Пшеница је већ никла на њивама где је на време посејана – ратари посебно хвале последњу кишу која је допринела да семе крене из земље и с те стране су задовољни, једино што им добро обављену сетву квари скупи трошкови заснивања производње у односу на лане упркос томе што цена пшенице иде нагоре.
Према подацима Аграрног савеза Србије ове године под житом ће бити веће површине него лањске године, за око пет посто, па ће под овом пољопривредном културом бити око 630.000 хектара, уместо прошле агроекономске године када је жито заузело близу 600.000 хектара.
– Веће површине под пшеницом вероватно су због цене – каже председник Аграрног савеза Србије Ненад Манић. – Пондерисана цена килограма пшеничног зрна ове седмице на Продуктној берзи Нови Сад коштала је скоро 35 динара, односно 34,5 динара са ПДВ-ом.
– На почетку оптималног рока сетва јутра пшенице је коштала око 32.000 динара, а сада су трошкови већи по јутру за више од 5.000 динара – наглашава Манић.
Иначе, стручњаци за ову област пољопривреде стално опомињу ратаре да се држе рокова, који је код нас гледајући на агроеколошке услове од 5. до 25. октобра, премда неке семенске куће, развојем модерних семена, сматрају да се треба сејати од 10. октобра, па и током прве седмице новембра, због климе, сушне и топле јесени и благе зиме.
Од сетве посејане у право време, каже струка, зависи квалитет зрна и приноси, који уколико се пшеница не посеје правовремено, могу да буду нижи и 20 одсто, а сејање пре или касније од оптималног рока ниједна агротехничка мера не може у потпуности да надокнади, већ само да ублажи последице.
Сетва у право време омогућује нормалан предзимски развој, добро укорењавање јер биљка у зимском периоду треба да има најмање три листа на стаблу или у фази почетка бокорења један до два бочна изданка.
– Аграру требају и подстицаји од државе . Земље у окружењу дају ветар у леђа земљорадницима који се баве сувим ратарењем, па то треба да чини и наша држава. Показали смо за време епидемије да имамо довољно хране и у погледу снабдевања није било проблема што се тиче намирница. Зато држава снажније треба да стимулише пољопривреднике да пшеницу сеју на већим површинама од досадашњих и, уместо да се хвалимо са извозом сировине, почнемо да је прерађујемо и по тој индустрији постанемо познатији – нагласио је Манић.
Председник Аграрног савеза Србије Манић истиче да је дошло време и да се ратари који сеју жито почну удруживати, оснивати своје задруге и крену да успостављају сарадњу са прерађивачима, ради бољег пласмана рода и више цене.
Познато је, наводи, да прерађена сировина доносе бољу зараду, од зрна пшенице.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
