Пише: Андријана Глишић
Иако нас искуство учи да је јесења садња воћа препоручљивија, због бољег укорењавања и пријема биљака, многе су предности и пролећне садње, указује професор с Пољопривредног факултета у Новом Саду Ненад Магазин. Воћке које се саде у јесен бивају изложене различитим неповољним факторима спољашње средине, попут измрзавања, напада штеточина и глодара, различитих врста оштећења, временских непогода као што су велике количине падавина или олујни и јаки ветрови који могу и да исуше биљку. Пролећном садњом избегавају се све те неприлике.
На питање које воће када треба садити, каже да је свеједно, да се све врсте могу садити било када, само да је ипак савет да се то уради што раније.
– И садња у априлу, мају или јуну може да буде успешна, али је у том случају битно имати систем за наводњавање и да су саднице биле у хладњачама, јер су тамо на сигурном. Тако је резултат загарантован.
Може се, истиче наш саговорник, садити и у јануару и фебруару, битно је да температуре буду у плусу. Свакако, саветује што ранију садњу због бољег пријема. Наравно, саднице би обавезно требало да буду купљене у регистрованим и провереним расадницима и хладњачама које продају јасно декларисан садни материјал. Уколико воћари одлуче да посаде у последњој декади марта или у априлу, али чак и касније, битно је да их добро залију.
– Основа добре садње је добра припрема земљишта. И треба кренути на време. Уколико је земља раније обрађивана, онда је лако урадити још неколико мера. Ако није обрађивана, потребан је дужи период да је одморимо, искрчимо, тај процес може да траје и две до три године. Зато је боље садити на већ обрађеној површини – каже наш саговорник.
Саветује да то буде на месту где је била култура с краћом вегетацијом, јер се може лако приступити обради. Пре саме садње треба ископати рупе на дубини, ширини и дужини од 40 цм. Коренов систем, односно саме саднице, требало би потопити бар на 24 сата у чисту воду или у воду са биљним стимулаторима, понекад и фунгицидом, како би воћка била заштићена.
– Пре садње треба прегледати материјал, погледати да ли је све у реду, мало скратити жиле које су предугачке како би стале у рупу и да бисмо подстакли њихов бољи пораст. Након тога, прекратити саднице. То је врло битно, јер то поспешује њихов бољи пријем – наводи такође Магазин и поручује да је редовна заштита и нега неопходна и у наредним месецима.
Јабука најбоље подноси мраз
Ако очекујемо да ће бити ниских температура и мразева, треба заштитити појединачна стабла од измрзавања материјалима којима се може направити изолација, управо због тога што су стабла млађих садница осетљивија, јер имају више сокова и склонија су измрзавању. Најосетљивије на нашим просторима су кајсија, бресква и трешња, као и јагода, али и крушка, упозорава професор Магазин и наглашава:
– Јабука је најотпорнија и њу увек препоручујем у равничарским пределима, а у равници је увек препоручљива и облачинска вишња, као и стенлеј шљива. Свакако, у нижим теренима долазе у обзир воћне врсте које имају већу отпорност на ниске пролећне температуре и мразеве, и то су оне које касније крећу с вегетацијом и имају краћи период мировања.
Што је виша надморска висина, на брдовитом терену, избор воћних врста се шири, те долази у обзир већи број коштичавих воћака, попут брескве, кајсије, трешње, јагодастог воћа које се, иначе, у Србији може садити и на највишим надморским висинама.
