Једна веома интересантна грмолика биљка сребрносиве боје, може се гајити и у нашим условима. То је Calocephalus brownii (калоцефалус), усправна биљка висока око пола метра, с падајућим доњим гранчицама. Листићи су јој сивкасти, ситни и игличасти. Цветићи су лоптасти у почетку сиви, а касније добију ружичасту нијансу.
Размножава се резницама које се скидају с матичне биљке унете у застакљену терасу пре мразева. Вршне резнице се забадају у песковити супстрат на температури од око 20 степени. Ожиљавање обично траје петнаестак дана. Затим се саде у мање саксије, а десетак дана касније температура се снижава за неколико степени. Орезују се вршни делови ради бољег бокорења. До средине априла биљке се излажу хладном третману (температура у просторији 10–15 степени), а потом започиње садња. Обично се ставља више биљака у веће саксије,које се износе у башту кад прође опасност од мразева.
Сребрна киша воли сунчана места и умерено заливање. Варијетет “силвер” изразито сребрне боје изванредан је за комбиновану садњу с другим врстама у висећим корпама, већим посудама и жаринијерама. Ефектно делује са плавом салвијом (Salvia farinaceae) и црвеном (С. splendens “fuego”).
Лепота сребрне кише долази до изражаја у камењарима, али и у башти са нижим и вишим цветним врстама као што су лупинуси (трајнице природних вртова), прелепих цветова који подсећају на свеће. Веома се лепо комбинује са делфинијумима који се могу видети у свим тоновима плаве боје. Занимљиве комбинације дају и афричке маргарете, цветова разних боја и нијанси.
Д.Р.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
