Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије најавила је да ће у недељу, 31. јула 2022. године у 10 сати започети комбиновани протест на целој територији Србије.
Повод за протест је, како кажу у Иницијативи, обавештење које им је телефонски стигло из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и том приликом им речено да министар није у могућности да одговори на њихова питања.
-Тако је пређена црвена линија и без обзира на даља поступања министарства донета је одлука да се протести организују. Напомињем да ЈАВНО ОДБИЈАМО ПОДРШКУ СВИХ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА И ПОЛИТИЧАРА ПОЈЕДИНАЧНО, поручује координатор Милета Бата Сланкаменац.
Подсећања ради, Инцијатива је ресорном министарству поднела захтеве за решавање проблема са којима се суочавају пољопривредници после жетве.
Захтеви су:
-Откуп пшенице по цени од минимално 45 динара са ПДВ-ом,
-Ослобађање акцизе за дизел гориво на бензинским пумпама по 100 литара по хектару,
-Повећање подстицаја у сточарству уз исплате доспелих и измирења заосталих дугова,
-Заштита повртара и воћара од неконтролисаног увоза
-Директна давања по хектару у износу од 300 евра по хектару и субвенција за ђубриво у минималном проценту од 50 одсто од цене.
У међувремену, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је да је на седници Владе Републике Србије донета одлука о укидању мере забране извоза пшенице и кукуруза. Таква одлука је донета после анализе тренутног стања и залиха пшенице након жетве.
Слободан извоз биће на снази до почетка јесени, када ће бити извршена нова процена стања и укупних залиха кључних житарица, те у складу са тим и предузети даљи кораци.
Такође, на седници Владе је донета и одлука о одобрењу извоза 4.000 тона рафинисаног сунцокретовог уља у ринфузу, наводи се у саопштењу.
Вест о укидању извозних квота утицала је на повећање активности на тржишту пшенице. У извештају за прошлу седмицу Продуктене берзе у Новом Саду и даље су учесници сконцентрисани на откуп пшенице од стране Републичке дирекције за робне резерве, а до петка 22.7.2022. године понуђено је 108.000 тона. На берзанском тржишту, како је недеља одмицала, тражња је расла. Уговори су закључивани у ценовном распону од 34,50 до 37,00 дин/кг без ПДВ-а, у зависности од параметара квалитета. Статистички, пшеница бележи пад цене. Пондер за ову недељу износи 35,25 дин/кг без ПДВ-а, што је пад од 2,08%.
-Такође по овој тачки постављено је питање да ли ће моћи да извозе сви откупљивачи који имају извозне дозволе, а не само привилеговани , министар је рекао, цитирам: “ БУКВАЛНО СВИ “ као и да неће бити квота за ИЗВОЗ . Он је такође казао да ће држава наћи решење(апарат) да сачува довољне количине свих примарних пољопривредних производа, а да ће трговина бити потпуно либерална, објашњава Сланкаменац.
Он напомиње да се око другог захтева који се односио на ослобађање акцизе за дизел гориво на бензинским пумпама по 100 литара по хектару, водила озбиљна полемика и да се није дошло до конкретног договора.
-Министру је предочено да се појавило ограничење на 60литара, а он је тврдио да за ово није знао. Сем тога бензинске станице НИС-а удаљене су више десетина километара од појединих пољопривредника, а није дозвољено сипање у посуде него искључиво у пољопривредне машине (тракторе, комбајне…), картице нису издате свим пољопривредницима те да НИКАКО не могу да сипају повољније гориво на НИС пумпама него се довијају позајмљујући картице. Такође смо рекли да би повољније гориво требало да буде на свим пумпама, а не само на НИС-овим. Министар је одговорио да држава великим делом учествује у власништву НИС-а и да је за сада једна могућа сарадња управо са њима, каже Сланкаменац.
Према његовим речима том приликом министру је скренута пажња на решење проблема плавог дизела у Хрватској, а министар је обећао да ће слично такво решење бити и у Србији чим се формира нови парламент и нова влада, те да ћемо овакво решење имати у следећој производног години.
Такође, скренута је пажња да за коју недељу почиње жетва сунцорета и соје, као и да се ближи јесења сетва, те је неопходно пронаћи режење за проблем дизела по хектару у најкраћем могућем року на шта је министар обећао да ће Иницијативу за опстанак пољопривредника Србије најкасније за недељу дана обавестити о овоме као и да ће са НИС-ом покушати да договори да се дневне квоте, за које је чуо од пољопривредника, подигну на 100 литара дневно по газдинству.
-Када говоримо о трећем захтеву да се повећају подстицаји у сточарству уз исплате доспелих и измирења заосталих дугова, гоговорено је да се премија за млеко врати на 15 динара по литру. Скренута је пажња министру да када дође до повећања премија млекаре почину да спуштају цену млека. Усагласили смо се да држава мора наћи решење да млекаре ово радиле и у будућности За уматичене краве, товна грла, свиње и остале животиње сада нема простора за подизање субвенција до избора нове владе, али, да ће свакако бити повећања у планирању аграрног буџета за 2023. Што се тиче измирења заосталих дуговања министар је да су она измирена у 97% случајева, те да један мали проценат нема комплетну документацију, каже Сланкаменац.
Он додаје да је такође скренута пажња на машински откошћено месо, на шта је министер нагласио да је увоз оваквог меса забрањен али постоји машински сепарисано месо које је дозвољено и у ЕУ и чија је употреба код нас у прерађевинама усклађена са стандардима ЕУ. Међутим, неопходна је појачана контрола прерађивача меса у придржавању стандарда, те да по анализи министарства цена живе ваге свиња неће падати испод 220 динара по килограму, а чак се на јесен може очекивати и озбиљније повећање цена.
Четврти захтев Иницијативе за заштиту пољопривредника Србије односи се на заштиту домаћих повртара и воћара од неконтролисаног увоза и том приликом је речено да, конкретно, у Албанији и Македонији сви сезонски воћарски и повртарски плодови стижу пре наших и да оштрим увозом обарају цене наших производа. Како каже Сланкаменац, министар је предочио и предао нам одлуку по којој се уводе сезонске стопе царине на увоз одређених пољопривредних производа у висини од 20%. и које се примењују од ове године у већини случајева од пролећа до касне јесени. Ова одлука се у већем делу не односи на државе чланице ЕУ због Споразума о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији.
-Рекли смо да се нпр. црни лук од произвођача откупљу је по цени од 20 дин за килограм, а да је његова цена у маркетима данас 80 динара и да у том ланцу неко добро зарађује. Такође је полемисано да откупљивачи воћа и поврћа имају проблем са повратом непродате робе од стране великих трговинских ланаца и да цену тога плаћају искључиво произвођачи и крајњи купци. Министар је рекао да мали повртари као и воћари морају на неки начин да се удруже и опреме се машинама за паковање, калибрирање и сл. како би били конкурентнији на тржишту и да би на тај начин избегли накупце. Скренута је пажња да ће у овом сектору већ на јесен доћи до проблема јер прерађивачи немају довољно стаклених тегли јер параћинска стаклара због спрних приватизација већ дужи низ година не ради. Министар је одговорио да су у преговорима за увоз тегли за почетак, као и да интензивно трају преговори везани за параћинску стаклару, каже Милета Бата Сланкаменац.
Пети захтев односи се на директна давања по хектару у износу од 300 евра по хектару и субвенција за ђубриво у минималном проценту од 50 одсто од цене.
Када је реч о минералном ђубриву, министар је напоменуо да је при крају аранжман са Ираном и да ће азотно ђубриво са свим трошковима, пољопривреднике коштати максимално 700 евра по тони.
-Међутим оно што је за нас сада интересантно и што смо скренули пажњу министру су тзв.мешана ђубрива за јесењу сетву. О овим ђубривима имамо обећање да ће нам са конкретним ценама и могућностима субвенционисања обратити за најкасније недељу дана! Напоменули смо да би због лоше године неопходно било да се пољопривредницима уплати једнократна помоћ по хектару, а на ову констатацију министар је рекао да је он сваког дана на терену и да ситуација није тако критична у свим деловима Србије ,морамо признати на наше ИЗНЕНАЂЕЊЕ, каже Сланкаменац.
Према његовим речима о директним давањима по хектару отворила су се бројна питања и сва она морају бити системски решавана. Недимовиће је напоменуо да пре усвајања било каквих уредби, закона и других подзаконских аката, позивају удружења да се консултују са њима, али одзива нема.
Договорено је да ће чланови Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије активно учествовати на:
-Доношењу Закона о пољопривреди
-Планирању аграрног буџета
-Начину субвенционисања
-И свих осталих тема везаних искључиво за аграр
-Министру је јасно речено да се концепт субвенционисања мора комплетно изменити. То значи да се буџет мора прилагодити реалној слици српског аграра и да се мала и средња породична пољопривредна газдинства морају сачувати по сваку цену, те да начин субвенционисања мора ићи сразмерно НАЈМАЊИМА НАЈВИШЕ по хектару , грлу, пилету, воћки…. итд, а НАЈВЕЋИМА НАЈМАЊЕ. Само је то решење где чувамо ИНДИВИДУАЛНА ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА као носиоце ДОМАЋИНСКОГ СРПСКОГ АГРАРА!!!
Пише: Јасна Бајшански
