Малинари су ушли у малињаке. Почело је везивање малина. Анђела Протић, дипл.инг. из ПССС-а Чачак, за Добро јутро причала је о текућим и предстојећим дешавањима, шта је најбоље и када урадити.
Пише: Зорица Драгојевић
– Проређивање и везивање изданака најбоље је обављати кад пупољци почну да крећу, јер се тада уочава који су пупољци живи и који су изданци најбољи. Рано везивање често може да доведе до тога да се оставе суви и измрзли изданци. При везивању изданка треба водити рачуна о томе да имају вертикалан положај, чиме се постиже њихова максимална носивост и оптимална разгранатост. При томе не треба дозволити да дође до укрштања изданака. Прекраћивање одабраних изданака обавља се после везивања. Оно се ради на висини од око 180 цм, односно, на два-три пупољка изнад горњег реда жице – објашњава Анђела Протић, наглашавајући да су малинари морали да наставе с радовима у својим засадима одмах након бербе, али да је то реткост у Србији.
Радове наставити након бербе
– Још након бербе, произвођачи малине морали су да наставе с радовима у засадима, како би у овој години могли да очекују високе приносе и рентабилнију производњу. Међутим, већина произвођача након завршене бербе заборавља на своје малињаке, јер обично тада почиње берба купине, шљиве, па у малињаке улазе тек у пролеће наредне године.
– Због овакве праксе, у великом броју малињака, на лишћу и изданцима остављеним за наредну годину, могу се наћи симптоми који настају као последица напада фитопатогене гљиве Didymella applanata. То су карактеристичне тамнокестењасте пеге на изданцима, обично око пупољака. Заражени пупољци у пазуху листа пропадају током зиме или се из њих развија родна гранчица која је кржљава и даје мањи број плодова лошијег квалитета. Зато су нега и заштита малине након бербе веома значајне мере, од којих зависе здравствено стање и родност малине у наредној години – рекла је Протић. – Поред Didymellе, заступљене су и друге фитопатогене гљиве, због којих је потребно малињак очистити одмах након бербе.
Трулеж корена малине
– Phytophthora fragariae var. rubi, односно проузроковач трулежи корена малине може нанети озбиљне штете у производњи малине. Важно је знати да је гљива присутна у земљишту, али за њено активирање потребно је да се створе одговарајући услови – ти неповољни услови јесу већа количина падавина, повећана влажност земљишта или висок ниво подземних вода. Поред тога, и тип земљишта може утицати на масовнију појаву ове болести – истиче наша саговорница.
– На појаву овог обољења утиче и тип земљишта. Симптоми се прво уочавају на деловима парцеле на којима имамо непропусно земљиште, односно, на местима где долази до задржавања воде (забаривања). У условима високе влажности земљишта долази до ослобађања зооспора и инфекције корена. На пресеку корена и кореновог врата јавља се мрка промена боје између здравог и оболелог ткива. Поред корена, болест се јавља и на изданцима. Заражени изданци спорије напредују, жуте, вену и на крају долази до сушења током лета. Ако имамо јаку инфекцију, долази до сушења изданака и читавих биљака пред саму бербу – што би за малинаре било погубно.
Поред ових, потребно је обратити пажњу и на гљиву Leptosphaeriа coniothyrium.
– Leptosphaeria coniothyrium проузроковач је сушења изданка малине. Штете од ове болести у нашим условима изузетно су велике. Сушење изданака огледа се у слабијем расту појединих или свих родних бочних изданака. Болест карактеришу светломрке елиптичне пеге у основи младог изданка, које у средини постају сиве. У зони пеге долази до пуцања коре, одвајања и опадања, и на тим местима образују се дубоке ране и младари се ломе, што доводи до потпуног сушења изданака – каже Анђела Протић.
Превенција је најбољи лек
– Најзначајније мере заштите од ових фитопатогених гљива јесу превентивне мере. За подизање засада обавезно је коришћење здравог и сертификованог садног материјала, јер је заражени садни материјал један од начина доношења болести у засад. Поред коришћења здравог садног материјала, потребно је и формирање уздигнутих леја, како би се обезбедила боља пропустљивост земљишта. Веома је битан и избор парцеле на којима ће се обављати садња. Малињаке треба подизати на дренираним и оцедитим земљиштима, а избегавати терене где вода слабо отиче, као и слабо пропусна земљишта. Уколико се појаве оболеле биљке, треба их извадити и спалити. Осим тога, постоји и хемијска заштита – поручује инжењерка Анђела Протић, истичући да је најзначајније прскање малина у пролеће.
– Што се тиче хемијске заштите, најзначајније је у пролеће прскање препаратима на бази бакра, Тебуконазола, Азоксистробина, Боскалида+Пираклостобина. Када се малина заштити у пролеће, мања је могућност појаве сиве трулежи. Сива трулеж малине развија се на осушеним деловима цвета и у близини плода чека повољне услове за остваривање заразе. Када у време зрења малине наступи кишни период, паразит се активира и остварује инфекцију. Сива трулеж почиње да заражава малину у периоду цветања, тако да је, када се примети труљење плодова, већ касно за третирање. Проблем у овом тренутку решава само промена временских услова, тј. престанак кише, јер тада настају неповољни услови за развој гљиве па болест стаје. Такође, редовно уклањање заражених плодова доводи до смањења извора примарних зараза. Због свега овога пролећни радови у малинама јако су битни, само не треба заборавити ни крај бербе и припрему малињака за зиму – рекла је за Добро јутро Анђела Протић из ПССС Чачак.
Оптималан број третирања
Број третирања зависи од агроеколошких услова, првенствено од временских услова. Углавном се креће бубрењем пупољака/почетком листања, затим:
током листања, када су листови дужине 5-10цм,
у фази затворених цветних пупољака
почетком цветања
у пуном цветању
15 дана пред бербу
3 дана пред бербу
после бербе (август,септембар)
