Насловна ВЕСТИ СПОС: Медоносна пчела има велику и комплексну улогу у пољопривреди

СПОС: Медоносна пчела има велику и комплексну улогу у пољопривреди

217
Foto: Pixabay

Ова 50. годишњица Дана планете Земље проћи ће у сенци глобалне пандемије изазване вирусом корона. Није ли баш ова пандемија последња опомена човечанству да се савесније односи према природи, биљном и животињском свету? – питање је које поставлаљу чланови Савеза пчеларских организација Србије, напомињући да је данас прилка за још једна осврт на тај живи свет и очување пчела које имају кључну улогу у очувању и обнови биодиверзитета на нашој планети.
Медоносна пчела има јако важно и комплексно место у спонтаној природи, али још значајније у пољопривреди. Она својом активношћу у природној средини неизмерно утиче на производњу хране за људе и домаће животиње, разне индустријске сировине пољопривредног порекла али и на здравље човека и естетске аспекте живљења. На планети Земљи има око 250.000 врста цветница од који су многе у веома сложеним односима са инсектима опрашивачима , првенствено са медоносним и дивљим пчелама. Захваљујући њима вредност пољопривредних производа на светском нивоу је око 577 милијарди долара. Више од три четвртине усева ослања се у потпуности или делимично на опрашивање од стране инсеката. Опрашивачи, безбедност хране за човенчанство, одржавање биодиверзитета и стабилност екосистема, зависе од бриге 1.400.000 пчелара, подсећа СПОС уз напомену да је укупна корист од пчела остварена опрашивачком функцијом 100 пута већа од вредности добијене од свих пчелињих производа заједно. Утврђено је да пчеле повећавају приносе јабука, шљива, крушака, трешања и вишања за око 60 одсто, сунцокрета за 40, семене детелине око 70 одсто и за исти проценат плодове и семење разног поврћа. Тако у САД пчелари највеће приходе остварују од услуга опрашивања пољопривредних култура пчелама.
Како је наведено у саопштењу неконтролисана и прекомерна употреба пестицида изазва многобројен штетне последице па се данас у свету води борба против више од 800 регистрованих пестицида на бази 400 активних супастанци од којих су 150 инсектициди.
У Србији се пчеларством бави око 15.000 људи који поседују 1.200.000 кошница. Сваке године пчеле опрашивањем повећају приносе пољопривредних култура за око 450.000.000 милиона евра. Само једно пчелиње друштво годишње повећа приносе околних усева пољопривредника за 3770 евра.
Чланови СПОС-а кажу да је републичка влада низом мера значајно допринела развоју и унапређењу пчеларства у Србији, па се и све већи број младих људи опредељује за бављење овим послом. Захваљујући овим мерама повећан је број кошница и подигнута продуктивност по кошници.
У садашњим околностима, када живот пчела у великој мери угрожавају најновије пољопривредне технологије, климатске промене. ГМО, снажнио пестициди, ширење болести, штеточине и природни непријатељи пчела, постоји велика потреба да се развије глобална стратегија за заштиту ових инсеката. Уверени смо да ћемо у томе имати снажну подршку свих народа и свих држава света, поручују из СПОС-а.
Јасна Бајшански