Како пролеће одмиче, а дани постају све топлији, тако се полако буди и чаробни свет гљива. Неке од најпознатијих пролећних су шљивоваче (воћарке) и трноваче, или глоговаче. Иако су у народу познате под различитим именима, у питању су две гљиве из рода Entoloma и то: Entoloma sepium (шљивовача) и Entoloma clypeatum (глоговача). Обе врсте се могу пронаћи у непосредној близини жбунова и дрвећа из породице ружа (Rosacea), најчешће испод шљива, али и другог воћа, те у жбуновима трњине и глога. Обилно и издашно плодоносе у старијим и запуштеним воћњацима. То нам је потврдио и Новосађанин Момчило Даљев, љубитељ природе и велики познавалац гљива, приликом сусрета на Фрушкој гори једног од последњих дана априла. Том приликом је нагласио да с су шљивовача и глоговача веома честе гљиве на овој панонској лепотици у априлу и мају, ако то временске прилике дозволе, али и у јуну. Плодоносе обилно у жбуновитом појасу обронака планине, у воћњацима, па чак и двориштима викенд – кућа.
Обе гљиве су веома сличне – имају шеширић беличасте до беж боје, пречника 10 до 12 центиметара, који је у почетку купаст, а како гљива сазрева тако се полако шири, мада увек задржава видљиво и карактеристично испупчење у средини. Још једна карактеристика шеширића је да има такозвану проводњену површину. Структура му је таква да делује као да је „повукао“ влагу.
Листићи обе врсте су наслоњени уз дршку. Код младих гљива листићи су беличасте до крем боје, док старењем гљива добијају ружичасте тонове, у већој или мањој мери. Дршка им је влакнаста и у боји шеширића, који је јестив. Месо је лаганог и пријатног мириса који подсећа на брашно.
Њима слична гљива, мада много ређа, из истог рода је Entoloma aprile. Она је јестива, мања и тамнија од претходне две и расте у симбиози са брестом.
Веома је ретка пролећна Entoloma niphoides, која подсећа на шљивовачу. Поједини научници сматрају је албино варијантом врсте Entoloma sepium. Захваљујући годишњем добу у којем плодоносе, као и томе што расту у симбиози са биљкама из породице Rosacea, шљивоваче и глоговаче се тешко могу помешати са неком отровном гљивом, али је замена ипак могућа са веома отровном оловастом рудолиском (Entoloma sinuatum). То је јесења печурка, много крупнија од претходне две, има жућкасте листиће и плодоноси по шумама.
Иако се у гљиварској литератури подела по годишњим добима користи као једна од метода разликовања појединих гљива, мора се водити рачуна о томе да печурке не познају и не признају календаре које су начинили људи, те се може десити да типично јесења гљива залута у пролећни период, само ако је претходна зима била блага и без мраза који би гљиви сигнализирао да јој је време да пређе у хибернацију.
Шљивовача и глоговача важе за веома укусне гљиве. Комбинација има безброј: од њих се праве паприкаши, прилози уз главна јела… Могу се поховати и пржити, па служити као главно јело.
Д. Радивојац
Добро јутро број 542 – Јун 2017.
