Ova 50. godišnjica Dana planete Zemlje proći će u senci globalne pandemije izazvane virusom korona. Nije li baš ova pandemija poslednja opomena čovečanstvu da se savesnije odnosi prema prirodi, biljnom i životinjskom svetu? – pitanje je koje postavlalju članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije, napominjući da je danas prilka za još jedna osvrt na taj živi svet i očuvanje pčela koje imaju ključnu ulogu u očuvanju i obnovi biodiverziteta na našoj planeti.
Medonosna pčela ima jako važno i kompleksno mesto u spontanoj prirodi, ali još značajnije u poljoprivredi. Ona svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju hrane za ljude i domaće životinje, razne industrijske sirovine poljoprivrednog porekla ali i na zdravlje čoveka i estetske aspekte življenja. Na planeti Zemlji ima oko 250.000 vrsta cvetnica od koji su mnoge u veoma složenim odnosima sa insektima oprašivačima , prvenstveno sa medonosnim i divljim pčelama. Zahvaljujući njima vrednost poljoprivrednih proizvoda na svetskom nivou je oko 577 milijardi dolara. Više od tri četvrtine useva oslanja se u potpunosti ili delimično na oprašivanje od strane insekata. Oprašivači, bezbednost hrane za čovenčanstvo, održavanje biodiverziteta i stabilnost ekosistema, zavise od brige 1.400.000 pčelara, podseća SPOS uz napomenu da je ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom 100 puta veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60 odsto, suncokreta za 40, semene deteline oko 70 odsto i za isti procenat plodove i semenje raznog povrća. Tako u SAD pčelari najveće prihode ostvaruju od usluga oprašivanja poljoprivrednih kultura pčelama.
Kako je navedeno u saopštenju nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izazva mnogobrojen štetne posledice pa se danas u svetu vodi borba protiv više od 800 registrovanih pesticida na bazi 400 aktivnih supastanci od kojih su 150 insekticidi.
U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 ljudi koji poseduju 1.200.000 košnica. Svake godine pčele oprašivanjem povećaju prinose poljoprivrednih kultura za oko 450.000.000 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje poveća prinose okolnih useva poljoprivrednika za 3770 evra.
Članovi SPOS-a kažu da je republička vlada nizom mera značajno doprinela razvoju i unapređenju pčelarstva u Srbiji, pa se i sve veći broj mladih ljudi opredeljuje za bavljenje ovim poslom. Zahvaljujući ovim merama povećan je broj košnica i podignuta produktivnost po košnici.
U sadašnjim okolnostima, kada život pčela u velikoj meri ugrožavaju najnovije poljoprivredne tehnologije, klimatske promene. GMO, snažnio pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijatelji pčela, postoji velika potreba da se razvije globalna strategija za zaštitu ovih insekata. Uvereni smo da ćemo u tome imati snažnu podršku svih naroda i svih država sveta, poručuju iz SPOS-a.
Jasna Bajšanski
