Сремуш, медвеђи лук, дивљи лук, дивљи бели лук (Allium ursinum) је зељаста биљка из породице лукова (Alliaceae). Од давнина се сматра изузетно лековитим, а чувени немачки травар и свештеник Јохан Кинцл истицао је његову вредност, наглашавајући да би људи били здрави када би га редовно конзумирали. Има изразиту хранљиву вредност, нарочито у првим месецима пролећа.
Нараста до 30 центиметара висине. Стабљика је светлозелене боје, танка и тространа и на врху има беле цветове са дугуљастим латицама, који су скупљени у цваст. Подземни део биљке је мала, беличаста луковица. Семе је црвене боје и округло. Сјајнозелени листови су дугуљасти, копљастог облика и подсећају на листове ђурђевка. Имају и карактеристичан мирис белог лука, по чему се разликује од других биљака сличног изгледа. Занимљиво је да је овај мирис присутан само приликом конзумирања. Расте на влажним ливадама, богатим хумусом, у листопадним и буковим шумама.
Млади листови беру се у априлу и мају, пре цветања биљке. Употребљавају се у исхрани као зачин чорбама и другим јелима, а могу да се конзумирају као салата или да се припремају као спанаћ. Беру се ручно, углавном срповима. Проблем је што берба кратко траје и млади листови се брзо осуше, изгубе укус, као и лековита својства, те се стога користи свеж. Подземне луковице скупљају се у летњим и јесењим месецима и служе за справљење различитих лекова.
Биљка садржи гликозид алин, уљасту материју чија се количина сушењем смањује; витамин Ц, чија је количина далеко већа у листовима него у луковици; мало етарског уља (око 0,07 одсто) које садржи алил-сулфид, алило-полисулфид и дивинил-сулфид; аскорбинску киселину, минералне материје.
Биохемичари тврде да је сремуш здравији од белог лука, а због обиља алина који се под утицајем кисеоника претвара у алицин (одговоран за његов мирис), подмлађује крвне судове и чини их еластичним. Богат је и угљеним хидратима и каротеном. Представља савршен чистач жучи и јетре од отрова који су се током зиме наталожили у организму. Има изузетно јако дејство на цревне паразите и спречава инфекцијске упале слузокоже црева. Снижава висок крвни притисак, спречава појаву атеросклерозе, повољно делује на цео кардиоваскуларни систем. Уз помоћ сремуша могуће је отклонити главобољу и несаницу. Делује антибактеријски, а помаже у излечењу рана ако се премажу његовим свежим соком. Узимање екстракта сремуша показало се корисним у терапији многих болести дисајног система (бронхитис, астма). Поспешује излучивање вишка слузи из плућа и омогућава искашљавање. Ова биљка повољно утиче и на ниво триглицерида и холестерола у крви.
Последњих година, откако се зна да је моћан антиоксидант, сремуш је све популарнији, те су грешке у замени са другим биљкама честе. Мразовац (Colchicum autumnale) спада у ред веома опасних биљака, јер садржи алкалоид колхицин, а последице тровања могу да буду фаталне. Веома је сличан сремушу, те је неопходно обратити пажњу приликом брања. Луковица сремуша је дугуљаста, узана, обавијена прозирним, белим или жућкастим омотачем. Код мразовца је кртоласта, обавијена скоро црним, љуспастим омотачем. С обзиром на то да су им листови веома слични, основна разлика је да једино листови сремуша, када се протрљају, имају карактеристичан мирис на бели лук. Што се цветова тиче, осим очигледне разлике у изгледу, сремуш цвета у рано пролеће, а мразовац у јесен. Док сремуш расте у листопадним шумама, мразовац расте на ливадама и ободима шума, никада у сенци или шуми.
Мразовац се може заменити и шафраном, који је најскупљи зачин на свету. Основна разлика је да шафран цвета крајем зиме и у рано пролеће, док се цветови мразовца јављају у јесен. Симптоми тровања мразовцем су стомачне тегобе, мучнина, грчеви, успорено дисање, повраћање, проблеми с јетром и дехидратација организма.
ХЛЕБ
Прегршт фино сецканог сремуша стави се у чинију и помеша са 250 грама белог оштрог брашна. Дода се још толико интегралног брашна, као и две кашичице соли и две кашике уља. У шољу са стране стави се 20 г квасца, мало воде и једна кашичица шећера да ускисне, а затим се дода у брашно и замеси. Остави се да нарасте и тесто се пребаци у плех. Стоји још пола сата, стави се у рерну и пече на 220 Целзијусових степени око пола сата.
СРЕМУШ У РАКИЈИ
Његови лековити састојци могу да нам буду доступни током целе године, ако га припремимо у облику тинктуре. Ситно исецканим листовима или луковицама растресито се напуни боца до грлића и потом се прелије домаћом ракијом, јачине до 40 одсто. Боца се две недеље држи на сунцу или на топлом.
ВИНО
Пуна шака ситно насецканих листова прокува се у 250 милилитара белог вина, по укусу заслади медом или сирупом и током дана пије полако, гутљај по гутљај.
КОЛХИЦИН
Изолован је из мразовца и користи се у медицини још од 1763. године, када је први пут употребљен за лечење гихта. Изолован има изглед бледожутог прашка, који на светлости потамни и скоро је без мириса. Слабо је растворљив у води, а добро се раствара у хлороформу и етанолу. Колхицин је цитостатик, јер када се дода у одређеној количини зауставља митозу ћелија, тако што спречава образовање деобног вретена. Има и друга дејства на организам:
-снижава телесну температуру;
-смањује запаљенске реакције у зглобовима које су последица таложења мокраћне киселине у њима;
-делује на активност система за варење и центра за дисање и др.
Када се унесе у већим количинама, после неколико сати изазива тровање које после једног до два дана, ако се не лечи доводи до смрти.
М. Волчевић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
