, минилајвсток се развија вештачким узгојем орхоптера (зрикавци и скакавци), цолеоптера (тврдокрилци) и диптера (муве), који представљају најперспективније кандидате за иновативне производње у индустријским размерама у наредних неколико година”, навео је ПМФ.
М. Волчевић
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
