Од раног пролећа па све до касне јесени Фрушка гора је место на које долазе излетници из целе Војводине, али није ретко да се међу посетиоцима нађу и људи из околних земаља. Разлог за посету и уживање у највећој војвођанској планини није тешко наћи: бројни манастири, дивна природа, четинарске и листопадне шуме, потоци и водопади, али и 17 језера ушушканих између шума и воћњака. Иако ниједно од ових језера није природно, већ су настала као акумулациона језера за пољопривредне намене, ови бисери природе привлаче и пецароше, као и купаче и друге излетнике, који не маре много за то што је на њима купање забрањено.
До Фрушке горе може да се стигне са свих страна. Са старог пута Београд – Нови Сад у Фрушку гору се улази скретањем на Банстолу, па кроз богату шуму и поред чувених манастира, брзо и лако се стигне до Венца. До истог места пут може да води и од Новог Сада, преко Сремске Каменице, а из правца Сремске Митровице се иде на Руму и Ириг. Они који стигну до Ирига, а не желе да иду ка Венцу, могу да прате ознаке и кроз воћњаке и ливаде стигну до једног језера са два имена – Међеш, односно Шатринци.
Пут води право на паркинг и чини се као да даље не може. То је донекле тачно, јер само до паркинга се може колима, даље са мора пешке.
Долина као из бајке
Чим се прође кроз капију, види се прелепо језеро у долини као из бајке. На парцели постоји и мали ресторан, који је у приватном власништву и који ради у летњој сезони. У хладу крошњи су столови и клупе. Ово је једно од ретких језера на Фрушкој гори које нуди додатне садржаје јер, захваљујући ресторану, има и тоалете, туш, кабину за пресвлачење, терене за спорт.
– Језеро Међеш налази се код Ирига, непосредно поред манастира Крушедол, у месту Шатринци. Површине је 48 хектара, а дубине од четири до пет метара. Дугачко је око 1.500, а широко 350 метара. Врло је богато рибом, а најзаступљеније врсте су шаран, сом, штука и остала бела риба. На улазу у језеро постоји уређена плажа са кафе-рестораном у којем могу да се пробају рибљи специјалитети. Поред плаже, посетиоци могу да уживају и у стоном тенису, одбојци и бадминтону – каже Миљана Чепић из Службе за одрживи туризам и презентацију ЈП Национални парк “Фрушка гора”.
Шатринци или Међеш једно је од шест језера којима управља НП “Фрушка гора”, од којих је пет у оквиру Националног парка, док је осталих 11 језера ван његових граница.
– Сва језера у Фрушкој гори, и она којима управља Национални парк, као и остала, настала су као вештачке акумулације и прављена су плански, од 70-их година прошлог века. Циљ је био да се бујични потоци култивишу, да се не би правила штета на пољопривредном земљишту, као и да се добију акумулације за наводњавање. Тако је и са језером Међеш, где је око 200 хектара земље под воћем било “покривено” заливним системом – објашњава руководилац Радне јединице “Рибарство” Националног парка Радован Нинковић, и додаје да језеро има два имена, јер је најближе село Шатринци, а потез на којем се налази назива се Међеш.
Лепоте Добродола, Мохарача, Бруја
Шатриначко језеро било је изузетно популарно 90-их година, када су многи радо камповали и проводили годишњи одмор у његовој близини. Тада је паркинг испред језера и ресторана знао да буде толико попуњен да су људи кола паркирали по воћњацима и уз пут, поред кукуруза.
– Тада су око Шатриначког језера биле и клупе и столови, а на плажи тршчани сеници са малим клупама. Део језера био је и ограђен бовама, био је ту и терен за одбојку, као и сто за стони тенис, што и данас постоји – присећа се Нинковић и додаје да је у непосредној близини Шатринаца и језеро Добродол, које није под њиховом управом, али је такође изузетно лепо.
Поред Шатринаца, величином и лепотом издваја се и језеро Мохарач, које је у Ердевику, на летњем путу према селу Визић. Површине је 66 хектара, а дубине од пет до 15 метара. Дугачко је око 2,5 километара, а широко око 350 метара.
– Ово језеро је једно од богатијих рибом и зато је веома привлачно риболовцима током целе године. Најзаступљеније врсте рибе у овом језеру су шаран, смуђ, сом, бабушка, деверика и остале врсте беле рибе. Између осталог, у овом језеру се налази и лињак, који се јако добро прилагодио постојећим природним условима, а заштићен је трајном забраном улова. Постоје и капитални примерци сома који су овде уловљени – од 28 па до чак до 65 килограма – наводи Миљана Чепић.
У близини је и језеро Брује, на излазу из Ердевика према Љуби. Површине је 15 хектара, а дубине од пет до седам метара. Дугачко је око једног километра, а широко тридесетак метара.
– Напаја се водом из Бање Кулине, коју су направили Римљани као римско купатило и аквадукт који је водио све до Сирмијума, једне од престоница Рима, а данашње Сремске Митровице. Најзаступљеније врсте рибе у овом језеру су шаран, смуђ, сом, бабушка… Током летњих месеци, велики број купача, пецароша, кампера и осталих љубитеља природе долази из околних насеља на ово језеро на одмор – наводи наша саговорница.
Дозволе за пецање
На језерима која су под управом Националног парка “Фрушка гора” могу да се набаве и пецарошке дозволе. Тако једнодневна дозвола кошта 1.000, вишедневна 2.000, а годишња дозвола 7.000 динара. Дозволе могу да се набаве и на лицу места, јер су рибочувари свакога дана присутни на језерима.
Љ. Петровић
Добро јутро број 568 – Август 2019.
