Топло време некарактеристично за фебруар довело је до цветања раних сорти воћа. Своје прве цветове пустиле су џенарика и рана кајсија, забелело се широм Србије. Данашњи снег није изненадио али је забринуо многе воћаре. Стручњаци кажу да за сада не треба бринути, све док се температуре не спусте до испод -2 степена. Професор Зоран Кесеровић за Добро јутро је говорио о ситуацији у Војводини, док дипл. инг Анђела Протић прати ситуацију у централној Србији.
- Колико сам ја видео неки генотипови џенарике су процветали, као и неке раније сорте кајсија. Уколико температура буде испод минус два, а овде у Новом Саду још није, онда може да дође до значајног оштећења. Уколико се температура не буде спустила испод минус један степен, не би требало да дође до оштећења пошто воћке у фази цветања, бар те воћне врсте, издрже температуру до -1,5 и до -1,6 степени – рекао је професор Кесеровић, нагласивши да до оштећења може доћи само ако се температура још спусти.
- За сада ове температуре нису претња за процветале џенарике и кајсије. Тамо где су температуре испод минус два може доћи до оштећења и уколико се температура у Новом Саду и околини спусти испод тог граничног степена, може доћи до значајног оштећења процветалог воћа – слична ситуација као у Новом Саду је и у централној Србији, где развој воћа прате стручњаци из ПССС Чачак.
- Због високих зимских температура у претходном периоду процветале су воћке у чачанском крају и више од месец дана раније него што би требало. Пошто у наредном периоду најављују ниске температуре и снег то може довести до оштећења цвета. Веће штете наноси мраз него снег који има и функцију да изолује биљке. Он ће цветове заправо заштити од могуће појаве мраза, који би једино сада могао да оштети воће – рекла је Анђела Протић, напомињући да ако падне доста снега који је влажан и тежак може и он довести по оштећења – оно у чему се оба стручњака слажу је начин заштите воћа од мраза.
- Најбоља заштита од мраза је методом орошавања водом а људи пале и ватре од различитих материјала како би подигли температуру ваздуха у воћњацима и заштитили воћке од мраза – објаснила је дипл. инг. Протић, док је професор Кесеровић нагласио да постоје машине које многи у Војводини и Централној Србији поседују.
Воћари у Војводини и Централној Србији поседују машине које убацују топао ваздух у сваки четврти ред. Те машине могу да заштите до минус четири. Користе се различити системи, један од најбољих је антифрост систем, систем орошавања, док је један од простијих система да се велике бале сламе пале и на тај начин убацује топао ваздух – закључио је професор Зоран Кесеровић.
Текст: Зорица Драгојевић
