Сорте шљива се орезују зависно од вегетативног раста и типа родних гранчица на којима претежно рађају. Тако сорте које рађају на мешовитим родним гранчицама захтевају најинтензивнију резидбу, скоро сличну резидби брескве. На оваквим дугим леторастима претежно рађају америчке и јапанске сорте, а такође и наше сорте – чачанска родна и ваљевка. Код ових сорти шљива сваке године мора se обновити целокупно родно дрво. Резидбом се уклањају све изрођене гране и кратко родно дрво, поготово у нижим деловима круне, како би се активирали вегетативни пупољци за развој дугог родног дрвета. Такође, виталност родног дрвета у нижим деловима круне одржава се превођењем примарних и секундраних грана на нижу бочну грану или родну гранчицу.
Код сорти које претежно рађају на кратком родном дрвету (талијанка, ренклоде, стенлеј итд) најквалитетнији плодови се образују на мајским китицама које се налазе на двогодишњим и трогодишњим гранама. Зато се код њих увек мора оставити одговарајући број једногодишњих летораста на којима ће се у току године образовати кратке родне гранчице.
Често се на нерезаним стаблима стенлеја може видети веома старо родно дрво, чак до 10 и више година старости и веома слаб вегетативни пораст. Таква нерезана стабла се брзо исцрпљују, а поједине родне гранчице се суше. Да би се активирали вегетативни пупољци и добио бољи пораст једногодишњих летораста, неопходна је резидба.
Резидбом се примарне и секундарне гране одржавају на одговарајућој дужини превођењем на бочни летораст или само изолацијом врхова ако је грана сувише бујна, а изрођено дрво се избацује или скраћује. На остављеним леторастима за замену, ако су дужи, образују се претежно вегетативни пупољци, а ако су краћи, у средини се образују вегетативни, а са стране један или два генеративна. Из вегетативног пупољка се на остављеним леторастима образују мајске китице и на врху неколико младара.
Следеће године оставља се двогодишња гранчица с једногодишњим леторастом, где се опет из вегетативних пупољака на двогодишњој гранчици и новом леторасту образују нове мајске китице. Уколико се резидба не врши сваке године, може се десити да воћке једне године прероде, а друге да слабије роде, тј. да алтернативно рађају.
Пожегача и већина европских сорти шљива образује затворени тип круне услед усправног раста скелетних грана. Код нерезаних стабала услед оваквог начина вегетативног раста род се премешта на периферију и такве гране се савијају под теретом рода, а на прегибима избијају водопије. Поред тога, савијене гране засењују унутрашњи део круне тако да долази до слабог образовања родних пупољака, па чак и до сасушивања родних гранчица у унутрашњости круне.
Kод ове наше најраширеније сорте најквалитетније родне гранчице су мајске китице и цветне гранчице које се завршавају трнастим израштајем и налазе се на двогодишњој грани. Код ових сорти је, такође, неопходно сваке године остављати и једногодишње гране, дужине 30 до 40 цм, како би се на њима у току године образовале кратке родне гране. На остављеним леторастима се у току године образују родне гранчице и по који летораст на њиховом врху. Овакве родне гране се у наредној години скраћују тако да се изнад задње остављене родне гране остави и један летораст.
Задатак резидбе код ове сорте јесте просветљавање свих делова круне и спречавање премештања родног дрвета на периферију грана. То се постиже сталним скраћивањем скелетних и полускелетних грана на једну бочну грану и летораст уз обавезну изолацију врхова тј. проређивање летораста при врху грана. Обрастајуће и изрођене гранчице у унутрашњости круне се сасвим избацују или скраћују. На нижим гранама у круни се избацују све гране које иду са горње или доње стране грана.
Р.Д.Ј.
