Медвеђи лук, сремуш или дивљи лук (Allium ursinum L.) самоникла је биљка која живи у листопадним шумама, обично буковим, а вегетацију завршава у време када дрвеће олиста и засени површину. У земљи формира ризоме луковице, из којих сваког пролећа, чим снег окопни, избијају зелени, пљоснати листови, дужине од 15 до 20 цм, ширине на средини 6 до 7 цм. У зависности од крајева у којима се налази, познат је под различитим именима, попут цремуша, сремуша, медвеђег лука, дивљег чешњака, дивљег лука, шумског лука.
Нико не би поверовао да је то лук. Тек када се убере и помирише, осети се оштар мирис белог лука. И по укусу је веома сличан белом луку. Успева у оазама на плодном, дубоком и влажном земљишту. У рано пролеће, када олиста, представља праву зелену ливаду услед шумске пустоши. По избијању листова, убрзо избијају и цветоносна стабла, на чијим се врховима формира цваст са 15 до 20 белих цветова. Лишће је богато витамином Ц, каротином, те магнезијумом, етеричним уљима сличним онима из белог лука, беланчевинама, мастима и алицином, као главним састојком.
Успева и у повртњацима
Медвеђи лук може да нарасте и до 40 цм, има усправну и танку луковицу која је беле или жућкасте боје. У пролеће из луковице израсту најчешће два дугуљаста, елиптична тамнозелена листа који су сјајни, а при дну се сужавају у дугу петељку. Семе сремуша је црно и највећим делом га разносе мрави. Цвета у мају и јуну, а настањује дубока и влажна земљишта, богата хумусом, шуме, обале река и потока.
Иако ретко, медвеђи лук се може узгајати у повртњацима, на осунчаним местима која се одликују добром дренираношћу и влажношћу. Размножавање се обавља семеном у пролеће, пресађивањем или дељењем луковица у пролеће или јесен. Такође, постоји могућност узгоја и у затвореном простору. Приликом бербе сремуша сакупљају се листови за припрему салате, као и луковица беличасте боје, која се користи као пикантан зачин. За исхрану се користе свежи надземни делови медвеђег лука, а сакупљају се пре цветања. Млађи листови који се користе као салата садрже доста витамина, а старији су веома љути.
Луковице се ваде пре сазревања семена, те се могу чувати на хладном месту неколико дана. Такође се употребљавају и недозрели плодови који се појављују лети.
Неискусним берачима прети – тровање
Берба свеже биљке обавља се у априлу и мају, а луковице се сакупљају у лето или у јесен. Веома је битно да се биљка не осуши, јер тако постаје неделотворна. Након бербе, медвеђи лук се може чувати у фрижидеру 7 до 10 дана.
Бербу медвеђег лука често обављају неискусни берачи, па се јављају потешкоће у разликовању сремуша и отровних биљака ђурђице (Convallaria majalis) или мразовца (Colchicum autumnale). Наиме, сремуш, односно медвеђи лук, има веома интензиван мирис и подсећа мало на бели лук, расте на влажним местима са доста сенке у пролеће. Да бисте утврдили мирис, треба да протрљате прстима листове медвеђег лука. Лист сремуша сличан је листу ђурђевка, јер је и лист ђурђевка кожаст и из земље излази усукан, али не мирише на бели лук, а мразовац расте искључиво у јесен и на ливадама, па људи не би требало да их помешају.
Не препоручује се берба неискусним берачима, с обзиром на то да конзумација поменутих биљака које су сличне сремушу, нарочито мразовца, може довести до тровања и смрти.
Лечи кашаљ, упалу желуца и атеросклерозу, јача срце
У неким књигама о лековитом биљу уопште се не налази, или се само спомиње уз бели лук (Allium sativum L.). Чак и стари Римљани познавали су лековитост медвеђег лука, те су му давали предност у односу на бели лук. Терапеутско деловање сремуша слично је деловању белог лука. Травари кажу да сремуш смирује и лечи кашаљ, јача срце и ослабљени срчани мишић, штити срце од инфаркта, успорава и лечи атеросклерозу крвних судова, шири их и смањује висок крвни притисак. Такође, побољшава апетит, отклања пробавне сметње, смирује упалу слузокоже желуца, отклања надутост и гасове, омогућава боље излучивање жучи, подстиче рад бубрега и смирује упале бешике, спречава остеопорозу и смањује болове од артритиса и реуме, а у купкама смирује надражену кожу, екцеме и дерматитисе. Испољава позитивне ефекте против цревних паразита. Стимулише рад желуца и црева.
Успешно се примењује код хематома и отворених рана које тешко зарастају, код грипа и температуре. Отклања несаницу и несвестицу. Лековити делови биљке су млади пролећни листови који се беру у априлу и мају, као и луковице, које се скупљају у летњим и јесењим месецима. Лековити препарати се праве само од свеже биљке. С обзиром на то да га нема током целе године и да се у свежем стању може наћи само јако кратко, идеалан начин коришћења током године јесте припрема биљних капи које садрже активне супстанце и лековита својства саме биљке. Треба знати да се сушењем и кувањем губе лековита својства биљке. Из тог разлога се препоручује припремање тинктура у пролеће, па се могу користити када затреба.
Становништво планинских села користи сремуш као млад лук, насечен, посољен и закисељен сирћетом и са доста воде. Листови се употребљавају као додатак салатама или варивима. То важи и за луковице, а као врло пикантан зачин могу послужити и недозрели плодови који се на биљци јављају током лета. Уместо белог лука, могу се користити листови сремуша у свим куваним јелима. Посебно су погодни за свеже салате. Није редак случај да се сецкани листови сремуша додају тесту за хлеб.
Сремуш на путеру
Састојци:
2 везе сремуша,
30 г путера,
мало лимуновог сока.
Добро оперите сремуш и одстраните тврђе стабљике. У тигању истопите путер и додајте влажан сремуш. Поклопите и динстајте пар минута, повремено окрећући. Склоните с рингле и додајте лимунов сок. Служите одмах, док је свеже и пуно сокова.
Сремуш песто
Састојци:
2 везе сремуша
1/2 шоље ораха благо препечених
1/2 шоље бадема,
благо препечених
1 шоља пармезана
мало соли и бибера
сок од пола лимуна,
1 дл маслиновог уља.
Сремуш оперите и очистите, ставите га у блендер, додајте орахе, бадеме и пармезан, посолите и побиберите по укусу. Уситните састојке, па полако сипајте мало маслиновог уља, док се маса фино не повеже. Пребаците у теглу, залијте маслиновим уљем и оставите у фрижидеру до коришћења.
Намаз од сремуша
Састојци:
1 веза сремуша,
1 веза першуна,
мало маслиновог уља,
250 г младог немасног сира.
У блендеру исецкати сремуш и першун с маслиновим уљем. Умешати сир и намаз је спреман за послуживање.
Салата од сремуша
Састојци:
½ кг кромпира,
2 везе сремуша,
100 г сланог полумеког сира у коцкицама,
маслиново уље,
со и бибер.
Кромпир скувати у љусци, ољуштити и исећи на колутове. Сремуш опрати и ситно исецкати. Сир исецкати на коцкице. Све измешати, додати со, бибер, сирће и маслиново уље, по укусу.
