Zahvaljujući geografskom položaju, klimatskim i zemljišnim uslovima, naša zemlja ima veoma povoljne uslove za gajenje vinove loze. Grožđe je kvalitetno, a mogućnosti za proizvodnju različitih tipova vina velike. U poslednjih nekoliko godina podstiče se podizanje modernih vinograda. Kada je u pitanju sortiment, stručnjaci navode da će internacionalne sorte verovatno i u budućnosti dominirati u domaćem sortimentu, jer daju kvalitetna, svetski prepoznatljiva vina. Prilikom izbora sorti proizvođači ne bi trebalo da se opredeljuju samo za one koje daju što veće prinose, odnosno u proizvodnji grožđa i vina kvantitet ne treba da bude važniji od kvaliteta. Sorta i od nje proizvedeno vino treba da bude i u funkciji potreba i zahteva potrošača.
U bogatstvu sorti traminac je poznat u celom svetu i svuda je izuzetno cenjen. U našoj zemlji ova sorta je najviše sađena prilikom masovnog uvođenja u proizvodnju širokorednih i visokih sistema uzgoja. Populacija sorte daje male prinose, dok su klonovi mnogo rodniji. U lošim godinama nakuplja 18–20, a najčešće više od 20 procenata šećera. Vino je vrlo karakteristično i izrazito aromatično. Najčešće sadrži malo kiselina, zbog čega se mora voditi računa o vremenu berbe. U uslovima kada se zakasni, kiseline jako opadnu i dobija se izuzetno alkoholizovano, neharmonično žuto vino.
U okviru sorte poznato je više varijacija, a najpoznatije su crveni, beli i mirisavi traminac.. Crveni ima crvenoljubičaste bobice, dok su kod mirisavog one roze sa žućkastosmeđim nijansama. Njihova vina se razlikuju. Kod crvenog ono je jako, puno, sa vrlo slabom aromom, dok mirisavi traminac ima plemeniti miris sa nijansama egzotičnog voća. Kvalitet se znatno povećava posle nekoliko godina odležavanja.
Šardone je popularna vinska sorta u celom svetu. Uspešno se gaji u uslovima tople i hladnije klime. Najviše je ima u Francuskoj u Šampanji, zatim u SAD, Kaliforniji itd. U našoj zemlji se tek u poslednjoj deceniji intenzivnije širi. Odlikuje se relativno malom rodnošću. Nakuplja dosta šećera. Do narušavanja kvaliteta ne dolazi ni u uslovima kada su prinosi veći. Često po kvalitetu vina nadmašuje burgundac beli. Vino je karakteristično, harmonično, elegantno, puno, sa diskretnom, ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama, vrlo često sa malo neprevrelog šećera. Klonska selekcija ove sorte rađena je u Francuskoj, Nemaškoj, Italiji, Bugarskoj, Mađarskoj i u drugim zemljama.
Rajnski rizling je vrlo stara sorta poreklom iz Nemačke, iz doline reke Rajne. U našoj zemlji se intenzivnije sadi u poslednje dve decenije. Daje vrlo karakteristična, harmonična vina, finog mirisa i arome, sa izraženim kiselinama. Veoma je otporna na niske temperature, i to tokom cele zime. U Nemačkoj se ova sorta bere poslednja, obično u drugoj polovini oktobra, često i u novembru, a ponekad i u decembru. Od zrelog grožđa zahvaćenog prvim mrazom spravlja se Eisnjein, ledeno vino. U Nemačkoj, Francuskoj i Italiji selekcionisan je veliki broj klonova koji daju znatno veće prinose od populacije, uz dobar kvalitet karakterističan za sortu.
Sovinjon se gaji u svim vinogradarskim zemljama sa umerenom klimom. Ima ga i kod nas, i to u vinogorjima sa kontinentalnom klimom. Daje relativno male prinose, posebno kada je poremećena ravnoteža između rodnosti i bujnosti. Grožđe je osetljivo na sivu trulež. Kako navode stručnjaci, vino ove sorte je vrlo karakteristične, pikantno ljutkaste arome,koja podseća na jednu vrstu zelene trave (pomoćnica). Harmonično je,puno, bogato i skoro uvek izuzetnog kvaliteta. Do sada je selekcionisan veliki broj klonova ove sorte u Francuskoj i Italiji.
Burgundac beli se u našoj zemlji gaji u uslovima kontinentalne klime. Daje osrednje prinose i veoma je osetljiva na sivu plesan grožđa, od čega u velikoj meri zavisi visina prinosa. Dobro nakuplja šećer i daje harmonično, elegantno vino, sa izraženim, finim kiselinama. Do sada je selekcionisan veliki broj klonova ove sorte Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.
Burgundac sivi se u našoj zemlji tek poslednjih godina masovnije širi. Daje male prinose, ali odličan kvalitet vina. Ono je harmonično, blago, sa nižim kiselinama, puno, bogato, prijatne arome, vrlo često sa ostatkom neprevrelog šećera. Ima relativno visoku otpornost na niske temperature. Na poboljšanju rodnosti ove sorte rađeno je putem klonske selekcije u zemljama gde ona ima veći značaj, a to su pre svega Nemačka, Francuska i Mađarska.
Muskat otonel je najpoznatija muskatna sorta za bela vina. Najviše se gaji u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj. U našoj zemlji je ima u severnim vinogorjima, ali na malim površinama. Daje relativno male prinose. Osetljiva je na vremenske prilike u cvetanju, te često rehulja. Retko kad dostiže 20 odsto šećera. Lako gubi kiseline. Vino ima jak muskatni miris, manji sadržaj ekstrakta, a vrlo često i manji sadržaj kiselina. Zbog intenzivnog mirisa veoma je pogodna za kupažu sa drugim sortama koje oskudevaju u mirisu.
Rizling italijanski se gaji na velikim površinama u mnogim vinogorjima Panonske nizije. U Vojvodini je po površinama na prvom mestu. Dobro i redovno rađa, a ima i rodne zaperke. Zbijen grozd, tanka pokožica i kasno sazrevanje su osobine koje povećavaju rizik od botritisa, te u godinama sa kišnim jesenima mogu nastati značajne štete. Daje zelenkastožućkasta vina, čistog vinskog mirisa i harmoničnog ukusa. U nekim godinama, sa određenih lokaliteta, ono je i vrhunsko.
Miler turgau je po površinama u Nemačkoj na prvom mestu. Kod nas se malo gaji, ali se proizvođači poslednjih godina nešto više interesuju za ovu sortu. Rano započinje vegetaciju i rano sazreva. Sredinom septembra nakuplja 18– 20 odsto šećera. Daje vrlo visoke prinose. Vino se odlikuje vrlo karakterističnom sortnom aromom po kojoj se lako raspoznaje. Ponekad ima nešto niži sadržaj kiselina.
Burgundac crni je u čuvenim francuskim vinogorjima Burgundiji i Šampanji osnovna sorta. Gaji se i u našoj zemlji. Daje male i osrednje prinose. Dobro nakuplja šećer i ne gubi kiseline. Vino je redovno izuzetnog kvaliteta, karakterističnog sortnog mirisa, rubincrvene boje. Stara vina dobijaju ciglacrvenu boju. Po ukusu je harmonično i baršunasto. U Francuskoj se mnogo koristi za proizvodnju šampanjca.
Kaberne sovinjon je sorta poznata i cenjena skoro u svim vinogradarskim zemljama. Svuda daje vina najboljeg kvaliteta. Kod nas se gaji na Kosovu, u centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Populacija sorte daje vrlo male prinose, retko kad veće od 8 tona po hektaru. Dobro nakuplja šećer u širi. Vina su izuzetnog kvaliteta, vrlo karakterističnog, pikantnog mirisa koji podseća na šumsku ljubičicu, intenzivno crvene boje, harmoničnog ukusa. Na tržište dolaze tek posle odležavanja 2–3 godine u drvenim buradima. Mlada vina su gruba.
Merlo znatne površine zauzima na Kosovu, u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Daje osrednje prinose. Nakuplja oko 20 procenata šećera u širi. Vino je redovno izuzetnog kvaliteta, sa karakterističnom sortnom aromom, koja je slabije izražena nego kod kaberne sovinjona. Cenjeno je na domaćem i inostranom tržištu.
Game je vrlo stara francuska sorta koja se najviše gaji u Francuskoj. Kod nas je zauzela značajne površine u centralnoj Srbiji i na Kosovu. Odlikuje se visokom otpornošću na niske temperature. Grožđe je osetljivo na sivu plesan. Vino je crvene boje, prijatnog mirisa, harmoničnog ukusa. Obično mu treba malo pojačavati intenzitet boje.
ZAPOSTAVLJENE AUTOHTONE SORTE
Postoje mišljenja da bi starim autohtonim sortama trebalo posvetiti veću pažnju, odnosno izdvojiti najkvalitetnije, sprovesti klonsku selekciju i sertifikaciju i propagirati njihovo masovnije širenje, naročito za potrebe vinskog turizma. Kako se navodi u literaturi, većina najstarijih autohtonih sorti koje su gajene u predfiloksernom periodu (pre sredine 19. veka) nepovratno je izgubljena. Stari privatni zasadi su krčeni, a novi podizani introdukovanim sortama za kvalitetnija vina, ili je izmenjena namena površina. Mali broj najstarijih autohtonih sorti je sačuvan u ampelografskim kolekcijama. U Srbiji se od autohtonih sorti danas najviše gaji prokupac i verovatno će i u budućnosti zauzimati značajno mesto u domaćem sortimentu. Od crnih sorti pažnju zaslužuje i sorta skadarka, koja se u poslednje vreme širi na severu Vojvodine. Na manjim površinama se gaji i autohtona crnogorska sorta vranac, ali daje vina slabijeg kvaliteta nego u Crnoj Gori, zbog manje povoljnih agroekoloških uslova, naročito u severnijim vinogorjima. Od belih vinskih sorti u proizvodnji je najviše zastupljena slankamenka crvena koja daje jednostavna, laka, obična bela stona vina, zatim smederevka, koja može dati i nešto kvalitetnija vina, a grožđe se može koristiti i kao stono. Kreaca je sorta lokalnog značaja, sačuvana u južnom Banatu i mogla bi se iskoristiti za formiranje domaćeg brenda. Za većinu autohtonih sorti je karakteristično da su velike rodnosti, poznog sazrevanja, osetljive na mrazeve i daju vina slabijeg ili srednjeg kvaliteta. Stare odomaćene sorte, koje se takođe mogu svrstati u autohtone, kao što su frankovka, portugizac i muskat krokan, u poslednje vreme zauzimaju značajnije mesto u domaćem sortimentu i šire se, naročito u Vojvodini. Posebno je poraslo interesovanje potrošača za vina sorti frankovka i portugizac. Ove sorte su u prošlosti proslavile vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore, pa zaslužuju veću pažnju i značajnije mesto u sortimentu.
I novim domaćim sortama treba posvetiti veću pažnju, odnosno upoznati proizvođače i potrošače sa njihovim kvalitetom i gajiti ih na većim površinama.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
