Када су основали породицу, пре више од три деценије, Клара и Роберт Киш из Бечеја имали су жељу да покрену сопствени посао. Пре 17 година указала им се прилика да почну да се баве најпре баштованством, да би се годину дана касније упустили у производњу биљака и покренули сопствени расадник “Еурогарден”.
Пише: Зорана Љубојев
– Прво смо почели да косимо траву и тада су људи тражили од нас биљке за своје баште. Онда смо кренули да обилазимо расаднике и куповали смо биљке, које смо после продавали. Након тога сам се осмелила да и сама кренем да размножавам биљке – сећа се Клара Киш.
Топла леја за медитеранске и подно грејање за собне биљке
Данас с поносом и задовољством каже да живи свој сан и да посао не доживљава као терет, већ као благослов и могућност да свакодневно ужива у својој зеленој оази, старајући се о биљкама. А колико је успешна у томе, говори чињеница да њихов расадник броји око 4.000 различитих биљних врста и свака добија баш оно што јој треба за оптималан раст и развој.
– У расаднику имамо четири групе биљака. Поседујемо собно цвеће, медитеранско, зимзелено биље и перене. Углавном узгајамо примерке који могу да презиме напољу. Медитеранско биље може да опстане на спољашњим температурама које нису ниже од пет степени Целзијусових. За њих смо обезбедили једну леју, коју грејемо и где их држимо у току зиме. Собно цвеће је захтевније, јер њему треба најмање 12 до 13 степени. Направили смо још једну леју с подним грејањем, како бисмо постигли температуре које им одговарају. Имамо и систем за аутоматско заливање – каже она и додаје да велику помоћ у послу има од сина Денеша, на којег је пренела љубав према биљкама.
Знање су породично стицали читајући стручну литературу и рад са биљкама, али су занат, каже Клара, „крали“ и у расадницима које су обилазили. Све што зна о нези, размножавању и потребама свих биљака, наша саговорница несебично дели с муштеријама.
– Собним биљкама одговарају собне температуре, док медитеранском биљу већ не годи то, већ им је пријатније да у току зиме бораве у просторијама које се не греју. Ту спадају леандер, лимун, бугенвилија, дипладенија – појашњава Клара.
Прихрана је најважнија
Собне биљке захтевају константну прихрану, било у течном стању или гранулатима, најмање једном у две недеље. Доласком лепшег времена, треба их изнети напоље, али водити рачуна о индивидуалним потребама биљака.
– Када износите собно биље, водите рачуна о томе да га не ставите тамо где ће добијати послеподневно сунце. Тада би требало да буде у хладу, док су преподневни сунчеви зраци погодни за њих. Препорука је да се собно цвеће не залива тако често, већ онда када земља у саксији буде скоро па скроз сува. Онда је потребно тек мало залити, а прихрана је обавезна – каже она.
Уколико се биљке превише заливају, постоји опасност да ће им корење, од превише воде и влаге, иструлити. Такође, кактуси се не смеју прихрањивати и њихов режим заливања је потпуно другачији. Довољно је једном месечно да се потопе у воду, јер ако се од горе залива онда ће вода само прећи коренов систем.
-Требало би потопити саксију десетак минута у воду и након тога извадити их да се оцеде. Тај поступак је довољно радити једном месечно и онда сте мирни. Углавном собне биљке воле уску саксију, зато се оне пресађују тек када је прерасту. Препоручујем да то буде само за један број већа саксија, јер уколико је знатно већа, биљка ће напредовати и развијати корен и неће бујати – саветује Клара.
Избегавати земљу из дворишта
Пресађивање би требало радити једном годишње и то у јесен, пре него што се биљка поново унесе, уколико је током пролећа и лета боравила на отвореном. Друга опција је да се то учини на пролеће, пре него што се биљка изнесе напоље. Требало би купити квалитетну земљу, која је намењена искључиво за биљке и избегавати земљу из дворишта, јер она нема ту моћ пропуштања воде као куповна. Собним биљкама је јако важно да земља пропушта воду, како не би иструлиле од превелике влаге. Специјализована земља за цвеће задржава онолико воде колико је биљкама потребно.
Занимљиво је да медитеранске биљке, попут адама, лимуна, леандера, боље и више напредују када се током пролећних и летњих месеци из саксија пресаде у двориште.
– Проблем може настати у јесен, када их вратите у саксије, јер је за њих то шок. Онда ће неко време престати њихов раст. Зато је препорука да се изваде из земље две до три недеље пре него што планирате да их унесете у кућу, како не би доживеле двоструки шок – скреће пажњу наша саговорница.
Такође, љубитељи биљака не би требало да забораве да повремено орошавају и туширају своје биљке, јер се временом слегне прашина на листове и тада се затварају поре, путем којих дишу. Уједно, дешава се да се накупи паучина или инсекти, па је ово један од начина да се они елиминишу. Породица Киш има аутоматски систем за заливање који редовно пере биљке и тиме им олакшава свакодневне обавезе.
Различити видови размножавања
У баштованству су мај и јун најлепше доба у току године, када су цветнице у пуном сјају. Око њих има мало више посла у односу на зимзелене биљке. Када цвет прецвета, најбоље је да се одсече. То, ипак, немојте радити, уколико желите да сакупите семе, већ цвет оставите да се потпуно осуши и семе сазри. Семе би требало умотати у хартију и оставити га на тамно, суво место. Када дође пролеће, посадите семе и сачекајте магију природе.
– Уколико не сакупљате семе, најбоље је одмах после цветања одсећи цвет, како биљка не би трошила снагу на сазревање семена, већ на коренов систем и даљи развој. Тада постоје веће шансе да ће вам цвеће поново процветати – истиче Клара.
Цветнице се иначе могу размножавати и путем дељења, и то је најлакши начин да повећате број биљака. То је најбоље радити у рано пролеће, или у августу када већ цветницама пролази цветни период. Биљку је потребно извадити из земље и поделити је у складу с могућностима, након чега је препорука да се посади у саксију и тамо се чува док коренов систем не ојача.
– Уколико је одмах посадите у земљу и не контролишете сваки дан, може се догодити да биљка увене. Зато је најбоље прво посадити у саксију и ставити је на видно место, где стално пролазите, како бисте је можда и двапут у току дана заливали. Тек када је коренов систем развијен у целој саксији, пресадите биљку у двориште – вели она.
Размножавање је могуће и преко резнице, и најбољи периоди за то су март, јун и крај августа – почетак септембра. У марту се прави зелена резница, односно, са биљке се скидају новоистерале гране, делови стабљике. У јуну су резнице полузелене, што значи да полако постају дрвенасте и стабилније. У јесен постају дрвенасте. Корен ће најпре истерати зелена резница, јер она има највише хормона потребних за стварање корена, а најтеже и најспорије ће то учинити дрвенасте резнице. Њима понекад треба и годину дана да би пустиле корен.
Пре уношења прегледајте биљке
Собне биљке не могу се прскати у тој мери као зимзелене, нарочито оно цвеће које се не износи напољу, већ се држи искључиво у соби. Важно је водити рачуна да се приликом уношења цвећа у кућу не унесу примерци који су већ болесни.
– Када купите неку биљку, пре него што је унесете, прегледајте да ли има вашке или неке друге знакове болести. Уколико приметите тако нешто, обавезно почистите, истуширајте биљку и тек онда је унесите у просторију где бораве остале биљке. Такође, постоје препарати који су на природној, биљној бази и које можете користити – објашњава власница „Еурогардена“.
Зимзелене траже доста воде
Зимзелене биљке, попут туја и јелки, веома су специфичне за одржавање. Најчешће грешке се праве приликом њиховог заливања, које не треба да буде често, али мора бити обилато. Примера ради, једном стаблу нису довољне две литре воде, јер та количина само овлажи површински слој земљишта, те тако неопходна влага не стиже у потребној количини до кореновог система.
– Када се заливају зимзелене биљке, важно је дати им доста воде, од 20 до 30 литара по једном заливању и тада се овлажи од 20 до 30 центиметара земље. Препорука је да се тим биљкама макар једном месечно обезбеди прихрана, и то најбоље у виду гранулата, једна шака вештачког ђубрива. То је потребно радити од марта па до октобра, јер после тог периода биљке стагнирају – каже Киш.
Последњих година на зимзеленим биљкама појавиле су се гљивичне болести, а нападају их и одређени инсекти. Како би сачували биљку, власници би требало да их превенције ради у марту, априлу и мају попрскају инсектицидом и фунгицидом.
