RN vrednost zemljišta je mera njene kiselosti ili alkalnosti (baznosti). Ona je određena kao negativni dekadni logaritam aktivnosti vodoničnih jona (H+, ili preciznije H3O+aq) u rastvoru. U vodi, ova aktivnost kreće se od 1 do 14, uzimajući 7 za neutralnu vrednost. rN vrednosti niže od 7 su kisele, a veće od 7 su alkalne, tj. bazne. pH vrednost (reakcija zemljišta) veoma je promenljiva, zbog mnogih hemijskih procesa koji se odvijaju u njemu. To posebno utiče na dostupnost hranljivih materija. Optimalan opseg rN za većinu biljaka je između 5,5 i 7. Međutim, mnogi usevi su se prilagodili napredovanju na rN vrednostima izvan ovog opsega.
Obavezna provera
Pre setve pojedinih useva važno je utvrditi rN zemljišta. Njegova kiselost jedan je od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos, uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Određuje se merenjem rN vrednosti zemljišnog rastvora. Zakiseljavanje zemljišta je prirodan proces, a može se pojačati antropogenim delovanjem. Stepen zakiseljavanja zavisi od strukture zemljišta, njegovim usvajanjem atmosferskih zagađenja i mineralnih đubriva i agrotehničkih mera. Izrazito kisela zemljišta nikako nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Njihove ocedne vode mogu da sadrže materije (aluminijum) koje imaju štetan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke i životinje, naročito ribe u vodotocima i jezerima. Optimalan rN nije jednak za sve tipove zemljišta. Na lakšim optimalna vrednost je niža, a isto važi i za bolje humozna zemljišta. Na primer, optimalna vrednost rN na livadama niža je za 0,5 do 1 u odnosu na oranične površine. Većini biljaka najviše odgovara zemljište s rN vrednostima od 6 do 7. Kisela tla često su lagana s dobrom strukturom, ali s malim sadržajem hranljivih materija, zbog neznatnog udela ilovače u njemu. U teškim, biljke slabo usvajaju hranljive materije i tlo je nedovoljno prozračno. Kiselost ne pogoduje aktivnostima bakterija, te prevlađuju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvo-kiseline, čime se podstiče proces razaranja kompleksa apsorpcije (usvajanja), što je vrlo štetno za plodnost zemljišta. Makroelementi (kalcijum, fosfor, kalijum i magnezijum) praktično su nedostupni biljkama koje se gaje u kiseloj sredini. S druge strane, ukoliko se usevi gaje na alkalnom zemljištu, javlja se otežana mogućnost usvajanja mikroelemenata (bakar, cink, bor, mangan i gvožđe).
U pogledu kiselosti, zemljišta su podeljena u pet klasa:
rN < 4,5 veoma kisela,
rN 4,55,5 kisela,
rN 5,66,7 umereno kisela,
rN 6,87,2 neutralna,
rN > 7,2 alkalna (bazna).
Optimalna rN vrednost zavisi od mnogih faktora – prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka koje se uzgajaju. Većina poljoprivrednih zemljišta imaju rN vrednosti između 6 i 7,5. Na primer, iako je rN 5,5 pogodan za rast trava i nekih useva, deteline su osetljivije na kisele uslove i pogoduju im zemljišta neutralne reakcije.
Postoje i izvesni pokazatelji koji ukazuju na kiselost zemljišta:
-sona kiselina – ako prilikom njenog dodavanja zemlji ne dođe do penušanja, zemljište oskudeva u kreču i obrnuto. Ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje, to je znak da sadrži kreč i da verovatno nema potrebe za kalcifikacijom;
-lakmus hartija – ako je zemljište kiselo, plava lakmus hartija na vlažnoj grudvici zemlje će pocrveneti, a ako ima dovoljno kreča, crvena lakmus hartija će poplaveti;
-biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim krečom paprat, vresak, rastavić i dr.
Međutim, svi ovi načini su orijentacioni, a da li je neko zemljište kiselo, tj. da li treba obaviti kalcifikaciju, najbolje je utvrditi hemijskom analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih ustanova ili odgovarajućih instituta. Nepodesno đubrenje, naročito azotnim đubrivima, može da utiče na povećanje kiselosti zemljišta. Ona se povećava transformacijom amonijum jona (NH4+) u nitrat (NO3), kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu. Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja rN. Zato je značajno poznavanje rN vrednosti zemljišta, kao i potreba gajenih useva radi primene odgovarajućih količina đubriva.
Azotna đubriva sadrže različite oblike azota i tako imaju različite efekte na rN zemljišta:
-krečni amonijumnitrat (KAN, 27 odsto azota) sadrži kalcijum i ne utiče na zakiseljavanje, te se preporučuje na zemljištima koja imaju nižu rN vrednost;
-urea (46 odsto azota) i amonijumnitrat (AN, 34 odsto azota) dovode do blagog zakiseljavanja i zato nisu preporučljiva za kiselija zemljišta, jer čestom i prekomernom upotrebom smanjuju rN;
-amonijum-sulfat (21 odsto azota) ima veoma kiselu reakciju i nije pogodno za zemljišta jače kiselosti;
-monoamonijum-fosfat (MAP, 12 od yemljišta sa dovoljnim sadržajem kresto azota i 52 odsto fosfor(V)oksida) treba ga izbegavati na kiselim zemljištima, jer dovodi do acidifikacije;
-diamonijum-fosfat (DAP, 18 odsto – tofiksatora koje žive na kvržicama azota i 46 odsto fosfor(V)oksida) deluje isto kao MAP.
Uzorke zemljišta neophodno je redovno analizirati, da bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za nju potrebno. Primenom prekomerne količine materijala smanjuje se preuzimanje većine minerala iz zemljišta i podstiču nepovoljni efekti na intenzitet rasta biljaka na duži vremenski period.
Kalcifikacija
Poljoprivredna zemljišta sadrže različite količine kalcijuma. Kao glavni neutralizator kiselosti, održava povoljnu reakciju tla, omogućava razvoj korisnih bakterija i potiskuje gljivice. Njime se održava struktura, poboljšava razgradnja organskih materija i aktiviraju drugi minerali, a za biljku je važan i kao gradivni element. Unošenjem kreča u zemljište dolazi do njegovog rastvaranja na jone kalcijuma, bikarbonata i hidroksidne jone. OH joni neutrališu kiselost zemljišta vezujući vodonične jone i na taj način obrazuju vodu (H2O). Prilikom kalcifikacije, za delotvornost je bitna i veličina čestica, tj. stepen usitnjenosti primenjenog materijala. Dobra usitnjenost omogućuje bolje rastvaranje i time bolji efekat kalcifikacije. Krečni materijal s krupnim česticama teže se i sporije rastvara – ponekad je potrebno i nekoliko godina do njegovog potpunog rastvaranja. Za kalcifikaciju mogu da se koriste fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, živ i gašeni kreč, saturacioni mulj i druga sredstva.
Kao i kiselost, ni jača alkalnost zemljišta nije dobra – blokira veći broj mikroelemenata, ubrzava mineralizaciju organske materije, potpomaže pojavu nekih biljnih bolesti. Kreč utiče i na strukturu zemljišta – teška glinovita zemljišta koja su zbijena i nepogodna za obradu prevodi u lakša, rastresitija. On ima moć zgrušavanja i zbog toga je u stanju da povezuje sitne zemljišne čestice (glinu), praveći od njih krupnije. Tako nastaje mrvičasta struktura koja je poželjna za svaki tip zemljišta, zbog povoljnog vodno-vazdušnog i toplotnog režima.
Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kreča odlikuju se i većom mikrobiološkom aktivnošću na razlaganju biljnih ostataka u humus i aktivnost bakterija azoto fiksatora koje žive na kvržicama mahunastih biljaka (detelina, pasulj, soja i dr), obogaćujući zemljište azotom.
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
