Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Раде Стојиљковић, пионир у узгоју кои шарана

Раде Стојиљковић, пионир у узгоју кои шарана

665

Текст и фото: Биљана Ненковић

Раде Стојиљковић из Крагујевца пре две године почео је да узгаја кои шаране са доста опреза. Није имао искуства у гајењу риба, те је морао упоредо да учи. Данас каже да је углавном успео да упозна нарав и потребе кои шарана. Зато планира да производњу из малог базена у дворишту, у којем је почео, пресели у већи.

Стојиљковићев експериментални узгој егзотичних риба колоритног изгледа, за којима влада потражња углавном због украшавања баштенских базена и језера, почео је из знатижеље. Игром случаја имао је омањи бетонирани базен у дворишту, који је служио за украс и као допуна цвећу и зеленилу. Тај базен обложио је најлоном и пустио у њега прве примерке. Убрзо су се појавили и први млади, који су опстали.

Простор за пливање и дубина за зимовање

– Највећа потешкоћа је била у томе што нисам имао с ким да се посаветујем, јер у Шумадији ретки су они који се баве узгојем кои шарана – пожалио нам се Раде Стојиљковић.

Једину стручну помоћ Раде је могао да добије од рођеног брата Мише, који је по струци биолог. Каже да су за узгој најбитнији величина и одржавање базена. Стручњаци из те области наглашавају да је најидеалнија дубина језера око 1,5 метара. Међутим, у првој години је ризиковао с минималном дубином од 80 центиметара. Сада зна много више.

– На дно језера требало би поставити одвод помоћу којег се оно празни и чисти. Боља, и наравно, скупља опција су – филтери. Ако се користе пластичне фолије, требало би избегавати оштре ивице, како не би пуцале. Кои шарани захтевају много простора за пливање. Што веће језерце, то ће се боље осећати. Уочи насељавања језерца рибама, најбоље је неколико недеља пре тога посадити биљке. Струка каже да дубина воде не би смела бити мања од једног метра и све преко тога је чиста добит за рибе. Јер, преко зиме рибе су у периоду мировања – каже Раде.

Ова орнаментална верзија шарана, како се показало, може да опстане и да се гаји и на нашем поднебљу. Зима за њих не представља проблем.

– Кои шарани у току зиме иду у хибернацију, па је потребно обезбедити довољну дубину базена или језера у коју ће се повући када вода заледи на површини. Према грубој рачуници, на сваких 20 центиметара дубине воде температура је виша за један степен, а за хибернацију је потребно плус 4 степена. У овом прорачуну не треба узимати у обзир дебљину леда која код нас, ако су баш хладне зиме, може да буде 10 до 20 центиметара. Други разлог препоручене дубине воде је да лети дневне температуре могу бити и 35 до 40 степени, а оптимална температура за њихов лагодан живот је око 23 степена. Због тога је потребан најмање један метар, јер оне тада могу да се повуку у дубину, где им је свежије, објашњава Стојиљковић.

Све једу, брзо расту

Кои шарани нису захтевне рибе када је храна у питању. Постоји храна која се купује за њих, али воле да једу све – од суве, живе и биљне хране. Једу и наше баштенске глисте, грашак, лубенице, алге.

– Нису много избирљиви и брзо расту. Ова риба може да нарасте и до једног метра, а ако се правилно бринете о њој, доживеће и седамдесет година – додаје овај одгајивач.

Услови за размножавање такође нису захтевни. Ако су јединке здраве и полно зреле, сезона парења почиње у пролеће. Мресте се кад температура воде нарасте преко 15 степени и обично након јаче кише, јер тада опадне тврдоћа воде.

– Кои шарани полно сазревају са три године. Разликовати пол код кои шарана готово је немогуће док мужјак полно не сазри. Тада на шкржним поклопцима добија беле тачкице, које личе на гриз. То је уједно и знак да је спреман за парење. По облику их могу разликовати само искусни акваристи. Мужјаци су масивнији и имају благо искривљену линију леђа, богатије леђно пераје и реп, а женке су ситније и имају благо изражен трбух, објашњава Стојиљковић.

Племићко пливање подиже вредност

Раде је за почетак свог малог бизниса сваки примерак кои шарана платио 500 динара. Када су спремни за продају, њихова цена варира и зависи од величине, боје, распореда шара које имају на леђима. Али најцењенији су они чистокрвни који се распознају по “мрљама”. Уколико узгој буде ишао узлазном путањом, своје кои шаране преселиће у веће језеро на свом имању у Церовцу.

– Игром случаја то језеро је моја породица направила пре неколико година на плацу који су купили. Да истрајем у овоме подстиче ме љубав, али, наравно и зарада. Цена кои шарана, који у јапанској култури симболишу фенг-шуи принцип, креће се од 1.000 динара, па до вртоглавих неколико десетина хиљада евра. У систему одређивања вредности примерка 40 посто је величина рибе, а 20 одсто је вредност шаре. Јединствене шаре су најпожељније и најскупље. Наредних 20 посто су боје, а преосталих 20 процената вредности даје се на интелигенцију и племићки начин пливања – каже Раде.

Код нас кои шарани још увек нису довољно цењени. У иностранству их чувају, јер су симбол љубави, пријатељства и храбрости. Гаје их у такозваним воденим баштама због изузетног колорита. Ову врсту рибе карактеришу специфична боја, шаре и крљушти. Најчешће се могу наћи у црвеној, жутој, белој, црној и плавој боји, те водени елементи у дворишту, у њиховом присуству добију посебну драж.