-За боровницу сам се одлучио зато што сам проценио да одлично успева на овим просторима, који су специфични по томе што стиже за бербу кад влада њен дефицит у Европи, па је продаја готово обезбеђена и много је лакше наћи купца – истиче Саша Кесеровић који боровницу у околини села Предворица код Шапца узгаја на десет хектара. На тој површини Кесеровић спроводи све мере врхунске технологије. Каже да је прво бирао земљиште, које треба да је пропусно, кисело, и да је ишао на сигурно, са сортом провереном на нашем простору и на тржишту, а то је у његовом случају Дјук.
У време нашег разговора крајем јуна, плантажа у Предворици била је у пуном роду и у пуном јеку бербе која је ове године трајала неких 25 дана.
Недостатак радне снаге основни проблем
-Приноси су фантастични, негде од 15 до 17 тона по хектару. Мислили смо да ће берба каснити због времена, али кашњења су била веома мала. У односу на прошлу годину каснили смо нека два до три дана. Почела је 10. Јуна и завршила се, према очекивањима, око 5. јула. Такав је локалитет, долазимо за бербу први у Србији – каже Саша Кесеровић, један од наших најбољих узгајивача боровнице. – Пласман је обезбеђен, имамо руског купца с руског тржишта, имамо већ пет година купца са холандског тржишта. Све што се набере, исто вече или сутрадан шаље се купцу. Нема стајања. Роба се не задржава много ни у хладњачама, да би они што дуже могли да боровнице држе у маркетима, и цео систем нам одлично функционише.
И поред одличних услова и сјајне позиције на светском тржишту, добре цене и генерално великих прихода, српски боровничари имају проблема. Први и основни је – недостатак радне снаге.
-До ове године нисмо уопште имали проблема са ангажовањем радника на брању боровница. Ове године ствари су мало другачије. Разлог лежи у томе што је у нашем крају у последње време подигнуто много засада боровнице, а и малина ове године има добру цену, па су ангажовани буквално сви заинтересовани. За сада се сналазимо како можемо, али видећемо како ће се у будућности ствари одвијати. То је један од највећих проблема боровничара – каже Саша Кесеровић. – Нажалост, механизовање процеса брања није опција, јер купац тражи искључиво свежу робу, бобица мора да има маглу, да није нагњечена, а то не може другачије да се изведе осим ручним брањем.
О преради не размишља, док се сирова исплати
На питање да ли будућим пољопривредницима препоручује узгој ове јагодасте врсте, Кесеровић одговара да је питање комплексно.
-Да сад поново крећем у боровницу, прво бих ослушнуо тржиште радне снаге. Што се самог узгоја тиче, ако могу да обезбедим тридесетак радника, садио бих површину која би одговарала њиховом раду, како бих постигао највиши могући квалитет рода. Џаба вам је да подигнете хектаре боровнице, ако немате квалитет, немате ни цену ни пласман ни профит и све добија другу димензију. Ми сад имамо премијум квалитет, и извозимо по цени од 6-6,5 евра, док неки произвођачи који нису испоштовали квалитет једва сада остварују 4 евра. Ту је квалитет пресудан: ако немате квалитет, нема ни цене, колико год да је боровница дефицитарна на тржишту.
Да ли боровничари контролишу и процес паковања и лагеровања или је то посао фирми са којима сарађују?
-Имамо своје хладњаче где складиштимо робу и дистрибуирамо је купцима, они тамо пакују у одговарајућа паковања, шаљу својим купцима. Цена за робу у ринфузи исувише је добра, а сем додатних обавеза не бих ништа постигао, па ми се не исплати да се са боровницом понашам другачије, да је сам пакујем у нека друга паковања. За сада не планирам да проширим производњу, ово су отприлике количине које могу да произведем квалитетно, које могу да оберем квалитетно и да понудим тржишту максимум. Могућност производње полупроизвода и производа увек постоји, али се то обично ради с неким мањим количинама, од боровница које стижу на крају вегетационог периода и чија је цена, као и квалитет, најнижа. Од врхунских боровница не исплати ми се да правим сокове и џем, јер је и цена сировине веома примамљива, а разлика у добити не би била толико велика да се исплати ризиковати.
Градска деца одлични берачи
Ове године некима се пружила неочекивана прилика за зараду. Наиме, овог лета многа градска деца одлучила су да додатни џепарац зараде берући малине, јагоде и боровнице.
-Ми смо први пут ове године укључили и градску децу, јављају нам се са жељом да дођу у бербу и солидни су берачи, морам да кажем. Млади су, покретни, могу да се сагну, виде сваку боровницу, имају више енергије, нема проблема око трулежи, нема проблема око тога да уберу зелене боровнице, лакше подносе врућине. Не треба им никаква посебна обука, овде смо тако организовани да на десет берача имамо по једног контролора, од самог старта обученог с моје стране, тако да је он стално поред берача, контролише их и упућује на то како да раде најефикасније и с најмање тешкоћа. За један до два дана брања, ко хоће да ради, савлада све берачке тајне – истиче наш саговорник и додаје:
Било би само добро да држава подупре воћаре и да субвенционише рад берача, како бисмо и у наредним годинама имали добре и квалитетне бераче. То у крајњем исходу води и врхунским резултатима ове важне пољопривредне гране.
Боровница скупа за нашег купца
Цена је већ на старту бербе била фантастична, око 6,5 евра по килограму. Скоро све што наши боровничари узгоје, иде на страна тржишта. Остану мале количине за српско тржиште, и то на крају вегетације, зато што наш стандард није још толики да можемо да платимо 1.500 динара за килограм најквалитетније, премијум боровнице.
-Док дође од нас, произвођача, док се препакује, док трговци нешто зараде, добијемо отприлике ову цену на пијацама и у маркетима – каже Кесеровић. – Тек тамо негде, трећа-четврта рука, кад цена почне озбиљније да пада, појављују се боровнице и на нашем тржишту. Трудимо се да резидбом и технологијом што мање такве боровнице оставимо за брање. Наравно, радимо и летњу резидбу после бербе и зимску резидбу која креће негде од децембра. Тако остварујемо максималан принос.
Пандемија није угрозила извоз
Ни пандемија коронавируса не прави проблем јер већина боровнице иде у Холандију, где су мере попуштене, тако да је потрошња свих намирница, па и боровница, повећана, каже наш саговорник. Мало је теже обезбедити камионе за транспорт пошто нема повратних тура, али у принципу, продаја и пласман за сада иду како треба.
Субвенцијама веома задовољни
Наравно да је у оваквој пољопривредној причи важна помоћ државе, а Кесеровић ју је имао, као и други боровничари.
-Субвенције су се кретале од 50 до 60 посто, све субвенције за које смо подносили пријаве до сада су исплаћене, тако да није било никаквих проблема и врло смо задовољни. Од државе бисмо могли да добијемо више подршке кад су у питању сезонски радници. Ту би много помогла нека стимулација за запошљавање – размишља Саша Кесеровић.
