Obezbeđuje značajan izvor proteina, masnih kiselina, minerala, vitamina, dijetalnih vlakana i polifenola. Poseduje nizak glikemijski indeks i preporučuje se dijabetičarima – kaže nutricionista prim. dr med. Dušan Živić
Proso je stara ratarska kultura. Uglavnom se uzgaja u područjima gde i kukuruz, a zbog kratke vegetacije i velike otpornosti na sušu i skromnih zahteva prema zemljištu, zahvalna je biljka za gajenje. Postojala je još u kamenom dobu, a vodi poreklo iz Indije, Egipta ili Arabije. Stari Kinezi smatrali su ga jednom od pet svetih biljaka, pored soje, pirinča, pšenice i ječma. Čuveni filozof Pitagora preporučivao ga je za jačanje i bolju otpornost, dok je hunski kralj Atila, njegovom kašom hranio samo posebne goste. Za ishranu se više koristi u Kini i Indiji, dok se u ostalim delovima sveta češće upotrebljava kao stočna hrana, hrana za ptice, ili sirovina za pivo. Do sada je opisano preko 400, pretežno samoniklih vrsta, a gaje se tri – obično proso (Panicum miliaceum), italijansko proso (čumiza ili bar) i muhar.
Preporučujemo
Proso je blagotvorno i preporučuje se za bolje funkcionisanje nervnog sistema (vitamini B), obnavljanje crevne flore posle antibiotika (B vitamini, vlakna), poboljšanje varenja i rada creva (vlakna), ishranu osoba koje ne podnose gluten (bez glutena), ishranu kod anemije (gvožđe + magnezijum), ishranu kod upale zglobova (bazni karakter).
Ne savetuje se kod obolelih od gušavosti (goitrogeni ).
Proso je žitarica koja uspeva i na siromašnom i suvom zemljištu. Stručnjaci kažu da je vegetacioni period oko 120 dana. Semenke su obavijene tvrdom celuloznom nesvarljivom ljušturom, koju je potrebno odstraniti. Tako dobijamo prepoznatljive svetložute semenke s crnom tačkom, blagog orašastog ukusa, hranljive nutritivne vrednosti.
Bogatstvo vitamina B grupe
Da je proso na našim prostorima neopravdano zapostavljena biljka u ishrani ljudi, podseća nutricionista prim. dr med. Dušan Živić, autor i koordinator internacionalnog projekta „Tajna hrane“ koji se temelji na pravilnom i zdravom načinu ishrane.
– Proso obezbeđuje značajni izvor proteina, masnih kiselina, minerala, vitamina, dijetalnih vlakana i polifenola. Tipični proteini prosa sadrže veliku količinu esencijalnih aminokiselina, posebno aminokiseline koje sadrže sumpor (metionin i cistein). Proso može da se koristi i za proizodnju hleba. Poseduje nizak glikemijski indeks i preporučuje se dijabetičarima – objašnjava dr Živić..
Energetska vrednost 100 grama prosa je oko 378kcal. Kaloričnost duguje pre svega ugljenim hidratima, kojih ima oko 73 procenta. Sadrži oko 11 odsto belančevina i 4 procenta masti. Bogato je dijetnim vlaknima, pretežno topljivim, u količini od 8,5 odsto. Od minerala bi trebalo izdvojiti sadržaj gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, cinka. Sadržaj vitamina, odlikuje se bogatsvom onih iz grupe B (B1, B2, B6, nikotinska kiselina), kao i vitaminom E.
Čuvati na suvom i hladnom mestu
– Proso je lako svarljiva namirnica, bazne prirode, što nije karakteristično za žita. Bogatstvo gvožđem i magnezijumom može koristiti sprečavanju i lečenju malokrvnosti. Obilje B vitamina doprineće boljem funkcionisanju nervnog sistema. Utiče na uspostavljanje ravnoteže bakterija u crevima (crevne flore), što može biti korisno posle terapije antibioticima, kao i kod problema vezanih za varenje i rad creva. Zahvaljujući baznom karakteru, biće veoma korisna namirnica u dijeti obolelih od upale zglobova. Ne sadrži gluten, te je idealna za ishranu za osobe netolerantne na ovu belančevinu – tvrdi dr Živić.
Alergije na proso su vrlo retke pa se preporučuje širokom sloju stanovništva. Treba napomenuti da proso sadrži i izvesne materije (goitrogene), koji sprečavaju da štitna žlezda prihvati jod. (Slične materije sadrže i pojedine kupusnjače: brokoli, kupus, karfiol). Obolelima od gušavosti ne savetuje se da često konzumiraju ove namirnice.
U prodaji, u specijalizovanim prodavnicama, naći ćete oljušteno zrno. Na suvom i hladnom mestu može se sačuvati i dve godine. Brašno se, nakon mlevenja, brzo kvari, pa bi ga trebalo iskoristiti što pre.
Naš sagovornik pojašnjava da se proso priprema mnogo brže od integralnog pirinča, pa je pogodno za osobe koje žele da se zdravo hrane, a da pri tom ne troše previše vremena.
Savet našeg nutricioniste je da se, pre kuvanja, kratko (3 minuta) proprži na suvom tiganju, da zrna popucaju jer kasnije, pri kuvanju, brže upiju vlagu. Prženje dodatno pojačava aromu i daje bolji ukus jelu. Kuva se od 20 do 30 minuta.
– U čorbi ili supi, kao proja, prilog i varivo, uz luk, šargarepu, celer i pečurke, kao pire ili kao desert, u voćnim salatama i kolačima, sigurno će vas zadovoljiti – kaže dr Živić.
Priredila: Vesna Savić
