Пише: Светлана Мујановић
Воћари с искуством добро знају да правилна и правовремена заштита воћака није нимало лак ни безазлен посао. Треба познавати воћке и њихове фазе, најосетљивије на одређене болести и штеточине, знати биологију најчешћих и најштетнијих паразита и инсеката, а препарати су посебна прича. Има их пуно, сваки има неку специфичност, а ваља пазити да се они на бази једне исте активне материје не користе два пута узастопно.
Последњих година прскања су више усмерена на спречавање развоја паразита. Међутим, не треба запоставити ни штеточине које се могу јавити сваке године, могу и прескочити коју, а штете које праве могу бити тек приметне, значајне или чак веома алармантне. Подсетићемо вас на неке штетне инсекте који умеју да се примире па онда, када воћари помало забораве на њих, да изненаде.
Минер округлих мина
Leucoptera scitella,или минер округлих мина, спадау групу опасних дефолијатора листа воћака. Не угрожава директно плод, али штете могу бити економски врло значајне. Првенствено оштећује листове, хранећи се ткивом испод епидермиса и, уколико има више мина на једном листу, може доћи до његовог превременог опадања. Такве воћке ретровегетирају, троше се образујући нове листове, што се директно одражава на принос у наредној години. Друга индиректна штета је на плодовима, где се, уколико се намноже, кокони образују у петељкама, па такви плодови губе тржишну вредност.
Ова штеточина има три генерације годишње, а у неким годинама образује и четврту. Презимљава лутка, а лептири прве генерације из кокона излећу када јабука почне да цвета. Активни су дању, и два-три дана по излетању већ полажу жућкаста јаја на наличје листова. Једна женка може да положи и до 50 јаја. Кроз десетак дана пиле се гусенице, изгризају лисно ткиво које належе на епидермис лица листа, не прогризајући лист, и на њему праве мину округлог облика, по чему су и добили име. На једном листу, када је напад јак, може бити и до 50 мина. Гусеница се развија у мини и како расте тако, хранећи се, шири је. Последњи стадијум гусенице прогриза мину и спушта се помоћу свиленкасте нити према земљи због улуткавања. Лутке се најчешће образују на наличју листа или на плодовима код петељке.
Минер се прати визуелним прегледима, методом отресања и феромонима. У многим воћњацима он је стално присутан испод прага штетности, али то не треба да завара воћаре, јер може да се намножи у току једне године, па је најбоље да се бројност увек прати феромонима. Као критичан број се сматра 100 лептира уловљених током три до четири узастопна дана на феромонским клопкама.
Дипломирана инжењерка Славица Стојкић из Пољопривредне саветодавне службе у Смедереву, воћаре саветује да на почетку вегетације избегавају употребу инсектицида широког спектра деловања и тако чувају природне непријатеље ове штеточине. Препоручује и да изоставе прскања инсектицидима ради сузбијања каснијих генерација минера, већ да сакупљају и уништавају листове с луткама. Ипак, уколико се инсектициди против минера прве генерације примене у право време, а то је после полагања јаја и у моменту пиљења ларви, најчешће неће бити потребно сузбијати касније генерације.
Жута и црна шљивина оса
Hoplocampa flava и Hoplocampa minuta веома су значајне штеточине шљиве. Разликују се по томе што је жута смеђебраонкасте боје тела и крупнија у односу на црну, али њихов начин живота је идентичан. Обе имају по једну генерацију годишње и зиму проводе као ларве плитко у земљишту, а одрасле осе се појављују када шљива цвета, јер јаја полажу на цветове. У просеку, свака женка положи око 40 јаја.
Да је шљивина оса почела да лети покажу феромонске клопке, постављене у шљивицима. Штету праве ларве које се убушују у тек заметнуте плодове. Оне се хране семенкама, а при том изгризу и семену кућицу и такви плодови отпадају. Једна ларва може да оштети и уништи до пет плодова шљиве који отпадну, а такви се препознају по црним тачкицама. За две до три недеље ларва завршава развој и заједно с плодом падне на земљу или се на земљиште спушта помоћу нити. Чим доспе на земљу брзо се завуче у њу, да не би била плен неким предаторима. Зиму проводи у земљишту, на дубини од десетак центиметара.
– Заштита инсектицидима почиње у периоду пиљења ларви, а пре њиховог убушивања у плодове, дакле у прецветавању, да би се заштитиле пчеле и други опрашивачи – указује дипломирани инжењер Зоран Панајотовићиз Пољопривредне саветодавне службе у Пироту. – Од инсектицида, за ову намену регистровани су Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux (сви у концентрацији 0,03 – 0,05 посто), Perfekthion, Dimetogal, Ditox (0,075-0,1посто).
Шљивин смотавац
Cydia funebrana или шљивин смотавац, представља једну од главних штеточина шљиве. Распрострањен је у свим крајевима где се ова воћка гаји, а у појединим годинама може да уништи и преко 60 процената рода. То је мали тамносиви лептир, дужине тек нешто више од пола цм, док је распон крила 1,5 цм. Предња крила су мркосива а задња нешто светлија. Јаје је ситно и округло, свеже положено је стакласто провидно, касније постаје бело, затим жуто, а пред пиљење поцрни. Тек испиљена ларва је жута с црном сјајном главом, док је одрасла ружичаста, с мрком главом, дуга више од једниог цeнтиметра.
У нашим условима шљивин смотавац развија две генерације током године. Презимљава као одрасла гусеница у кокону, смештеном на заклоњеном месту, најчешће испод попуцале коре шљиве. У пролеће, гусеница прелази у лутку па у одраслог лептира који излеће у априлу, мају и почетком јуна. Јаја полажу појединачно на површину плода, три-четири недеље после прецветавања шљиве, када плодови достигну величину лешника, Просечно, једна женка снесе 40 до 50 јаја, из којих се за 9 до 15 дана пиле ларве које се кратко крећу по површини плода и убушују се у њега.
Нападнути плодови више не расту, постају љубичасти и отпадају. На местима убушивања ларве у плод појављује се смолоточина која одаје ларву, а она у њему проводи читав живот, хранећи се месом у околини семенке. После четири-пет недеља достиже потпуни развој и напушта плод, спушта се до пукотина коре при основи стабла и тамо се преобрази у лутку. Лет лептира друге генерације почиње од средине јула и траје око шест недеља, да би на крају положили јаја на још зелене плодове. После пиљења, ларве се убушују у плодове, у њима достижу пун развој и напуштају их пре бербе. Чим напусте плод, гусенице се усмеравају према пукотинама у којима, ушушкане у кокон, презиме.
Моменат за прскање против ове штеточине одређује се на основу праћења развића уз помоћ клопки с феромоном, односно динамике полагања јаја и оштећења плода, а пада у време када оштећења достигну економски праг штетности. Интезитет напада шљивиног смотавца може се смањити сакупљањем и уништавањем отпалих црвљивих плодова, постављањем ловних појасева и стругањем старе, испуцале коре. Ипак, у већим засадима морају се употребити инсектициди. Дипломирана инжењерка Јелена Грбић, саветодавац за заштиту биља у ПССС Краљево, воћаримапрепоручује да за ово прскање користе Наган МЕ у концентрацији од 0,005%, Гром (0,03%), Пиринекс 25 ЦС (0,25%) или Афирм опти (2,5 kg/ha).
Црвени паук
Panonychus ulmi, оносно, црвени паук, најлакше се открива рано у пролеће на двогодишњим гранама, у рачвама и пукотинама коре, где женка одлаже црвена округла јаја, величине око 0,15 милиметра. Kада се испиле, ларве се селе на листове, на наличју се лупом могу наћи гриње црвене боје, величине 0,3 до 0,5 mm. Исхраном мењају боју листа и то значи да су штете већ узеле маха. Ако је бројност велика, могу се видети и на лицу листа, као и на плоду, на којем оштећују покожицу. Оштећују лист, који мења боју, најпре у жућкасту, затим у бронзану. Гриње исхраном повећавају транспирацију и смањују производњу хранљивих материја те су плодови ситни, атипичне боје и облика. Гране на којима је оштећен лист не улазе спремно у зиму, пупољци немају довољно хране за диференцирање у генеративне па је мање и цветова.
Има четири до шест генерација годишње, презими јаје, ларве се пиле када воћке уђу у фазу розе пупољка, најинтензивније обично почетком цветања. Женка живи од 18 до 40 дана и за то време положи 50 до 150 јаја, а развој ларви траје око две недеље. Већ почетком јуна у воћњаку су присутни сви развојни стадијуми. Од почетка августа део женки почиње да полаже зимска јаја.
– Црвени паук сузбија се акарицидима само уколико је бројност изнад прага штетности, а предатора има мало или их нема – каже Владимир Костић, саветодавац за заштиту биља у Краљеву.- Треба знати да свака фенофаза развоја јабуке има другачију вредност прага штетности. Заштита од ових сићушних напасника је најефикаснија када се наизменично примењују акарициди различитог механизма деловања. За препоруку је да се прска увече и ноћу, уз примену већих количина течности, јер ниједан акарицид није системик, тако да гриње морају директно доћи у контакт с препаратом. Третирање сваког другог или трећег реда акарицидима доприноси очувању природних непријатеља. Од акарицида користити: Amon (0,75-1 l/ha), Abastate (0,75-1 l/ha), Vertimek (0,75-1 l/ha) , Borneo (0,5 l/ha), Uranus (0,5 l/ha).
Ружин гундељ
Cetonia aurata или ружин гундељ је специфичан инсект, штеточина чија појава у засаду указује на незагађену средину. Припада групи тврдокрилаца, успорено се креће, али брзо лети, производећи гласно зујање. Женка полаже јаја у пролеће и закопава их у органску материју која се распада, често у стара дебла, компост, балегу, земљиште… и после тога одмах угине. Чим се испиле, ларве се хране органском материјом угинулих биљака и на тај начин играју важну улогу у кружењу материје у природи. У току лета преобраћају се у лутке које зиму проводе скривене у кокону у земљишту, одакле наредног пролећа излазе као одрасле јединке.
Овај инсект, дужине око два центиметра, изразите је металнозелене боје, с нијансама црвенкастозлатне, бронзанозлатне, бакарнољубичасте, плаве или сиве боје, светлољубива је врста. Имаго почиње да лети од раног пролећа до краја топлог летњег периода. Храни се нектаром и поленом цветова и соковима нежних стабљика и плодовима воћа. Мање штете наноси исхраном, а веће ходањем по нежним деловима цвета. Нарочито их привлаче цветови јарких боја. На зрелим плодовима брескве, крушке, смокве, проналазе места на којима је покожица оштећена и хране се сисањем слатког сока. Домаћини су им многе биљке, али пре свега, представници фамилије Rosaceae (руже и воће). Најчешће не наноси веће економске штете. Највеће су у време цветања, када је примена инсектицида изричито забрањена, као и у време зрења плодова, када је тешко испоштовати каренцу примењеног препарата. Препоручљиво је да се у засадима, у којима се открије, гундељ изловљава.
– По воћњацима у којима се открије ова штеточина поставе се посуде плаве, беле или жуте боје, у које се сипа мешавина воде, неколико капи детерџента и мало неког мирисног атрактанта, као анис, цимет, екстракт јагоде и слично – саветује дипломирана инжењерка заштите биља Марија Ивановићиз Крагујевца. – С обзиром на изражену осетљивост на инсектициде, ружин гундељ се сматра индикатором незагађеног екосистема.
Орахов поткорњак
Ова штеточина потиче из југозападне Америке и северног Мексика, а последњих година проширила се и ван граница америчког континента. Орахов поткорњак је нашим воћарима готово непозната штеточина, али како се орах све више сади у плантажама, тако ће и штете које прави бити приметније, а воћари ће научити да га препознају. Имаго је црвенкастосмеђе боје, дуг 1,5 до 2 мм. Мужјак проналази одговарајуће стабло ораха и кроз кору, уз лентицелу или ожиљак од листа, убушује се до флоема. Када избуши канал, испушта феромон (карактеристичан мирис) којим друге јединке „зове“ у стабло. Женке после оплодње копају матерински ходник, на крају ходника полажу јаја која штите опиљцима дрвета. Када се испиле, ларве праве своје ходнике, управно на материнске, и на крају се претварају у лутке. Орахов поткорњак има две генерације годишње. Презимљава испод коре, најчешће у стадијуму имага. У пролеће један део одраслих остаје у нападнутом стаблу, где наставља да се размножава, док део популације напушта стабло и креће у потрагу за новим домаћином. Инсекти започињу лет када средње дневне температуре достигну 18 до 19 степени, а завршавају га када она падне испод 17 Ц. Прва генерација се може срести од марта до средине јуна, док друга лет започиње од средине септембра до краја октобра.
– На кори нападнутог стабла ораха јасно се виде улазни отвори, чији пречник не прелази 1,5 мм – указује дипломирани инжењер Владимир Костићиз ПССС Краљево. – Kада се с нападнутог стабла подигне кора, уочава се систем ходника које су направили одрасли инсекти, као и ларве током развића. За сада, док штете још увек нису велике, заштита се своди само на клопке које се постављају на свако стабло појединачно.
Рутава буба
Tropinota hirta или рутава буба исхраном може да нанесе велику штету многим гајеним биљкама, јер је полифагна, храни се цветовима воћака, поврћа, али и корова. Одрастао инсект рутаве бубе је тврдокрилац црне боје, обрастао мноштвом сивих длачица, а на покриоцима има 12 до 15 беложутих неправилних тачкица, по којима се разликује од других, сличних тврдокрилаца. Ларва је бела, са жутом главом, дуга до 15 мм, храни се биљним остацима у земљи и није штетна. Штету прави одрасла буба. Хранећи се цветним пупољцима и цветовима, уништава прашнике и тучкове па такви цветови остају стерилни. Овај инсект је одличан летач и веома је покретан. Када нестане хране на једној парцели, врло лако прелази на нове површине, сели се са биљака које раније цветају на оне код којих се цвет појављује касније.
Има једну генерацију годишње и презимљава као одрасла буба у земљи на дубини до 10 цм. Чим у пролеће излети из „зимовника“, креће у исхрану. Прво насељава корове, а затим и цветове воћа на којима, хранећи се прашницима, тучком и круничним листићима, прави велике штете. У нашим условима јавља се у марту и априлу, када се минимална температура креће око 15 степени. Најактивнија је између 10 и 16 часова, када је сунчано и топло. По завршеној исхрани, женке полажу јаја у земљу и за једну до две недеље се пиле ларве које цео циклус развоја проведу у земљи, хране се биљним остацима и завршавају развој. У августу се појављују нове одрасле рутаве бубе, које не излазе из земље, већ презимљавају у површинском слоју и у њему остају све до марта и априла наредне године.
У заштити од ове штеточине, хемијске препарате ваља избегавати због пчела које су присутне у засадима када и рутава буба.
– У случају јачег напада рутаве бубе може се применити инсектицид Mavrik EW који је ниске токсичности за пчеле – саветује дипломирани инжењер Бранко Галовић, саветодавац за заштиту биља у ПССС Краљево. – Међутим, тропинота је добар летач па ће се на третираној парцели убрзо појавити нове бубе, тако да се третирања често морају понављати, што не даје ефекат и поскупљује производњу. Оправдане мере борбе су само механичке мере.
Пошто рутава буба презимљава у земљишту, било каква површинска обрада – култивирање, тањирање, дрљање – може да буде јако корисна јер би део презимљујућих буба, а касније и ларви, био изложен дејству ниских температура, предаторима, сунцу… Препоручује се и постављање ловних посуда беле или плаве боје, у које се улије вода с мирисним атракантом: анис, цимет, воћни сируп, негро бомбоне. Атрактант ће мирисом привући бубу, она ће улетети у посуду и ту остати. Што је могуће више посуда треба поставити по ободу, а мање унутар парцеле. Могу се поређати на земљу или обесити у крошњу. У воћњацима не треба сузбијати корове који цветају, у првом реду маслачак, како би се смањила активност ове штеточине на цветовима воћа
