Насловна АРХИВА СОРТА ОДЛУЧУЈУЋА ЗА ВИНО

СОРТА ОДЛУЧУЈУЋА ЗА ВИНО

Интернационалне сорте вероватно ће и у будућности доминирати у домаћем сортименту, јер дају квалитетна, светски препознатљива вина

954
Фото: Pixabay

Захваљујући географском положају, климатским и земљишним условима, наша земља има веома повољне услове за гајење винове лозе. Грожђе је квалитетно, а могућности за производњу различитих типова вина велике. У последњих неколико година подстиче се подизање модерних винограда. Када је у питању сортимент, стручњаци наводе да ће интернационалне сорте вероватно и у будућности доминирати у домаћем сортименту, јер дају квалитетна, светски препознатљива вина. Приликом избора сорти произвођачи не би требало да се опредељују само за оне које дају што веће приносе, односно у производњи грожђа и вина квантитет не треба да буде важнији од квалитета. Сорта и од ње произведено вино треба да буде и у функцији потреба и захтева потрошача.

У богатству сорти траминац је познат у целом свету и свуда је изузетно цењен. У нашој земљи ова сорта је највише сађена приликом масовног увођења у производњу широкоредних и високих система узгоја. Популација сорте даје мале приносе, док су клонови много роднији. У лошим годинама накупља 18–20, а најчешће више од 20 процената шећера. Вино је врло карактеристично и изразито ароматично. Најчешће садржи мало киселина, због чега се мора водити рачуна о времену бербе. У условима када се закасни, киселине јако опадну и добија се изузетно алкохолизовано, нехармонично жуто вино.

У оквиру сорте познато је више варијација, а најпознатије су црвени, бели и мирисави траминац.. Црвени има црвенољубичасте бобице, док су код мирисавог оне розе са жућкастосмеђим нијансама. Њихова вина се разликују. Код црвеног оно је јако, пуно, са врло слабом аромом, док мирисави траминац има племенити мирис са нијансама егзотичног воћа. Квалитет се знатно повећава после неколико година одлежавања.

Шардоне је популарна винска сорта у целом свету. Успешно се гаји у условима топле и хладније климе. Највише је има у Француској у Шампањи, затим у САД, Калифорнији итд. У нашој земљи се тек у последњој деценији интензивније шири. Одликује се релативно малом родношћу. Накупља доста шећера. До нарушавања квалитета не долази ни у условима када су приноси већи. Често по квалитету вина надмашује бургундац бели. Вино је карактеристично, хармонично, елегантно, пуно, са дискретном, али јасном аромом и лепим воћним киселинама, врло често са мало непреврелог шећера. Клонска селекција ове сорте рађена је у Француској, Немашкој, Италији, Бугарској, Мађарској и у другим земљама.

Рајнски ризлинг је врло стара сорта пореклом из Немачке, из долине реке Рајне. У нашој земљи се интензивније сади у последње две деценије. Даје врло карактеристична, хармонична вина, финог мириса и ароме, са израженим киселинама. Веома је отпорна на ниске температуре, и то током целе зиме. У Немачкој се ова сорта бере последња, обично у другој половини октобра, често и у новембру, а понекад и у децембру. Од зрелог грожђа захваћеног првим мразом справља се Eisnjein, ледено вино. У Немачкој, Француској и Италији селекционисан је велики број клонова који дају знатно веће приносе од популације, уз добар квалитет карактеристичан за сорту.

Совињон се гаји у свим виноградарским земљама са умереном климом. Има га и код нас, и то у виногорјима са континенталном климом. Даје релативно мале приносе, посебно када је поремећена равнотежа између родности и бујности. Грожђе је осетљиво на сиву трулеж. Како наводе стручњаци, вино ове сорте је врло карактеристичне, пикантно љуткасте ароме,која подсећа на једну врсту зелене траве (помоћница). Хармонично је,пуно, богато и скоро увек изузетног квалитета. До сада је селекционисан велики број клонова ове сорте у Француској и Италији.

Бургундац бели се у нашој земљи гаји у условима континенталне климе. Даје осредње приносе и веома је осетљива на сиву плесан грожђа, од чега у великој мери зависи висина приноса. Добро накупља шећер и даје хармонично, елегантно вино, са израженим, финим киселинама. До сада је селекционисан велики број клонова ове сорте Италији, Француској и Немачкој.

Бургундац сиви се у нашој земљи тек последњих година масовније шири. Даје мале приносе, али одличан квалитет вина. Оно је хармонично, благо, са нижим киселинама, пуно, богато, пријатне ароме, врло често са остатком непреврелог шећера. Има релативно високу отпорност на ниске температуре. На побољшању родности ове сорте рађено је путем клонске селекције у земљама где она има већи значај, а то су пре свега Немачка, Француска и Мађарска.

Фото: Pixabay

Мускат отонел је најпознатија мускатна сорта за бела вина. Највише се гаји у Француској, Немачкој, Аустрији, Словачкој и Мађарској. У нашој земљи је има у северним виногорјима, али на малим површинама. Даје релативно мале приносе. Осетљива је на временске прилике у цветању, те често рехуља. Ретко кад достиже 20 одсто шећера. Лако губи киселине. Вино има јак мускатни мирис, мањи садржај екстракта, а врло често и мањи садржај киселина. Због интензивног мириса веома је погодна за купажу са другим сортама које оскудевају у мирису.

Ризлинг италијански се гаји на великим површинама у многим виногорјима Панонске низије. У Војводини је по површинама на првом месту. Добро и редовно рађа, а има и родне заперке. Збијен грозд, танка покожица и касно сазревање су особине које повећавају ризик од ботритиса, те у годинама са кишним јесенима могу настати значајне штете. Даје зеленкастожућкаста вина, чистог винског мириса и хармоничног укуса. У неким годинама, са одређених локалитета, оно је и врхунско.

Милер тургау је по површинама у Немачкој на првом месту. Код нас се мало гаји, али се произвођачи последњих година нешто више интересују за ову сорту. Рано започиње вегетацију и рано сазрева. Средином септембра накупља 18– 20 одсто шећера. Даје врло високе приносе. Вино се одликује врло карактеристичном сортном аромом по којој се лако распознаје. Понекад има нешто нижи садржај киселина.
Бургундац црни је у чувеним француским виногорјима Бургундији и Шампањи основна сорта. Гаји се и у нашој земљи. Даје мале и осредње приносе. Добро накупља шећер и не губи киселине. Вино је редовно изузетног квалитета, карактеристичног сортног мириса, рубинцрвене боје. Стара вина добијају циглацрвену боју. По укусу је хармонично и баршунасто. У Француској се много користи за производњу шампањца.

Каберне совињон је сорта позната и цењена скоро у свим виноградарским земљама. Свуда даје вина најбољег квалитета. Код нас се гаји на Косову, у централној Србији и у Војводини. Популација сорте даје врло мале приносе, ретко кад веће од 8 тона по хектару. Добро накупља шећер у шири. Вина су изузетног квалитета, врло карактеристичног, пикантног мириса који подсећа на шумску љубичицу, интензивно црвене боје, хармоничног укуса. На тржиште долазе тек после одлежавања 2–3 године у дрвеним бурадима. Млада вина су груба.

Мерло знатне површине заузима на Косову, у централној Србији и Војводини. Даје осредње приносе. Накупља око 20 процената шећера у шири. Вино је редовно изузетног квалитета, са карактеристичном сортном аромом, која је слабије изражена него код каберне совињона. Цењено је на домаћем и иностраном тржишту.

Гаме је врло стара француска сорта која се највише гаји у Француској. Код нас је заузела значајне површине у централној Србији и на Косову. Одликује се високом отпорношћу на ниске температуре. Грожђе је осетљиво на сиву плесан. Вино је црвене боје, пријатног мириса, хармоничног укуса. Обично му треба мало појачавати интензитет боје.

ЗАПОСТАВЉЕНЕ АУТОХТОНЕ СОРТЕ

Постоје мишљења да би старим аутохтоним сортама требало посветити већу пажњу, односно издвојити најквалитетније, спровести клонску селекцију и сертификацију и пропагирати њихово масовније ширење, нарочито за потребе винског туризма. Како се наводи у литератури, већина најстаријих аутохтоних сорти које су гајене у предфилоксерном периоду (пре средине 19. века) неповратно је изгубљена. Стари приватни засади су крчени, а нови подизани интродукованим сортама за квалитетнија вина, или је измењена намена површина. Мали број најстаријих аутохтоних сорти је сачуван у ампелографским колекцијама. У Србији се од аутохтоних сорти данас највише гаји прокупац и вероватно ће и у будућности заузимати значајно место у домаћем сортименту. Од црних сорти пажњу заслужује и сорта скадарка, која се у последње време шири на северу Војводине. На мањим површинама се гаји и аутохтона црногорска сорта вранац, али даје вина слабијег квалитета него у Црној Гори, због мање повољних агроеколошких услова, нарочито у севернијим виногорјима. Од белих винских сорти у производњи је највише заступљена сланкаменка црвена која даје једноставна, лака, обична бела стона вина, затим смедеревка, која може дати и нешто квалитетнија вина, а грожђе се може користити и као стоно. Креаца је сорта локалног значаја, сачувана у јужном Банату и могла би се искористити за формирање домаћег бренда. За већину аутохтоних сорти је карактеристично да су велике родности, позног сазревања, осетљиве на мразеве и дају вина слабијег или средњег квалитета. Старе одомаћене сорте, које се такође могу сврстати у аутохтоне, као што су франковка, португизац и мускат крокан, у последње време заузимају значајније место у домаћем сортименту и шире се, нарочито у Војводини. Посебно је порасло интересовање потрошача за вина сорти франковка и португизац. Ове сорте су у прошлости прославиле виноградарство и винарство Фрушке горе, па заслужују већу пажњу и значајније место у сортименту.
И новим домаћим сортама треба посветити већу пажњу, односно упознати произвођаче и потрошаче са њиховим квалитетом и гајити их на већим површинама.

С.М.

Добро јутро број 540 – Април 2017.