Šipurak, šipak ili divlja ruža – ubraja se među najstarije ukrasne cvetnice koje je prihvatio čovek. Od davnina se koristi u hortikulturi. Svrstava se i u jednu od poželjnih kultura za uzgoj u budućim voćnjacima, pre svega zbog hranljivih osobina ploda, otpornosti na bolesti, štetočine i niske temperature i širokog područja mogućeg uzgoja.
U našim uslovima postoji nekoliko desetina formi samoniklih ruža. Najčešće rastu na ivicama šume, po livadama, kraj puteva, odnosno od dolina pa do visokih planinskih predela. Velika rasprostranjenost pokazuje da ova biljka nije probirljiva, i da se uz odgovarajuću agrotehniku može uspešno gajiti i na siromašnim i suvljim terenima, čak i na onima na kojima druge voćne vrste ne bi nikako ili bi vrlo slabo uspevale. Valja izbegavati teška, glinovita i zabarena zemljišta. Takođe, poželjno je birati sunčane ekspozicije, jer ne voli jako zasenjena mesta i mrazne doline.
Zasad se može podizati na dva načina – setvom semena divlje ruže i sadnjom jednogodišnjih sadnica. Setva semena se retko primenjuje, a proizvođači koji se na to odluče treba da vode računa da seme bude određene čistoće i klijavosti 95 procenata, potom da nije starije od godinu dana i da poseduje neophodan atest. Najčešće se zasadi podižu sadnjom jednogodišnjih sadnica. Preporučuju se one koje imaju dobro razvijen korenov sistem, visinu stabla jedan metar, a debljinu olovke, bez povreda i oboljenja. Obavezan je dokaz o sortnoj pripadnosti.
– Oni koji se opredele za proizvodnju plodova namenjenih za preradu u pekmez treba da biraju ružu rosa pollmeriana – objašnjava dr Vladislav Ognjanov, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Snažna je i otporna vrsta jakog korenovog sistema, koji dobro podnosi sušu. Malo je osetljiva na čađavost, dok je na druge bolesti otporna. Za sokove su pogodne latice sorte alain sauchon – čajevka i penjačice roarium vetersen i rosendorf s, dok se za proizvodnju grančica za aranžiranje preporučuje vrsta rosa multiflora.
Moderne sorte baštenskih ruža, dodaje naš sagovornik poznate po svojoj izuzetnoj dekorativnosti, mogu da formiraju i plodove. Ove sorte sa kombinovanom upotrebom treba da imaju jednostavne ili polupune cvetove. Ballerina, robin hood PiRo 3 su samo neke od sorti koje obrazuju dekorativne plodove. PiRo 3 se naziva vitaminskom ružom, zbog velikog sadržaja vitamina C u sitnim plodovima. Raste kao žbun visine 100–150 centimetara Obrazuje dosta svetloružičastih cvetova, od maja do septembra. Ballerina razvija beličasto-ružičaste cvetove, intenzivnog mirisa. Dobro podnosi polusenku, a otporna je na bolesti. Ova mošusna hibridna ruža raste u formi grma visine 90–120 centimetara. Robin hood cveta neprestano šest meseci. Cvetovi su crvenkaste boje, prijatnog mirisa. Razvija se u formi grma visine 120–150 centimetara.
Prilikom podizanja zasada setvom semena zemljište se mora dobro pripremiti, odnosno nađubriti organskim i mineralnim đubrivima i uzorati na 30 do 40 centimetara dubine. Postavljaju se dve semenke na dubini od četiri do pet centimetara, a zatim se zagrću u visini nivoa zemljišta. Seme mora da prođe stadijum jarovizacije pa se seje u jesen, a niče tokom aprila ili maja.
Za podizanje zasada sadnicama zemljište se priprema na isti način kao i za setvu semena. Kopaju se jame za sadnju dubine i širine 40 centimetara. Sadnice se pripremaju isti dan kada se i sade orezivanjem, odnosno odsecanjem izdanaka do glave korena, kao i skraćivanjem korenovih žila na 15 do 20 centimetara. I ovde se preporučuje jesenja sadnja, u oktobru ili novembru. Krajem marta i tokom aprila se razvija veći broj izdanaka, a na nekim od njih u maju i cvetovi sa začecima plodova. Prvi plod sazreva krajem avgusta, odnosno početkom septembra, kada počinje berba. Divlja ruža punu rodnost postiže u trećoj godini.
Prilikom sadnje vrste rosa laxa preporučuje se razmak sadnje 3,5 h 2 h 2 metra, u dvoredu. Isti sistem dvoreda treba da bude i za vrstu rosa pollmeriana, ali sa razmakom 4 h 2,5 h 2,5 metara, zbog veće bujnosti biljaka.
– Posađen zasad zahteva odgovarajuće mere nege. Jedna od njih je uništavanje korova, koje se izvodi po potrebi, više puta u toku godine – dodaje dr Ognjanov. – Između redova može se raditi mašinski, a u redu ručno. U zasadima podignutim setvom semena primenjuje se uklanjanje suvišnih biljaka. Optimalno vreme za to je kada one izrastu 15–20 centimetara. Ostavlja se samo jedna, po pravilu najnaprednija. Divlja ruža se pokazala u velikoj meri otporna na većinu bolesti i štetočina. Mere zaštite su obavezne, naročito u prvoj godini. Najčešća oboljenja su rđa lista i napad ružine lisne vaši. Simptomi oboljenja ili napada štetočina se obično manifestuju na listu.
Prihranjivanje zasada izvodi se po potrebi, azotnim đubrivom, 250–300 kilograma po hektaru. Navodnjava se u zavisnosti od količine i rasporeda padavina, i uglavnom u uslovima većih suša.
– Šipurak je pogodan za upotrebu u vreme punog zrenja – objašnjava naš sagovornik. – U uslovima umerene klime sazreva od početka septembra, pa sve do prvih mrazeva. Treba ga brati odmah posle pojave crvene boje ploda. Razlog za to je što u toj fazi sadrži najveću količinu vitamina (posebno vitamina C), koji se kasnijom berbom znatno gube. Berba može biti ručna i mašinska. Mogu se brati pojedinačni plodovi, ali se ovaj posao znatno ubrzava sečenjem rodnih grančica pre skidanja plodova, odnosno odsecanjem izdanaka sa rodom do glave korena. Ostavlja se pet, šest ili sedam izdanaka, koji ce doneti rod.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
