Насловна ВЕСТИ Сателит све важнији пратилац аграра

Сателит све важнији пратилац аграра

209

И кад не прете суша или лед, пољопривредници очекују помоћ с неба – од сателита, а о том начину помоћи говорило се на Новосадском сајму.

Пољска компанија Dyna crop space је за премијерни наступ на Међународном пољопривредном сајму изабрала презентацију пројекта, чији је назив: Сателитски мониторинг за регенеративну пољопривреду и узгој угљеника.

– Коришћењем једноставне апликације пољопривредници могу да, помоћу одређених индекса и обраде сателитских снимака, сазнају где је влажност земљишта већа или мања, где је њива превише или премало нађубрена. Могу да се одреде чак и вегетативни индекси, да ли су усеви бољи или лошији и треба ли користити суплементе – објашњава сарадница у тој компанији Јована Шијаков. – Тиме се знатно рационализују трошкови и чува квалитет земљишта. Коришћење ове апликације кошта евро по хектару, на годишњем нивоу.

Сателитски снимци су подршка пољопривредницима и посредством агробота Лала. Осмислили су га и створили стручњаци новосадског Института Биосенсе, на чијем штанду у Хали 1, с Лалом могу да су упознају и посетиоци 89. међународног пољопривредног сајма.

– На основу прецизних података са сателитских снимака, агробот Лала, помоћу сонде, узима узорак земљиште с дубине од 30 центиметара и меша их с водом у посебној комори. Потом, помоћу сензора одређује количину нитрата и других компоненти које су битне за раст биљака. Конкретан резултат анализе зна се већ пола сата после узорковања – објашњава Стефан Јарић из Института Биосенсе.

Примењујући знања информационих технологија у свакодневном раду у пољопривреди, Институт Биосенсе је осмислио и прво дигитално село у Србији – у Мокрину. А шта пољопривредницима нуди живот у дигиталном селу?

– Пољопривредници ће моћи да формирају виртуелне задруге, где могу да, заједно и уз попуст, набављају репроматеријал. Попут правих, и ове виртуелне задруге ће им омогућити да под повољнијим условима пласирају робу – каже Настасја Грујић из Института Биосенсе.

Мештанима дигиталних села опредељених за пољопривреду ће, према речима Настасје Грујић, бити на располагању комплетна услуга Института, попут надгледања парцела и консултација са стручњацима.

Биосенсе очекује да ће, покаже ли се успешним, пројекат дигиталног села бити примењен и у другим деловима Србије, која су суочена с одумирањем села.

Фото: Pixabay