Баре, меандри, рукавци, пешчане дине, острвца, мртваје, шуме и ливаде, стотине врста риба и птица, дивљач, као и више од 400 врста биљака, и све то на 5.895 хектара, нису део неке далеке дестинације, већ Специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит. Овај рит, поред Апатинског рита, један је од два очувана барско-мочварна екосистема у Војводини и целој Србији, на свега 25 километара од Новог Сада и 60 километара од Београда. Иако је до њега лако доћи, јер постоји и редовна аутобуска линија градског превозника од Новог Сада, овај бисер природе није место на које често долазе туристи. Чак и они који долазе у Ковиљ не би ли видели родну кућу великог песника Лазе Костића или чувени манастир из 13. века, ретко начине још један корак и спусте се до обода рита, чија лепота заиста одузима дах.
Рит је смештен на потезу између 1230. и 1250. километра тока Дунава, од завршетка плаже Официрац са сремске стране, до иза Крчединске аде која је ближа бачкој обали реке. Самостални референт за заштиту природе у ЈП „Војводинашуме“, дипломирани биолог Александра Вујасиновић, каже да овај ритско-плавни комплекс уз Дунав, представља мозаик шумских, ливадских, мочварних и барских еко-система, тесно повезаних у јединствену целину коју одликује очуваност и разноврсност изворних облика ритова, ада, бара и мочвара.
Природно рибље плодиште
– Карактерише га разноврсни и богат биљни и животињски свет, и у њему су врсте које су се адаптирале за живот у води и у њеној непосредној близини. Препун је бара, меандара, рукаваца, мртваја, пешчаних дина, а под директним је утицајем Дунава и подземних вода, те ниво воде у риту није свуда исти и зависи од висине водостаја Дунава – каже Александра Вујасиновић.
Различити еко-системи – шумски, ливадски, мочварни и барски, повезани су и умрежени у функционалну целину и то су темељне вредности овог подручја.
– Већина врста припада категорији крајње угрожених и угрожених врста, које су под заштитом и на националном и на међународном нивоу. Рит, између осталог, има статус природног рибљег плодишта, јер се у њему мрести риба и то је једно од највећих и најзначајнијих плодишта у средњем току Дунава. Крајем пролећа и почетком лета кроз рукавце у рит улази риба из Дунава и мрести се у топлој барској води, а почетком јесени те младе јединке враћају се у Дунав – истиче наша саговорница.
