Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji i interesantna je, pogotovo za mala poljoprivredna gazdinstva. Jedna četvoročlana porodica, ako primeni savremenu tehnologiju proizvodnje s protivgradnim mrežama i fertirigacijom, može da živi od 1,5 do 2 hektara borovnice, zavisno od tehnologije koja je primenjena. Ako bi se radila proizvodnja borovnice u plastenicima, bila bi dovoljna i 1 do 1,2 hektara. Investicija se vraća u tri berbe kod proizvođača koji primenjuju savremenu tehnologiju, a kod onih sa lošijom tehnologijom u 4 do 5 berbi, ako se ne računaju podsticaji države.

Po jednom hektaru, računajući zemljište i prateću mehanizaciju s protivgradnim mrežama i fertigacijom, potrebno je uložiti oko 60.000 do 70.000 evra. Po cenama iz 2021. godine, samo podizanje zasada borovnice, s protivgradnom mrežom i fertirigacijom, iznosi oko 44.630 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Država daje podsticaje do 2 ha.

Troškovi po kilogramu su oko 2 evra. Po hektaru može da se ostvari prinos i do 18 tona.

Cena borovnice u poslednje 3 godine kod vrhunskih proizvođača je bila u proseku oko 5,5 evra. Kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9 do 10 tona, s prosečnom prodajnom prcenom od 3,5 evra.

SORTIMENT: preporučujemo sorte borovnice Djuk, Hjuron, Patriot, Drejper, Nui, Blukrop, Liberti i Aurora. Vodeća sorta treba da bude Djuk.

Plodovi borovnice u uslovima Srbije sazrevaju, po pravilu, od kraja juna do sredine avgusta, a u višim predelima do početka septembra. Vreme sazrevanja u zavisnosti je od genetskih osobina sorte, geografske širine, nadmorske visine, ekspozicije terena, klimatskih karakteristika, primenjene agrotehnike, a posebno od navodnjavanja, stanja zasada…

Jedna od karakteristika visokožbunaste borovnice je da plodonosi u grozdovima, pri čemu plodovi nemaju ujednačeno vreme sazrevanja, što otežava organizaciju radnog procesa berbe. Zbog navedenih činjenica, borovnica se u našim uslovima bere od 4 do 5 puta, u intervalima od 5 do 7 dana. Plodovi se beru u fiziološkoj zrelosti ako su namenjeni za upotrebu u svežem stanju i čuvanje, ili u tehnološkoj zrelosti ako su namenjeni za preradu.

Najbolje vreme za berbu je jutro, posle rose, a pre nastanka visokih dnevnih temperatura.

Berba borovnice se obavlja ručno ili mehanizovano. Za potrošnju u svežem stanju borovnica se uglavnom bere ručno, tako što se plodovi sa grozda skidaju palcem prenose na dlan i direktno stavljaju u posudicu na pojasu tako da ne moraju da se prepakuju. Radni učinak berača je u zavisnosti od visine roda, krupnoće ploda i beračeve obučenosti. Prosečan berač može u zasadu osrednjeg roda za osam časova da ubere do 50 kg ploda. Iskusniji berači u rodnijim zasadima mogu da uberu znatno veće količine.

Mehanizovana berba ploda borovnice vrši se najčešće kada se koriste za toplu preradu i u nedostatku radne snage. Koriste se kombajni koji rade na principu tresača. Plodovi padaju na beskrajnu traku preko koje odlaze u prihvatni koš, pa dalje na čišćenje i kalibriranje.

Kod oba načina berbe javlja se problem prečišćavanja plodova od čašičnih listića koji se lepe za plod. U nekim zemljama, u kojima je razvijena kultura gajenja borovnice, prečišćavanje se obavlja laserskim putem.