Текст и фото: Жељко Дулановић
Смола коју луче четинари, како би се залечили од повреда и заштитили од напада штетних инсеката, благотворно делује и на људски организам. Горштаци је често користе за „прву помоћ“ приликом повреда на раду, али то није једина корист од ње. Уз помоћ ове лепљиве, угљоводоничне материје, може се брзо потпалити ватра или заштитити обућа и одећа од влаге, а од смоле се праве и боје, сапуни, парфеми, накит, лекови…
Смола је биљна течност благо жуте или смеђе боје, најчешће без мириса. Осим тога што има антибактеријска, антисептична, адстригентна и противупална својства, она може и да заустави одлив крви када се нанесе на рану. За лековита својства смоле зна се од давнина, али данас тек ретки праве мелеме од ње.
Поуке старог видара
Старина Милутин Шапоњић (83) из Амзића код Нове Вароши један је од последњих народних видара на простору Старог Влаха који користи овај дар природе. Поред тога што бесплатно и успешно лечи посекотине и ране мелемима од смоле и другог шумског биља, он не крије рецепт, већ га несебично дели свима који верују у исцелитељска својства планинских трава и шумског биља.
-Четинари смолом сами себи видају ране. На месту где им је секиром посечена грана или су им на други начин оштећени стабло и кора, они луче сок који се потом стврдне и тако ствара заштитни слој преко повреде и помаже у њеном залечењу. На готово исти начин смола делује и када се нанесе на посекотину или убој код људи. Како би мелем био што ефикаснији, смола се често меша са другим лековитим биљем. Ја користим зову – прича нам Милутин.
Колико год лепо и привлачно изгледала, шума је увек пуна опасности, а рад у њој је посебно тежак. Дрвосече и рабаџије које се посеку и повреде обарајући и извлачећи стабла из врлети, уместо код лекара, право из шуме одлазе код Милутина. А он већ готово шест деценија, на планинским пропланцима и у шуми сакупља све што је потребно за мелем и помаже народу, не тражећи притом за своје услуге било какву материјалну награду.
Поред шумских радника у његовом домаћинству, мелеме за ране траже и сељаци, домаћице и грађевинци – сви који су посеку и озледе на радном месту или током кућних и пољских радова.
Смола се за нужду може и јести
Свој први мелем направио је далеке 1954. године по сећању, онако како су му казивали укућани и комшије, преносећи потомцима искуства предака. Поправљајући коло и вретено у породичној воденици на Злошници, тада 16-годишњи Милутин се посекао по прсту. На путу од воденице, по мразу и снегу, у шуми је одсекао неколико прутова зове, а у кући пронашао восак и смолу, које је у то време свако, па и његово домаћинство, током зиме чувало у сандуку или на полици за „не дај Боже“. И лечио се у планини, далеко до лекара, као и коју годину касније, када се непажњом саплео и челом ударио у кућни праг.
– Посекотину прво треба добро опрати љутом ракијом и мелем мазати само једном у 24 сата. Рану не треба много завијати и утопљавати, али се мора чувати од хладноће и она зацели за седам дана – преноси Милутин вишегодишње искуство.
Смола се за нужду може и јести, а лечи и многе друге болести, попут главобоље или прехладе. Кроз историју се користила у разне сврхе, а и данас може бити од велике помоћи у свакодневном животу. Вода од кише неће улазити у ципеле и чизме уколико се њихов ђон запечати смолом, а уз помоћ ње може се лако запалити и ватра или направити бакља.
– Борова смола је толико лепљива, да се може користити као природна замена за лепак, а уз помоћ ње, током боравка у природи, лако се може закрпити шатор, поправити одећа или залепити неки мањи поломљени предмет. Због тога је добро имати увек уз себе бар неколико очвршћених кристала смоле. За хитне поправке смолу трепа растопити на ватри, јер је у течном стању најпогоднија за обликовање и лепљење предмета- саветују горштаци
Прах пупавице против крварења
Шуме и планинске ливаде су апотека под ведрим небом и у њима се може наћи лек за сваку бољку. Често су биљке које нас одбијају својим изгледом и најлековитије.
– Много је таквих случајева. Мало је познато да је, на пример, и бела печурка, позната као „губа пупавица“, народни лек. Кад сазри, прах јој поцрни као кафа и тада ружно изгледа, али тај прах се посипа на посекотину да заустави крварење и „покупи“ рану. На жалост, многи не верују у лековиту моћ природе, већ прибегавају разним вештачким препаратима и лековима који нас више трују него што лече– каже народни видар Милутин Шапоњић.
Рецепт за мелем
– За мелем су потребне две шаке јелове смоле, грумен воска, пола литра јестивог уља и шака унутрашње коре зове. Све ово се кува на шпорету док се восак не растопи и уље не уври, па се дрвеном кашичицом одстрани искувана кора. Мелем, који је бојом као кајмак или бела крема, чува се у малим посудама и рок му је неограничен. Смолу скупљам по беспућима Босања, када отопле дани. Често се мора дуго пешачити по планини да би се нашло веће и старије стабло јеле на којем има више смоле, али се не жалим јер ми је награда кад чујем да је мелем помогао при посекотини, огреботини, лишајевима, кад сретнем онога ко је извидао рану– каже Милутин.
