Nakon marta, april je drugi mesec po redu idealan za setvu i sadnju. Prva polovina meseca rezervisana je za setvu graška, salate, luka, praziluka, šargarepe, peršuna, spanaća, blitve, rotkvice, cvekle, začinskog i lekovitog bilja. Tokom aprila bašte dobijaju prepoznatljiv izgled, a većina povrća, zasejanog u februaru i martu, iznikla je i biljke su sklopile redove, pa može da se vidi da li je setva bila uspešna. Ovo je prilika da se negde doseju redovi, ili da se, recimo, na mesto izvađenog mladog luka posadi arpadžik. Kišno vreme doprinosi razvoju korova, pa je borba s korovima svakodnevna.
Iskusni povrtari već znaju čime se bave u kom periodu godine, kako bi dobili najbolje prinose i kako bi postigli optimalan prinos uz manja ulaganja. Tokom ovog meseca neophodno je obaviti suzbijanje korova u izniklom povrću, kao i na zemljištu na kome će se tek obaviti setva ostalog povrća.
Presađivanje jagoda, salate, kupusa, raštana, brokolija, karfiola i drugih kupusnjača, takođe se obavlja u aprilu, kao i okopavanje već pre zasađenog belog i crvenog luka. U drugom delu ovoga meseca još uvek možete posaditi krompir, celer, a na kraju aprila, ako vreme dozvoli i ako ne postoji opasnost od prolećnih mrazeva, možete posaditi i papriku i paradajz, kao i krastavce, mahunarke, tikvice, dinje i lubenice.
Zbog mogućih mrazeva u aprilu, izniklo povrće potrebno je da zaštitite agro folijom, lišćem ili slamom. Ali, za sve one koji ne žele da rizikuju, bolje je da pričekaju maj za osetljivije povrće.
Kako bi uzgoj povrća u bašti bio jeftiniji i kvalitetniji, preporučuje se direktan način setve koji ujedno omogućava i bolje ukorenjavanje biljaka što kasnije smanjuje potrebu za navodnjavanjem.
April je i mesec berbe ranije posejanih i posađenih kultura, a to se odnosi na rotkvice, mladi luk, salatu, matovilac, rukolu, kupusnjače, blitvu i spanać
