Претходних дана у Србији су се смењивали пролеће и зима. Дневне температуре ишле су до 19 степени, да би јутро у неким крајевима освануло са чак минус 14 степени.
Снег који је падао протеклих дана добро је дошао озимим усевима. Милош Николетић из Пољопривредне стручне службе Београд каже за РТС да је пшеница посејана у оптималном року, од 10. до 20. октобра, добро ушла у зиму.
„Пшенице које нису посејане у оптималном року је питање колико је њих спремно ушло у зиму, али имали су срећу због снега који је одличан топлотни изолатор. Температурна колебања нису изазвала обнављање животних процес у пшеници, па нема никакве штете“, каже Николетић.
Добро је, каже, што је пао снег, јер је одличан изолатор и сачуваће и пшеницу која јесте и ону која није формирала чвор бокорења.
„Било би идеално да имамо снег пре појаве доњих екстремних температура који ће сачувати пшеницу“, нагласио је Николетић.
Зоран Јанковић, дипломирани инжењер воћарства из ПСС Београд указује да у овом тренутку ниске температуре не могу да наштете воћкама и пупољцима, јер се налазе у периоду мировања, када су физиолошки спремни да издрже веома ниске температуре, код јабуке до минус 30 степени и до минус 25 степени код коштичавих врста.
„Добро је што је снег пао пре свега због заштите култура као што је јагода. Јагодари који гаје у пластеницима већ имају проблем због ниских температура. Воћке могу да претрпе штете само оне које нису добро припремљене за зиму“, додаје Јанковић.
У наредном периоду воћари би требало да заштите млада стабла од напада дивљачи и глодара.
„Један од највећих задатака воћара је да се заврши резидба, да се извуче биомаса из воћњака и да се крене са агротехником током пролећа кад крене вегетација. Треба нам стабилна зима без екстрема и каснијим кретањем вегетације смањује се цветање у најфреквентнијем делу. Све што касније цвета избегава могућност да дође до страдања од пролећних мразева“, рекао је Јанковић.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
