Благотворно дејство целера на организам одавно је познато у народној медицини. Употребљава се само гајени, вртни или питоми (Apium graveolens L.). Дивљи се ретко користи, јер га у природи има мало, а јаког је и неугодног мириса.
Прикупља се током јула и августа. Одсецају се штитови с полузрелим плодовима, који се после дозревања и сушења отресу. Састојци семена подстичу излучивање течности из организма преко коже, бубрега и бешике, чистећи га од штетних материја. Смањују и надимање и грчеве, реуматске и друге тегобе.
Нарочитог је мириса и укуса који потичу од етарског уља – садрже га сви делови биљке, а семе чак до 3 одсто. Упркос томе, оно се код нас ретко користи. Углавном се употребљавају корен, лисне дршке (ребра) и листови, који осим хранљиве имају и лековиту вредност. У неким земљама се од семена праве препарати за смањење апетита, јачање организма и нервног система.
Требало би га избегавати у току трудноће и акутне упале бубрега. Могуће су и алергијске реакције на кожи, нарочито када су особе осетљиве на полен. Неки састојци из семена и биљке могу да изазову фотодерматитис, те ако се узима у већим количинама или користе препарати на основи семена, неопходна је заштита од сунца.
Од семена може да се направи напитак који благотворно делује на организам – кашика осушених, здробљених плодова прелије се са 150 милилитара прокључале воде, остави у поклопљеном суду пет до десет минута и процеди. У току дана пију се две–три шоље охлађеног напитка пре оброка. Пожељно је да се конзумира свеже припремљен.
Р.Д.Ј.
