Ближи се почетак бербе малине, за коју кажемо да је наше „црвено злато“ и стратешки извозни производ али се поставља питање колико је сектор овог воћа уређен, почев од примарне производње до пласмана на домаће и страна тржишта. Од Боже Јоковића, директора Сложене задруге „Наши воћари“ из Ариља, која је 2018. године окупила пет земљорадничких задруга и 250 породица, чули смо, између осталог, да малинари Србије ове године плаћају последице прошлогодишње суше која је оставила пустош у воћњацима. Када су малине у питању, одавно је јасно да ове године неће бити добра ситуација са малином и она се разликује од места до места.
-Пре свега, на овогодишњи род много утиче прошлогодишња суша. Очекивали смо да вегетација учини своје да бисмо одредили колики је степен оштећења. Пољопривредни произвођачи су у том периоду ушли у своје засаде и овај улазак никада није био скупљи. Ту мислим на цену репроматеријала, дневница за раднике, нафте и осталог репроматеријал који нам је потребан, а који је поскупео за 20 до 100 одсто. Да ли је поскупљење морало да буде толико не знам али, произвођачи ће свакако због тога платити цех – рекао је за „Добро јутро“ Јоковић.
Он истиче да је главни проблем у домаћем малинарству тај што имамо мало сертификованог садног материјала који потиче из матичних засада. То значи да у постојећим малињацима саднице треба заменити онима из матичњака, а истовремено треба урадити и један пресек у српском малинарству.
Време је за – дугорочно планирање
– Ту пре свега мислим на дугорочни план који ће обухватити замену садног материјала и сортимента, технологију производње, који ће увести мере заштите – противградне мреже, системе за наводњавање, пластеничку производњу. Наравно да паралелно морамо имати и аутохтоне и одомаћене сорте. За замрзавање је водећа сорта виламет. Оно што је изузетно важно је да малинари из Србије постану јака произвођачка групација за производњу конзумне малине. У тој области мисилим да нисмо искористили ни минималне шансе. До сада смо неколико пута били светски прваци у производњи малине за замрзавање, али за конзум имамо мале количине – објашњава наш саговорник уз напомену да у наредном периоду мора да се ради на увозу садног материјала, на одабиру сорти и технологије, а у све то треба да се укључи наука како би се направила планска селекција, садња и њена практична примена.
Сложена задруга „Наши воћари“ из Ариља већ неколико година сваког пролећа и јесени обнавља засаде, уводи нове технологије гајења и заштите.
– Одговорно тврдим, а на основу консултација са струком, да сорта виламет из матичних засада треба да буде зановљена у нове родне засаде. Србија је највећи произвођач виламета, а ова сорта је изузетно погодна за замрзавање за прераду. И даље треба да останемо у томе али, потребно је и да имамо и друге сорте летње и јесење бербе. До сада нико није направио стратегију узгоја малине која би обухватала и одговарјући сортимент – наглашава Божо Јоковић.
Он каже да је све неизвесно осим чињенице да малинаре очекује веома тешка година. После свих недаћа, укључујући и пандемију ковид 19, мислили су да имају бољу и лепшу будућност али, сви светски проблеми одражавају се и на наш аграр.
О откупној цени извозници ћуте
Од марта произвођачи су говорили о откупној цени малине и прогнозирали да ће она бити 700, 800, па чак и 900 динара за килограм. То се догађало и прошле године када је све поскуопило, а малина је продавана по цени од 450 динара за килограм, што је био историјски максимум. Али, нико није говорио да је род био изузетно лош због свих већ наведених фактора. Јоковић је пролетос позвао произвођаче да не лицитирају цене већ да се удруже и разговорају са главним извозницима који ће им објаснити ситуацију на светском и европском тржишту, шта се оперативно дешава и шта се може очекивати у будућности.
-Свесни смо да Интернет омогућава да сазнамо колике су цене малине у Лондону или на некој другој берзи али, пролетос су извозници направили зид ћутања и нису проговарали на ову тему. Цело пролеће био је монолог примарних произвођача у којем је било дампинг цена рада, репроматеријала … Ако се не деси поменута откупна цена која је ишла до 1.000 динара за килограм, произвођачи ће бити колатерална штета. Када је реч о дневницама за сезонске раднике, о којима се такође много причало, оне су код обављања пролећних радова биле 3.000 до 4.000 динара са обезбеђеним станом и храном, а висина дневнице током бербе зависи од понуде и откупне цене малине – објашњава Јоковић.
На питање да ли малинари до бербе обрачунавају своја улагања, добили смо одговор да је предходних година рађен трошковник и да се о њему причало до бербе. Међутим када берба почне, сви то забораве и прича се само о тренутној откупној цени. Због тога је незахвално радити трошковник, посебно у овако турбулентном времену.
Сокови, компоти и џемови за домаћг купца
-И ако ни стање малинарства у Србији није сјајно, недостатак овог воћа на светском тржишту можемо искористити у своју корист. Погон наше задруге за прераду је у функцији, а финализацијом се добија производ са додатом вредношћу и то је будућност. Сем тога, бренд „Ариљска малина“ има заштиту географског порекла. Наша задруга, заједно са задругарима и кооперантима, прерађује у просеку 200 до 300 тона воћа годишње. Реч је о малини, купини и јагоди – објашњава наш саговорник.
Он каже да се воће прерађује у премијум сокове – 100% воће без додатка шећера, адитива и конзерванса, а производе и компоте и џемове. Задруга се све више окреће преради, али и ту се сусреће са потешкоћама, као што је набавка амбалаже. Купце за овај слатки програм нашли су у неколико трговинских ланаца и еминентих београдских ресторана. Замрзнути програм продају и извозницима који их даље пласирају у западну Европу, САД, Канаду, Јапан…Свежа, конзумна малина до сада је пласирана на тржиште Београда.
Ове године ћемо имати значајан контингент и радимо на пласману у маркетима и извозу. За велике произвођаче који су пуно улагали и у обнављање засада, сортимент, заливне системе, има наде да опстану. Засади који нису покривени основним агротехничким мерама, немају сигурну будућност – поручује Јоковић.
Од њега сазнајемо да трговински ланци и наши велики извозници преклапају сезону за сезоном тако да залиха има до половине јуна, када и почиње берба малине код нас. Када се говори о извозу, хладњаче са смрзнутом малином до тог периода ће бити испражњене. Сем тога, први род у Чилеу, земљи која је велики произвођач малине, био је умањен и прошао је прилично незапажено.
Година лоше почела
Последњих неколико деценија купац наших замрзнутих малина била је западна Европа. Али, извоз замрзнуте малине, због пост-ковида и украјинске кризе, значајно је опао у последње две године, па је тако у јануару ове године извезено 5.570 тона, што је мање за око 30 одсто у односу на јануар 2021. године, када је извезено 7.930 тона, упозорава Групација произвођача свежег и замрзнутог воћа и поврћа Привредне коморе Србије.
И поређења извоза током прва два месеца 2020, 2021. и 2022. године сведоче о наставку тренда смањења извезених количина. Док је током прва два месеца 2020. извезено 19.700 тона замрзнуте малине, у истом периоду 2021. за три хиљаде тона мање, ове године извезено је свега 11.180 тона. Произвођачи сматрају да су пост ковид криза, рат у Украјини, значајно повећање трошкова живота и енергетска криза, пробудили страх од несташица основних животних намирница, што је довело до великих поремећаја на тржишту Европске уније. Све то одразило се и на пласман замрзнутог воћа из Србије на тржиште ЕУ и остатка света. Додатни узрок је и што се тај производ не може сматрати основном животном намирницом. Тако је и извоз у Немачку, највеће тржиште за српску малину, у јануару 2022. преполовљен у односу на јануар 2021.
Инострани купци, малопродајни ланци и индустријски купци као разлоге пада извоза наводе и промене у понашању купаца: потрошачи због високе цене замрзнуте малине и купине, купују јефтиније производе попут миксева или замрзнутог егзотичног воћа, усмерени су на набавку основних животних намирница, попут уља, брашна и шећера, затим, опредељују се за јефтиније воће због страха и неизвесности које доноси економска криза. Са друге стране, индустријски купци који производе јогурте, џемове и сличне производе, малину и купину избацују из производног програма због високе цене и замењују их јефтинијим воћем.
Истраживања показују да је у великој већини малопродајних ланаца западне Европе забележен пад продаје замрзнутог воћа, између 10 и 30 одсто. Истраживање компаније Ниелсен, водеће у области истраживања, наводе да је продаја замрзнутог воћа у Великој Британији пала за 11 одсто у односу на прошлу годину. Највећи пад је забележен код јагодичастог воћа а најмањи код егзотичног. Узроком се сматра повећање цена поменутих производа. Сем тога, још пролетос су пољски воћари најавили рекордну бербу јагодичастог воћа и већ склапали предуговоре по знатно нижим ценама од прошлогодишњих.
Он напомиње да Сложена задруга „Наши воћари“ има ГлобалГап, ХАЦЦП стандарде следљивости и да је без обзира на све недостатке тржиште препознало квалитет наше малине. Зато се нада да ће се направити тим на нивоу државе, да ћемо имати карго летове за Блиски исток, те да ће наше малине стићи и до тржишта најскупљих дестинација.
Овај посао морају да раде људи од струке, менаџери, маркетиншки стручњаци, агроекономисти. Неопходно је направити систематизацију у малинарству и одредити нашу стратегију за наступ на различитим светским тржиштима – закључује Јоковић.
Водич за извоз на Блиски исток
Неког помака у пласману нашег и бобичастог воћа са простора Западног Блакана има. За почетак, пролетос је објављен “Водич за извоз свежег воћа и поврћа на тржиште Блиског Истока – Уједињени арапски емирати и Саудијска Арабија”. Овај водич има за циљ да креира референтне студије за произвођаче и извознике воћа и поврћа са простора Западног Балкана како би допринео диверзификацији извозних тржишта. Треба истаћи да је тржиште Блиског истока један од највећих светских увозника хране са порастом потражње свежег воћа и поврћа. Уједнињени Арапски Емирати су четврта највећа економија на Блиском истоку и једна од најзначајнијих светских земаља за трговину и реекспорт. Дубаи је водећи регионални увозник свежег воћа и поврћа као регионални лидер у ре-експорту истог. Истраживања су показала да се тржиште све више окреће ка органској, здравој и нутритивно-изблансираној храни.
Русија већ неколико година смањује увоз свежег воћа и поврћа из земаља Западног Балкана. Тржиште ЕУ је засићено понудом воћа и поврћа из сопствене производње. Тржиште Блиског истока, посебно Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, је таргетирано тржиште и за друге европске земље – рекла је Јулка Тоскић, консултант и ауторка овог Водича.
Према њеним речима, на основу анализе тржишта УАЕ и Саудијске Арабије, као и анализе досадашњег извоза воћа и поврћа из земаља Западног Балкана, у последњих неколико година приметан је раст извоза јабука и бобичастог воћа.
Утакмица с целим светом
Држава мора да дефинише приоитетне производе које жели да пласира на ова тржишта. Друго, морамо да имамо сталност количина и сталност снабдевања. Ми још увек немамо, а надам се да ћемо ускоро имати, директну бродску линију, па роба креће пут УАЕ из лука земаља у окружењу. Немамо ни карго авион са хладним ланцем на релацији Београд – Дубаи, што је велики проблем за произвођаче свежег јагодичастог и бобичастог воћа. Немамо ни организован маркетиншки приступ којим би показали шта то Србија ствара. Јер овде је уметност продати своју робу и оно што прави разлику у цени је колико нам је изграђен бренд, како је дизајниран, колико смо поуздани – обајашњава Селаковић.
Он напомиње да су УАЕ желе да одмах подмире потребе. Србија у овом тренутку тешко да може да удовољи, јер у Дубаију нема ниједан магацин или хладњачу из којих би се снабдевали маркети, а преко њих и ХоРеЦа.
Ми паралелно треба да радимо на два колосека. Један ће бити брендирање и селекција поизвода и едукација произвођача. Други колосек је успостављање ланца снабдевања и успостављање могућности да моментално одговоримо на потребе тржишта. Србија мора да буде систематична у приступу, јер се овде игра утакмица са целим светом. Тренд раста постоји и треба га искористити, али се заваравамо ако мислимо да ова тржишта чекају само на нас. Пољска, Холандија и Нови Зеланд показују много већу агилност и подршку произвођачима од нас – упозорава Селаковић.
Он каже да је реч о веома суровим тржиштима и да, уколико Србија жели да се позиционира на њима, мора много и брзо да ради.
Пише: Јасна Бајшански
