Piše: Jelena Lukić
Saša Ilić iz Balajnca kod Despotovca jedan je od najvećih proizvođača jagoda u ovom delu Pomoravskog okruga. Jedini je i po tome što ceo rod prodaje na nesvakidašnji način, u drvenoj kućici na raskrsnici puteva za Jagodinu, Svilajnac i Despotovac, pokraj svojih plantaža s jagodom.
Ovaj potez pokazao se kao pun pogodak, kaže Ilić, jer je sav prošlogodišnji rod vrlo brzo prodao i više ne zavisi od hladnjačara koji nude nisku cenu otkupa. Ovo je šesta godina kako uzgaja jagode. Počeo je sa 40 ari, a sada ima 1,5 hektara. Jagode uzgaja na otvorenom i u plastenicima kojih ove godine ima četiri.
Prva berba oko 20. aprila
– Krajem avgusta prošle godine posadio sam jagode na novoj parceli, na otvorenom, jer sam zbog pojave truleži i propadanja lista morao da izvadim stari dvogodišnji zasad. Nadam se da ove godine neće biti mraza krajem aprila ili početkom maja, kada mi svake godine 30 odsto jagoda na otvorenom izmrzne. Krajem februara počeli smo postavljanje folija – kaže Ilić.
Lani je imao dva plastenika, a ove godine četiri, veličine 27×6 metara, jer mu se takva proizvodnja jagoda pokazala u praksi kao dobra.
– Jagode iz plastenika ranije stižu i nema prskanja kao na otvorenom, nema bolesti. I bolja je cena. Prve jagode bi trebalo da stignu za berbu oko 20. aprila. Plastenička proizvodnja se više isplati, jer na otvorenom ima velikih gubitaka – ocenjuje Ilić.
Posadio je rane sorte – albu, aziju i kleri. Nekada je imao i roksanu za hladnjače, ali nju više ne sadi.
– Alba daje krupne plodove, otporna je na bolesti i daje visok prinos. Azija je srednje rana sorta. Prosečna veličina ploda je oko 30 grama, a mogu težiti i do 90 grama. Kleri je takođe krupna jagoda, oko 40 grama je jedan plod, vrlo je slatka i ima jaku aromu – objasnio je Ilić.
Prihrana kad se zemlja ugreje
Na otvorenom, Ilić očekuje jagode već oko 15. maja, ako vremenski uslovi budu pogodni.
– Prošle godine sezona je kasnila dvadesetak dana, pa su jagode počele da stižu tek u junu. Što se tiče radova, u ovo vreme čekamo da se zemlja ugreje na oko 12 stepeni pa da krenemo s prihranom, sređivanjem korova, šišanjem starih zasada do folije, kako bi krenuli novi izdanci – rekao je Saša Ilić.
Rod je bio zadovoljavajući, uprkos lošem vremenu, i iznosio je oko osam tona. Saša i njegova supruga Tatjana su, u drvenoj kućici, prodavali dnevno od 250 do 300 kilograma jagoda, a asortiman proizvoda proširili su i na rakiju i džem od istog voća.
Kada je počeo s uzgojem jagoda prodavao ih je hladnjačama, ali je video da mu se to ne isplati.
– Oni su plaćali oko 80 dinara po kilogramu. Da bi mi se to isplatilo, prinos bi trebalo da bude 20 tona po hektaru a to je skoro nemoguće. Osim toga, prve tri godine imao sam velike gubitke, zato što hladnjačari nisu hteli da otkupljuju vlažne jagode, pa se dešavalo da kući vratim i čitavu tonu ovog voća. Bolje je kada prodajem ovako, na malo. Od kada sam napravio drvenu kućicu, prodaja je povećana za 30 do 40 odsto – tvrdi Ilić.
