Како пролеће одмиче, а дани постају све топлији, тако се полако буди и чаробни свет гљива. Неке од најпознатијих из пролећне групе гљива је су шљивоваче, воћарке, трноваче или глоговаче и важе за веома укусне гљиве, од којих се праве паприкаши и прилози уз главна јела свих врста. Могу се и поховати и пржити, служити као додатак јелу или као главно јело. Комбинација има безброј.
Иако су у народу познате под различитим именима, у питању су две гљиве из рода Entoloma, и то: Entoloma sepium (шљивовача) и Entoloma clypeatum (глоговача). Обе врсте могу се пронаћи у непосредној близини жбунова и дрвећа из породице ружа (Rosacea), најчешће испод шљиве, мада се могу пронаћи и испод других воћки, затим у жбуновима трњине и глога. Поготово су познате по томе да преферирају старије и запуштене воћњаке у којима обилато и издашно плодоносе.
Шешир с испупчењем “проводњене” површине
Обе горенаведене гљиве међусобно су веома сличне: имају шешир беличасте до беж боје, од 10 до 12 цм у обиму, који је у почетку купастог облика, а како гљива сазрева, тако се полако шири, мада увек задржава видљиво и карактеристично испупчење у средини. Још једна карактеристика шешира је у томе што има такозвану “проводњену” површину, то јест, структура му је таква да делује као да је “повукао” влагу.
Листићи код обе гљиве наслоњени су уз дршку, а када је гљива млада, листићи су јој беличасте до крем боје. Како гљива стари, тако листићи добијају ружичасте тонове у већој или мањој мери.
Дршка им је влакнаста и у боји шешира. Јестив је само шешир. Месо гљиве је лаганог и пријатног мириса који подсећа на брашно.
Шљивовача и глоговача прилично су честе гљиве на Фрушкој гори и у периоду од априла до средине маја, уколико временске прилике то дозволе, плодоносе обилато у жбуновитом појасу обронака планине, у воћњацима, па чак и у двориштима.
Њима слична гљива, мада много ређа, такође из рода Entoloma, јесте Entoloma aprile. Ова, такође јестива гљива, мања је и тамнија од претходне две и расте у симбиози са брестом.
Још једна ретка пролећна Entoloma јесте Entoloma niphoides, која толико подсећа на шљивовачу да је поједини научници сматрају албино варијантом врсте Entoloma sepium.
… и деликатесне ђурђеваче
Захваљујући годишњем добу у којем плодоносе, као и томе што расту у симбиози са биљкама из породице Rosacea, шљивоваче и глоговаче тешко се могу заменити с неком отровном гљивом, али је замена ипак могућа с веома отровном оловастом рудолиском (Entoloma sinuatum) која је јесења гљива, много крупнија од претходне две, има жућкасте листиће и плодоноси по шумама.
Иако се у гљиварској литератури подела по годишњим добима користи као један од метода разликовања појединих гљива, мора се водити рачуна о томе да гљиве не познају и не признају календаре које су сачинили људи, те се може десити да типично јесења гљива залута у пролећни период ако је претходна зима била блага и није било мраза који би гљиви сигнализирао да јој је време да пређе у хибернацију.
Calocybe gambosa (ђурђевача) пролећна је јестива гљива која расте у симбиози са биљкама из фамилије ружа (Rosaceae) и препознаје се по меснатом, заобљеном шеширу беличасте до жућкасте боје, дршци и листићима мање-више у боји шешира. Месо јој је чврсто и јаког мириса на брашно. Јавља се у круговима и линијама по шумама и ободима шума.
Ова гљива сматра се деликатесом, мада неким људима не прија њен изразито јак мирис и специфичан укус на роткве.
М. Даљев
Добро јутро број 577 – Мај 2020.
