Najbolji vid borbe protiv opasnosti od trovanja pčela, koja je prisutna tokom cele aktivne pčelarske sezone, je preventivno delovanje. Zbog toga SPOS preporučuje pčelarima da se upoznaju sa okolnim zasadima, razgovorom sa njihovim vlasnicima, kako bi lakše delovali u sprečavanju potencijalne opasnosti od trovanja. Važno je da pčelari poljoprivrednicima objasne značaj pčela odnosno da pčele oprašivanjem povećavaju prinose i poboljšavaju kvalitet plodova.
Nažalost, ovo nije uvek dovoljno, te dolazi do trovanja pčela. Prema navodima SPOS-a, tada je neophodna brza reakcija kako bi pčelari ostvarili svoja prava na obeštećenje. Vremenski uslovi mogu da ubrzaju razlaganje aktivnih materija i zbog toga je neophodlo delovati u što kraćem roku.
1.OBAVESTITI FITOSANITARNU INSPEKCIJU
Prijava se prvo vrši usmeno, a odmah zatim u elektronskoj i pisanoj formi. Nakon usmenog obaveštavanja nedležnog inspektora , na pisarnici se u dva primerka predaje pisani zahtev na A4 formatu. Jedan overeni primerak ostaje pčelaru kao dokaz da je slučaj na vreme prijavljen, a drugi primerak ostaje na pisarnici. Zahtev treba poslati i u elektronskoj formi, mailom i o tome obavestiti načelnika regionalnog odseka fitosanitarne inspekcije koji je nadležan za teritoriju na kojoj je došlo do trovanja.
Inspekcija zatim izlazi na teren , uzima uzorke i pravi zapisnik koji je potrebno potpisati. Preporuka SOPS-a je da pčelar to uradi tek kada detaljno pročita zapisnik i usaglasi se sa inspektorom o onome što je u njega uneto. Ono što nije uneto u zapisnik ne može se koristiti na sudu.
Od inspektora treba zahtevati primerak čitko napisanog zapisnika u koji je uneto zakonsko pravo o pokretanju prekršajnog postupka protiv vlasnika parcele ili lica koje je odgovorno za nanetu štetu. Ukoliko inspektor neće da pokrene prekršajni postupak onda pčelar, kao štećena strana, to treba da učini u skladu sa zakonom. Ako je lice koje je izazvalo trovanje pčelinjih zajednica u tom trenutku nepoznato, u zapisnisku i prekršajnom sporu navodi se NN lice. Kako bi inspektor na bezbedan način obavio svoj posao, dužnost pčelara je da mu obezbedi zaštitnu opremu.
2.OBAVESTITE VETERINARSKU INSPEKCIJU
Kao i fitosanitarnoj, tako se i prijava veterinarskoj inspekciji, vrši usmeno i u elektronskoj i pisanoj formi kako bi veterinarski inspektor izašao na teren, uzeo uzorke pčela i sačinio zapisnik. Procedura je ista kao i kod fitosanitarne inspekcije.
3.OBAVESTITE POLICIJU
Policija mora biti obaveštena kako bi izašla na teren i sačinila zapisnik jer je ona nadležna za zaštitu imovine.
4.OBAVESTITE POLJOPRIVREDNU INSPEKCIJU
Ova inspekcija bi trebala da bude obaveštena kako bi dala svoje mišljenje o trovanju pčela.
Pčelar treba da obavesti i predsednika svog pčelarskog udruženja o nastaloj šteti. Ukoliko se trovanje desilo na teritoriji na kojoj su košnice odseljene zbog ispaše, potrebno je obavestiti i predsednika udruženja koje pokriva tu teritoriju ali pčelare koji su u blizini kako bi se proverilo stanje i na njihovim pčelinjacima. Ukoliko je ista situacija i kod njih, potrebno je napraviti kratak zajednički zapisnik o zatečenom stanju sa podacima i potpisima. Čak i ako kod njih nema trovanja, dobro je napraviti zajedno zapisnik o pčelinjaku na kojem se trovanje dogodilo.
Poželjno je napraviti što više fotografija i video zapisa, a ako okolnosti dozvole, snimiti i ceo događaj. Dobro je obezbediti što više svedoka i stalno dežurstvo na pčelinjaku do izlaska nadležnih organa. Ne treba dirati ništa kako bi inspekcija što lakše uzela uzorke i što validnije sačinila zapisnik.
Dok pčelar čeka inspekciju da izađe na teren, potrebno je da pripremi dokumentaciju koja podrazumeva aktivni status poljoprivrednog gazdinstva, HID broj, ID broj pčelinjaka odnosno stajališta. Ako se trovanje desilo na lokaciji na koju je pčelinjak odseljen, potrebno je prirpemiti i Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu, tzv. transportno uverenje koje dokazuje da su pčele legalno transportovane. Obavezno je popuniti obrazac „Prijava sumnje na trovanje pčela“.
Jasna Bajšanski
