Закуп државног пољопривредног земљишта у Србији и цена закупа парцела имају тенденцију раста и у години пандемије. Уобичајено је да се борба за сваку слободну плодну ораницу води већ годинама у Војводини. Оно што је карактеристично јесте да се повећање интересовања за најам државних ораница све више примећује и централној Србији.
– У великом делу општина завршени су други и трећи круг јавног надметања, и дефинитивно можемо да кажемо да постоји повећано интересовање за закуп државног земљишта. То се може видети по површинама које су дате у закуп и у Војводини и у централној Србији – каже за „Политику“ Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.
Додаје да је, пре неколико година, било на десетине општина у Србији где уопште није било интересовања за најам али да је таквих сада „јако мало“.
Према подацима Управе за пољопривредно земљиште, у низу локалних самоуправа (у односу на 2018–2019) порастао је број закупљених хектара.
– Биће их још када се заврши поступак јавних надметања. Раст површина под закупом је заиста важан – наводи Лакић и истиче да таква тенденција постоји уназад годину, до две али да све ово није дошло само по себи, већ је последица низа активности које је спроводила Управа за пољопривредно земљиште како би анимирала пољопривреднике да земљиште узму у закуп.
Према његовим речима битан утицај на веће интересовање има то што данас имамо дигитално управљање земљиштем, као и дигитална јавна надметања.
– Пре свега, постоји отвореност. Ранг-листе се објављују на сајту, тако да свако може да има увид у податке. Пољопривредници, такође, могу да виде којим земљиштем држава управља и шта се нуди у закуп, тачан положај и стање на терену на различитим сателитским подлогама. То је јако важно, јер да би неко постао закупац мора да види и где се то земљиште налази, колико је рецимо удаљено од пута – каже Лакић.
Други разлог раста интересовања, додаје, јесте и то што се земљиште сада нуди у вишегодишњи закуп од пет али и на 10 и 15 година. Просечна прошлогодишња цена закупа државног пољопривредног земљишта у Србији била је 183,6 евра по хектару. Међутим, како је објавио „Агросмарт“, у готово свим локалним самоуправама просечне цене су више.
У Старој Пазови просек је 507 ЕУР, у Темерину 490, у Србобрану 241, у Кули 229… Нови Бечеј је, наводи се, једна од малобројних војвођанских општина у којој закуп пољопривредног земљишта кошта мање од републичког просека – 100 ЕУР.
Лакић објашњава да у овој фази поступка, у фебруару, још немамо прецизне податке о просечној цени закупа земљишта на нивоу Србије, јер добар део Војводине није завршио јавна надметања. Међутим, тенденција јесте да расту и потражња и цена, закључује Лакић.
У око 60 локалних самоуправа забележен раст
У Бољевцу је, рецимо, број закупљених хектара готово удвостручен са 273 на 538 хектара, као и у Крушевцу са 51 на 106 хектара. У Димитровграду је дошло до повећања са 1.402 на 2.508 закупљених хектара, Лесковцу са 1.499 на 1.980, а у Пожаревцу са 144 на чак 1.796 хектара, што је вероватно један од рекордних пораста.
Из до сада обрађених података може се видети да је у око 60 локалних самоуправа у Србији забележен раст закупљених површина државног пољопривредног земљишта.
Извор: Политика
