Насловна АРХИВА СЕЛИДБА КОШНИЦА: Беже из Шумадије у незагађеније крајеве

СЕЛИДБА КОШНИЦА: Беже из Шумадије у незагађеније крајеве

509
Фото: Pixabay

Пчелари из Шумадије ускоро ће морати да селе кошнице на веће надморске висине и у чистије крајеве, који немају развијену воћарску производњу. Слободан Лазаревић, пчелар из Чумића, изнео је ову тврдњу и додао да је због неконтролисане употребе хемијских средстава за третирање воћа, имунолошки систем пчела ослабљен, а у меду се често проналазе и недозвољене материје. Пчелари сматрају да је пчела угрожена због агресивне употребе хемијских средстава, али да пре свега има доста нестручне употребе.

– Ситуација је заиста алармантна, јер непрекидно загађивање животне средине, нарочито у областима у којима се интензивно баве воћарством, угрожава ову врсту. Њен имунолошки систем је толико ослабљен да не може да донесе довољно хране ни за себе, а нарочито вишкове за пчеларе. Зато смо принуђени, ко има услова и капацитета, да своја друштва чак и за стационарно држање кошница, изместимо у области где нема загађења животне средине – рекао је Лазаревић. Он је нагласио да је пчела на првој линији фронта и основно мерило и браник здравља животне средине.

– Много је нестручног коришћења хемијских средстава које доводи до угинућа пчела, када оне одлазе на цветове да скупљају полен и нектар. С друге стране, уносе мед који у себи задржава забрањене материје, које се открију каснијим анализама које радимо када желимо да га продамо. То су та два мерила које указују да је ситуација алармантна – у кошници и изван ње – објаснио је Лазаревић.

Овај пчелар озбиљно размишља да своје кошнице исели из ове области и стационарно их премести на Рудник или на неку другу оближњу планину, где су загађења минимална или их уопште нема.

– Бићемо принуђени да се померимо на веће надморске висине и у мање насељена подручја, где пчела може прво за себе да створи храну, а онда можда и неки вишак за нас. У оваквим условима види се да је она сама свим спољним утицајима јако ослабљена и питање је докле ће издржати – додао је Лазаревић.

И Слободан Милетић, његов колега с истог подручја који пчелари више од три деценије, тврди да је пчела угрожена. Каже да је прошла година била веома лоша, а ни за ову нема оптимистичне прогнозе. Мали број пчела је зазимио у кошницама, што не обећава ништа добро.

– Дошло је до осипања у самим друштвима. Ове године је то било у огромном броју. Мени се на 25 друштава пустило око 50 ројева. То није нормално и у зиму сам ушао на климавим ногама – рекао је Милетић.

Он није задовољан садашњим стањем у кошницама и апелује на све да се озбиљно позабаве овим проблемом

– Када сам у децембру радио третирање против крпеља, нисам био задовољан оним што сам видео. Заједнице су стешњене и има веома мало пчела. Узрок лошем стању је у хемијским третманима воћа због којих се пчеле осипају и пате, нарочито у развијеним воћарским крајевима. Шта је ко урадио, урадио је – шта је претекло, видеће се следеће године. Волео бих да код осталих домаћина није као код мене. Проблем је у свести људи, треба мало више љубави да се усели, а не само да се мисли на зараду – истакао је Милетић.

Шумадијски пчелари страхују да би пчела у будућности могла да нестане у овим крајевима. Забринути су и што је све мање меда у кошницама, а све више у рафовима, и то по ниским ценама, од свега 200 динара.

Они тврде да килограм правог меда не може бити толико јефтин, те да је цена багремовог и ливадског меда око 800 динара, док је сунцокретов нешто јефтинији.

Добро јутро број 539 – Март 2017