Kada je pre nekoliko godina počela da ukrašava crtežima tanjirić koji joj se dopao, profesorka engleskog jezika iz Valjeva, Sanja Gavrilović, nije mogla da zamisli da će joj to ubrzo postati hobi u kojem će uživati mnogi ponosni vlasnici njenih rukotvorina.
-Sve je nastalo vrlo spontano. Kad smo renovirali kuhinju poželila sam da imam nešto neobično, pa budući da nigdje nisam mogla da nađem tanjiriće koji se kače na zid, odlučila sam da isprobam boje koje sam prethodno kupila da oslikam zid u dnevnoj sobi i uspelo je. Kasnije sam kontaktirala sa prodavnicom u kojoj sam kupila boje i poručila sav ostali materijal i odlučila da svima pokažem šta sam napravila – kaže Sanja
Prvi oslikani tanjiri imali su “apstraktne motive”:
-U početku su to bili neki apstraktni crteži jer se nisam usuđivala da nešto ozbiljno nacrtam. Vremenom sam se oslobodila, tako da se danas ne plašim izazova jer uvjek mogu da izbrišem sve sa tanjira i krenem ponovo- priseća se svojih umetničkih početaka Sanja Gavrilović.
Naglašava da veliku pomoć u oslikavanju tanjira ima od supruga koji obavlja sve tehničke detalje oko izrade.
-Pomaže mi muž i on je zapravo pola posla, jer on lakira tanjire, namješta kukice, pakuje i šalje tanjire. Do sad je dobio samo pohvale za pakovanje jer nam se nikad nije desilo da se neki tanjir ošteti u transportu – uz osmeh kaže Sanja, naglašavajući da svako može nešto pronaći.
– Što se tiče motiva oni su veoma veoma raznovrsni. Uglavnom crtam po porudžbini personalizovane tanjire za poklone, a kad to završim onda za svoju dušu crtam ono što mi se u tom trenutku najviše crta. Inspiraciju nalazim na Pinterestu, ali i svuda oko nas – iskrena je Sanja.
Ma koliko lepo izgledali, tanjirići koje oslikava Sanja služe samo za ukras.
-Naši tanjirići su oslikani akrilnim bojama koje nisu postojane i da bi se fiksirale moraju da se nalakiraju. Kako je lak koji stavljamo otrovan nisu bezbjedni u kontaktu sa hranom i zato iz njih ne može da se jede. Dobri su za oko ali ne i za stomak – kaže Sanja.
Interosavanja za Sanjine tanjiriće ne manjka, a njene rukotvorine našle su put i van granica naše zemlje:
– Do sad smo najviše tanjirića prodali, naravno, u Srbiji ali zahvaljujući mom mužu koji ih nosi na svoje turneje možemo da se pohvalimo da su nam tanjire udomili i u Njemačkoj, Indiji, Norveškoj, Americi, Čileu, Italiji, Španiji, Grčkoj, kaže Sanja.
Sanja naglašava da dobija raznovrsne narudžbine za motive na tanjirima i da se trudi da svima izađe u susret, odnosno da sve njene mušterije budu zadovoljne:
– Kada sam počela ovim da se bavim nisam ni sanjala šta ću sve uspjeti da prenesem na tanjir. Bilo je tu dječijih crteža koje sam precrtavala na tanjir za vremensku kapsulu, recepata ispisanih i ilustrovanih na tanjiru, omiljenih likova iz crtaća, citata Malog Princa, notnih zapisa omiljenih pjesama. Bukvalno za sve generacije – kaže Sanja koja će se u budućnosti više posvetiti bazarima i prodaji svojih rukotvorina.
Piše: Srećko Milovanović
