У последње време на плантажама јабуке смањио се квалитет плодова и тако се, уместо да буде 85 до 90 одсто плодова прве класе, најчешће добије 50 до 60 одсто. То је недопустиво, с обзиром на то да је квалитет плодова основни предуслов за добар маркетинг и важан инструмент у борби за купца. У појединим годинама иде се с високим приносима и преко 80 и 90 тона по хектару, а следеће године тај принос се смањује. По мом мишљењу, требало би сваке године тако регулисати родност, да принос држимо у оптималним границама које обезбеђују висок проценат прве класе. Савремена наука и струка нам то омогућују.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Хемијско проређивање плодова неизоставна је помотехничка мера у интензивној производњи јабуке. Правилна примена регулатора раста биљака, намењених проређивању плодова, неоспорно доводи до побољшања квалитета плодова и успостављања редовне родности.
Помоћ воћкама да одбаце вишак
Присуство великог броја плодована стаблу доводи до слабијег образовања родних пупољака, што води ка алтернативној родности. У мањој мери то је последица компетиције између плодова и пупољака за хранљивим материјама, а главни узрок је супстанца хормоналне природе, која се синтетише у семенкама плодова. Добро је познат класични експеримент са сортом јабуке „Spencer Seedless“, која нормално плодове замеће без оплодње (партенокарпно), али може да има и плодове са семенкама, ако се опрашивање обави ручно. Када су семенке присутне у плодовима, цветање у наредној години веома је слабо. Са друге стране, када родне гране носе партенокарпне плодове, цветање је веома обилно. Сматра се да су главни узрок инхибиције родних пупољака гиберелини који се синтетишу у семенкама. Синтеза гиберелина почиње 4 до 5 седмица након пуног цветања и достиже максимум након 4 до 5 седмица. Инхибиторни ефекат је најјачи 8 седмица након заметања плодова.
Многе воћне врсте цветају веома обилно те, чак и након лоших временских услова у време опрашивања, замећу велики број плодова, који воћка није у стању да носи. Воћне врсте развиле су саморегулаторне механизме, помоћу којих одбацују део плодова у одређеном периоду након заметања (тзв. јунско опадање плодова). Код воћака као што су јабука, крушка, бресква, шљива, ови саморегулаторни механизми нису довољни да обезбеде задовољавајући квалитет заметнутих плодова у време бербе. Превелик број плодова на стаблу одражава се на лош квалитет и слабије формирање родних пупољка за наредну годину, тј. појаву алтернативне родности.
Ефикасан метод за решавање наведених проблема родности воћака јесте проређивање цветова или младих плодова. Проређивање уз помоћ биљних регулатора раста (синтетичких биљних хормона) сматра се имитацијом природног процеса опадања плодова. Већина препарата за проређивање плодова који делују као биорегулатори, делују тако што нарушавају ендогени хормонски систем биљке.
Након примене биорегулатора успорава се и зауставља пораст бочних плодова. Циљ проређивања јесте да у гроњи остане један (примарни) или два плода, а да остали, слабије развијени, опадну. Познавање природних механизама, који доводе до опадања плодова, омогућава успешну примену препарата за хемијско проређивање.
Препарати за хемијско проређивање
Данас се хемијско проређивање плодова заснива на примени биљних биорегулатора раста као што су нафтил-сирћетна киселина (NAA), нафтален-ацетамид (NAD) и, у новије време, бензиладенин (BA), као и њихових комбинација.
NAA има веома изражен дирадантски ефекат који зависи од примењене дозе. Ефикасна је у распону концентрације од 5 до 20 ппм (милионитих делова). Примењује се у фази када пречник централних плодића износи у просеку 6 до 12 мм. До превише интензивног проређивања може доћи при примени високих концентрација или при високим температурама (изнад 30°Ц), посебно код осетљивих сорти.
NAD је амид нафтил сирћетне киселине, сличне дирадантске активности, али мало блажи. Примењује се најкасније 7 дана након пуног цветања, односно, када су терминални плодићи од 5 до 8 мм. Не сме да се употребљава код сорти типа црвеног делишеса и елстара, јер може доћи до заостајања плодова у порасту (тзв. патуљасти плодови). Такође, не сме се употребљавати ако су плодови преко 8 мм, јер онда долази до појаве патуљастих малих плодова
Препарате на бази NAD и NAA треба примењивати у условима температуре ваздуха од 15 до 20 °Ц у трајању од неколико сати након третмана и релативне влажности ваздуха веће од 70 %.
Бензиладенин (6-бензиламинопурин, скраћено BA) спада у групу синтетичких цитокинина, биљних регулатора раста. Природно је изолован из великог броја биљака. У присуству оптималног садржаја ауксина има способност стимулације деобе ћелија. Главни ефекат примене BA је опадање младих плодића. Поред тога, BA доводи до повећања просечне масе плода у време бербе, издуживања плода, бољег формирања родних пупољака за наредну годину. Када се примењује ради проређивања плодова, време примене BA и концентрација првенствено зависе од сорте. Генерално се BA примењује у периоду када је просечан пречник примарног плода између 7 и 12 мм, отприлике 14 до 21 дана након пуног цветања. Концентрације BA крећу се најчешће од 50 – 100 ппм (милионитих делова), уз додавање нејонског оквашивача. Поједине сорте, као што су спур клонови црвеног делишеса, слабије реагују од осталих на примену BA.
Утицај биорегулатора на тржишну вредност плодова
Спољашњи квалитет, па самим тим и цена, умногоме зависи од крупноће плодова. Произвођач треба да тежи ка што већем уделу плодова прве и екстра класе, јер се такви плодови на тржишту продају по високој цени. Крупноћа плода, типична за сорту, може да се постигне једино успостављањем равнотеже између вегетативног раста и родности.
Директнициљ хемијског проређивања је повећање крупноће плода. Велики број плодова на стаблу обично је праћен високим уделом ситних плодова. Превелики број плодова такође може да утиче на лошију обојеност, мањи садржај суве материје и осталих компоненти укуса, као и лошију складишну способност. Ови негативни ефекти последица су неповољног односа броја листова и плодова. За оптималну величину и квалитет плода неопходно је око 30 листова по плоду. Проређивање плодова повећава однос лист/плод, тако што се повећава површина лишћа доступна преосталим плодовима. Ако је број плодова на стаблу премали, обично су они исувише крупни и лоше складишне способности.
Плодови јабуке могу бити добро обојени једино ако је снабдевање угљеним хидратима оптимално. Хемијско проређивање, генерално, доводи до боље развијености и интензитета покровне боје.
Осим тога што хемијско проређивање доводи до повећања просечне масе плодова, веома је значајан и утицај на облик (издуженост), посебно код сорти типа црвеног делишеса.
На чврстину плодова утиче велики број чинилаца који могу да делују у супротним смеровима, као што су: величина плода, број и величина ћелија, запремина међућелијских простора, специфична маса плода, степен зрелости, садржај пектина и минерални састав, тако да се проређивањем често добијају опречни резултати у погледу чврстине плодова. Умерен интензитет проређивања обично не утиче превише на чврстину плодова. Проређивање може да убрза сазревање плодова за 10 до 14 дана.
Повећање масе и боља обојеност плодова обично је праћено већим садржајем шећера и киселина. Према томе, поред изгледа плода, проређивање доприноси и бољем укусу. Проређивањем, садржај растворљиве суве материје може да се повећа за 2 до 3 %, а садржај киселина за 10 до 20 %.
Време проређивања
За правилну примену хемијског проређивања веома је важно познавати ток фенофазе цветања појединих сорти јабуке, јер примена ове помотехничке мере почиње од фазе прецветавања. Гвозденовић и Кесеровић (1996) испитивали су ток фенофазе цветања важнијих сорти јабуке калемљених на подлози М9, у условима Римских шанчева (Нови Сад). У табели 1. дат је датум почетка, пуног цветања и краја цветања код најзначајнијих сорти јабуке.
Ајдаред спада у групу средњераноцветних сорти, док су остале наведене сорте средњепозноцветне. Најраније фазу цветања завршавају сорте ајдаред и муцу, па код ових сорти најраније почиње хемијско проређивање.
Проређивање може да се обавља у различитим фазама цветања и пораста плодова, у зависности од циља. Након јунског опадања плодова, мали је ефекат проређивања на отклањање алтернативног рађања. У условима где пролећни мразеви не представљају опасност, најбоље је обавити проређивање цветова и/или цвасти. Проређивање цветова јабуке има низ позитивних ефеката на редовну родност и квалитет плодова, а једна од предности раног проређивања јесте могућност да се третман понови биорегулаторима у каснијим фазама развоја младих плодова. На тај начин могуће је сачувати асимилате који би били утрошени на развој сувишних плодова. Рано проређивање је ризично, јер не могу тачно да се предвиде појаве касних мразева, интензитет заметања плодова и природног опадања.
Ако се проређивање ради само ради поправке квалитета, уклањања оштећених и лоше развијених плодова, може да се обави и након јунског опадања. Ипак, код јабуке и крушке, проређивање највише ефекта има ако се обави најкасније до четири недеље пре бербе. Код раних сорти, пробирна берба може да утиче на знатно побољшање квалитета преосталих плодова.
Сорте, старост, бујнос као фактори проређивања
У пракси постоји велики број фактора који се морају узети у обзир при хемијском проређивању као што су: сорта, бујност, стање лишћа, опрашивање, заметање плодова и временски услови.
Постоје важне разлике између сорти, како у потреби за проређивањем, тако и у реакцији на примену препарата. Муцу, ајдаред, јонаголд и бребурн је релативно лако проредити, али постоји опасност од сувишног проређивања. Тешко се проређују златни делишес, фуџи, глостер, клонови гале и спур типови црвеног делишеса. Ове разлике у односу на толеранцију према препаратима су генетски условљене и представљају наследне разлике у ензимским системима.
Млада стабла јабуке лакше је проредити у односу на стабла у пуној родности. За оптимални резултат препоручује се ручно проређивање или хемијско, с нижим концентрацијама препарата.
Стабла у пуној родности, која су слабе бујности, лакше је проредити у односу на бујна стабла. Бројни фактори утичу на бујност, а утицај појединих потиче из претходне вегетације. Висока родност у току једне године доводи до слабије бујности и наредног пролећа. Лакше је проредити стабла након године високог приноса, када је раст биљке интензивнији, него након године ниског приноса, када је растење смањено, а заметање плодова високо. Остали стресни услови, као што су суша или оштећења на листовима у јесен, могу да смање бујност воћке у следећој вегетацији.
Гране које су по положају ниже обично су слабије бујне и у сенци у односу на оне добро осветљене на периферији и у врху крошње. Самим тим теже је проредити врх крошње него доњи и унутрашњи део стабла. При примени препарата, веома је важно добро опрскати горњи део стабла.
Утицај лисне површине и броја семенки
Препарати за хемијско проређивање усвајају се највећим делом преко листа. Здрава, функционална лисна површина неопходна је за раст и развој плодова, па је то важан фактор и заметања и проређивања. Топло, сунчано време подстиче брзи развој лисне масе, оптималну синтезу угљених хидрата и формирање дебелог слоја кутина на лишћу. То доводи до високог заметања плодова, смањене апсорпције препарата за проређивање и малог ефекта. Насупрот томе, хладно и облачно време у вези је са слабим заметањем и максималном апсорпцијом препарата, па самим тим и бољим ефектом проређивања.
Повољни временски услови у време опрашивања веома су важни због утицаја на број семенки у плодовима. Већи број семенки у плоду чини проређивање тежим, док га мањи број семенки олакшава. Активност пчела у великој мери зависи од временских прилика. Сорте као што је златни делишес у случају лошијег унакрсног опрашивања замећу плодове са сопственим поленом. Када до овога дође, плодови се лако проређују или се може десити да се превише прореде.
Један од најзначајнијих фактора за процену потребе за проређивањем јесте заметање плодова. Заметање се оцењује на основу праћења интензитета раста младих плодића, непосредно након оплођења. Хладно и облачно време доводи до њиховог успореног раста, абортивности семенки и лакшег проређивања. У повољним условима, већ око недељу дана након оплођења, разлике у расту појединачних плодова унутар групе требало би да буду уочљиве. У условима спорог раста разлике у величини између централног и бочних плодова мање су уочљиве, што је један од знакова лошијег заметања.
Више од 7 до 8 плодића по цм2 попречног пресека гране на којој се налазе, знак је превисоког заметања и потребе за проређивањем.
Значај временских прилика
Ефекти хемијског проређивања у великој мери зависе од временских услова у време примене препарата. Оптималне температуре за примену препарата на бази NAD и NAA крећу се од 15 до 20 ºЦ како за време, тако и у трајању од неколико сати након прскања. У време прскања са BA, неопходно је да дневна температура буде најмање 18 ºЦ. Оптимални опсег температура је између 24 до 27ºЦ и то у времену 2 до 4 дана, након примене препарата на бази BA. Повећавање концентрације препарата не може да надокнади губитак ефикасности, услед нижих температура.
Влажност ваздуха у време и након третирања треба да је већа од 70%, па прскање треба обавити у раним јутарњим или вечерњим сатима. У условима влажног и облачног времена након третмана, сушење и апсорпција течности одвија се лагано, па се могу очекивати добри резултати. Међутим, дужи хладан период након прскања може да успори раст плодова и умањи ефикасност третмана.
Ако се падавине јаве у времену од 24 часа након третмана, постоји могућност спирања средства.
Ветар утиче на смер млаза течности атомизера, али и на брже исушивање.
При одређивању концентрације препарата за хемијско проређивање плодова, поред осталих фактора, треба узети у обзир снабдевеност стабала азотом. Доказано је да иста концентрација BA за проређивање плодова, при високом садржају приступачног азота у земљишту може да доведе до слабијег проређивања, мање просечне масе плода, убрзаног сазревања и лошије складишне способности.
Родни потенцијал је први параметар, на основу којег се доноси одлука о хемијском проређивању, али најсигурнији параметар је интензитет цветања. На основу интензитета цветања доноси се одлука о интензитету хемијског проређивања и дози препарата који ће се користити. У табели 1. приказана је потреба за хемијским проређивањем на основу интензитета цветања.
У Табели 1. дате су и концентрације препарата по групама за поједине сорте јабуке, које треба да служе као оријентациони програм проређивања. Свака година је различита у погледу временских прилика у време образовања родних пупољака, цветања, опрашивања и заметања плодова, као и у почетној фази пораста плодова. Осим концентрације препарата, неопходно је правилно одредити моменат третирања, број третмана и количину воде. Од свих наведених фактора зависи да ли ће примењени третмани хемијског проређивања испунити планиране циљеве када је реч о крупноћи и квалитету плодова, и о висини приноса, те је дефинисање програма проређивања најбоље препустити стручњацима.
Ефекти хемијског проређивања огледају се у следећем:
отклањање алтернативне родности,
већа просечна маса плода,
већи удео крупнијих плодова,
боља обојеност,
већи садржај шећера, киселина, витамина и – бољи укус,
чвршћи плодови,
лакша је заштита јер плодови нису збијени и у групи,
мања је појава црвљивости плодова,
лакша је берба крупних плодова,
мањи су трошкови сортирања,
слабије је опадање плодова пред бербу.
Како одредити праву дозу биорегулатора
У овој години мора се обратити посебна пажња на квалитет плодова, јер је све већа конкуренција на тржишту. Приликом проређивања, поред димензије централних плодића и временских услова, мора се обратити пажња на интензитет цветања и на основу тога треба одређивати дозе препарата. Код неких сорти, као што су Златни Делишес, Гала, Фуџи, спур типови Црвеног делишеса, мора се прво проређивање одрадити у фази цветања, и то је најбоље учинити концентрованим ђубривима, као што су KTS и ATS. Моменат примене настаје када је оплођен централни цвет, а он се препознаје по томе што крунични листићи добију ружичасту боју и почињу да опадају. Корекција код ових сорти ради се када плодићи достигну 12 до 15 мм, и то се ради препаратима на бази бензиладенина. На основу мог искуства, у савременим интензивним засадима јабуке треба ићи с уравнотеженим приносом за сваку сорту како би се отклонила алтернативна родност и смањио проценат друге и индустријске класе. Препорука је да то за Златни делишес буде 65 до 70 т/ха, за Грени смит 60 до 65 т/ха, спур типове Црвеног делишеса између 50 и 55 т/ха, а стандард типове раста 60 до 65 т/ха, Гале 55 до 60 т/ха, Фуџија 50 до 55 т/ха, Јонаголда 60 т/ха.
Уколико нисте сигурни у дозе, треба консултовати професоре с Пољопривредног факултета: проф. др Зорана Кесеровића и проф. др Бисерку Милић који се баве биљним регулаторима раста.
