Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Sateliti i dronovi produžene ruke poljoprivrednika

Sateliti i dronovi produžene ruke poljoprivrednika

352

Rastuća potražnja hrane, smanjenje raspoloživih zemljišnih površina, klimatske promene, neplansko i neracionalno korišćenje vodnih resursa, nedostatak i sve teže obezbeđenje radne snage – dovoljni su razlozi za uvođenje savremenih tehnoloških rešenja u poljoprivrednu proizvodnju. Za te namene koristi se veliki broj tehnologija, od kojih se za preciznu poljoprivredu koriste sateliti i bespilotne letelice.

Piše: dr Aleksandar Leposavić

Oni imaju mogućnost pravljenja snimaka izuzetno visoke rezolucije i najčešće služe za vizuelnu kontrolu kondicionog i zdravstvenog statusa useva, za prikupljanje meteoroloških podataka i za intervenisanje u određenom području. Satelitski i snimci načinjeni dronovima mogu se koristiti i za praćenje stanja useva tokom dužeg vremenskog perioda i na taj način odrediti oscilacije tokom vegetacionog perioda, čime se efikasnije koriste uložena sredstva, povećavaju prinosi i kvalitet i uvećava rentabilnost biljne proizvodnje. Globalni navigacioni satelitski sistemi omogućuju navigaciju i pozicioniranje zasada i tako se zemljište efikasnije koristi.

Sve veći učinci sa sve manje troškova

Mrežna komunikaciona tehnologija – Internet of things (IoT) usvojena je da realizuje intenzivno, umreženo daljinsko upravljanje i daljinsko praćenje i kontrolu različitih proizvodnih procesa i automatski rad bez nadzora, smanjujući operativne troškove i intenzitet rada. Upravljanje i modeliranje je korisno s aspekta predviđanja i efikasnije zaštite od grada, suše, poznog prolećnog mraza. Automatsko i daljinsko upravljanje sistemima za zalivanje je izuzetno važno zbog racionalnijeg i efikasnijeg korišćenja vode u zasadima ili na većim zemljišnim kompleksima. Mapiranjem i izmenom gena, uz korišćenje veštačke inteligencije, omogućava se gajenje biljaka u uslovima izmenjene klime, ostvarujući njihov pun biološki potencijal.

Pored povrtarske, najveći stepen primenjenih inovacija i novijih tehnoloških rešenja u biljnoj proizvodnji u svetu i kod nas, ostvaren je u voćarstvu.

Upotreba velikog broja IoT uređaja svake godine se udvostručuje. IoT uređaji u voćarskoj proizvodnji koriste se u analizi vlažnosti zemljišta, potrebnih količina vode, ishrani putem fertigacije, utvrđivanju prisustva bolesti i štetočina, određivanju optimalnog momenta berbe i organizaciji čitavog procesa berbe, skladištenja i transporta do finalnog tržišta u realnom vremenu. Osim toga, na potrebu povećanog korišćenja IoT uređaja u voćarskoj proizvodnji utiče i nedostatak radne snage. Zbog toga će u budućnosti rasti i potreba unapređenja pojedinih rešenja, čime bi se pojednostavio i olakšao znatno veći broj tehnoloških operacija u voćarstvu.

Automatsko navodnjavanje, đubrenje, zaštita

Mrežni uređaji, koji se aktiviraju na daljinu, uz pomoć aplikacija na pametnim telefonima ili kompjuterima, posebno se koriste kad je navodnjavanje u pitanju. To je obično dugotrajna aktivnost i, da bi se obavila u razumnom roku, zahteva znanje i značajne ljudske resurse. Drugi važan posao je dodavanje mineralnog đubriva koje, pored finansijskog, poljoprivrednike opterećuje i zbog nemogućnosti određivanja optimalnog momenta i količine koju treba da primene. Proizvođači često prekomerno upotrebljavaju mineralna hraniva, čime se s jedne strane povećavaju troškovi proizvodnje, a sa druge dolazi do ispiranja neutrošenih količina, što dovodi do zagađenja vodotokova i okoline.

Primena fertigacije,uz korišćenje sistema za navodnjavanje „kap po kap”, predstavlja savremeni koncept u voćarstvu. Ishrana biljaka putem navodnjavanja kroz sistem „kap po kap”, može smanjiti količinu potrebne vode po hektaru za 50 posto. Sistemom „kap po kap” voda se unosi na ograničenu površinu iznad ili u zonu korena, tako da je količina primenjene vode daleko manja u odnosu na orošavanje ili druge načine navodnjavanja. Smanjuje se i potrošnja azota i do 50 %, kada se 50 % ovog elementa primenjuje direktno na zonu korena, naročito kada se on primenjuje tokom čitave vegetacije. Na taj način se „ispere” mala količina hraniva u poređenju s primenom granulisanog đubriva.

Nova interesovanja u oblasti nauke o navodnjavanju fokusirala su se na automatizovano praćenje i kontrolu navodnjavanja prema zahtevima useva za vodom, što je od suštinskog značaja za sprovođenje precizne kontrole ovog procesa. Pametni sistem za fertigaciju je softverska i hardverska aplikacija, dizajnirana da uzme u obzir osnovne potrebe koje su neophodne u digitalnom sistemu poljoprivrede. Ovakav sistem može automatski da navodnjava, đubri, kontroliše bolesti i štetočine, troškove, rad, štedi energiju i životnu sredinu. Takođe može da komunicira s korisnicima putem bežične komunikacije, a oni mogu da kontrolišu sistem putem mobilnih aplikacija.

Izabrati prave sisteme za fertigaciju

Sistem za automatsko navodnjavanje i đubrenje (fertigaciju) treba da sadrži senzore za očitavanje vlage u zemljištu, sistem za praćenje vremenskih uslova, sistem za automatsko praćenje pumpi za njihovo otvaranje i zatvaranje u zavisnosti od očitanih parametara sa senzora, kao i sistem za automatsko dodavanje đubriva. Neki tipovi sistema za fertigaciju, kao što su sistemi zasnovani na tajmeru, ne mogu da kontrolišu tačnu količinu đubriva i vode koja je potrebna biljkama jer rade tako što isporučuju istu količinu vode i đubriva u određeno vreme, bez uzimanja u obzir vremenskih uslova i stanja zemljišta, pa kao takvi neće optimalno snabdevati biljke hranljivim materijama i potrebnom vodom. Zato je potrebno izabrati prave sisteme.

Voćari daleko odmakli

Tehnologija za automatsko navodnjavanje i đubrenje u Srbiji je već neko vreme uključena u velike komercijalne sisteme u proizvodnji jabuke. Kod manjih proizvođača za sada je najčešće primenjena u proizvodnji visokožbunaste borovnice, maline i jagode.