Дан пошто су Уједињена удружења пољопривредника Србије потписала споразум с Владом Србије, у којим су повећане субвенције по хектару обрадиве земље са 9.000 динара по хектару на 18.000 динара, и премија за млеко са 15 на 19 динара, као и регрес за млечне краве са 30.000 на 40.000 динара, тржиште је реаговало, не на корист пољопривредника.
Како је рекао Милета Сланкаменац, од потписивања споразума с Министарством забележен је нагли пад цене пољопривредних производа који су били тема преговора. Тако је откупна цена пшенице у паду и сада износи 20,50 динара по килограму, док су је неки откупљивачи смањили на 18 динара. Кукуруз меркантилни вештачки сув, род 2022 откупљује се за 19 динара по килограму, колико и онај природно сушен. И цена соје је у паду, па сада износи 51,50 динара по килограму, плус обрачун квалитета. На терену, кукуруз кошта 19 динара, пшеница 18 динара по килограму, а соја 50 динара. Датум исплате такође није познат.
– Ако се ово настави, могу субвенције да буду и 500 евра по хектару, пољопривредници су мртви с овим ценама, а нико се од нас не осећа сигурно. Зато не појефтињују ни хлеб ни уље, јер је цена основне сировине у односу на прошлу годину пала у неким случајевима и за дупло.
Јучерашњи извештај са берзе казује да је понуда кукуруза већ другу недељу већа у одосу на потражњу, каже Инфотим. Тренд пада цене који је бележен пред крај прошле недеље, наставља се и почетком ове. Кукуруз до 14 посто влаге понуђен је по цени од 19,5 до 10 динара по килограму плус ПДВ, а тргован је по цени од 18,5 динара, док је кукуруз с влагом до 16 посто понуђен у распону цена од 19 до 20 динара по килогрму плус ПДВ, а реализован по цени од 18 динара по килограму. Тргује се мањим количинама, због нестабилне цене и мање тражње трговачких фирми које чекају стабилизацију тржишта и процењују када им се највише исплати да ове производе купе по најнижој могућој цени.
И пшеница има даљи тренд пада цене. На тржишту се хлебно зрно нуди по ценама од 21 до 21,5 динара по килограму плус ПДВ, а преговара се по нижим ценама од понуђених. Потражња за пшеницом постоји, али тражене количине су углавном мале.
Општи закључак овог гибања на тржишту јесте да су у преговорима лоше прошл пољопривредници, који с једне стране добијају мало више од половине тражених подстицаја, Министарство мора дубље да захвати у буџет који пуне грађани, а трговце житом и откупљиваче очекује добра зарада, што ће се одразити и на тржиште, јер цена брашна и хлеба у продавницама неће пасти.
Србија је, кажу пољопривредници, увек већи произвођач него потрошач хране, али онима који је производе треба сигурно тржиште и још сигурнији извоз. Проблеми са малим хладњачама које не могу да исплате нереално одређену цену прошлогодишње малине, па дижу кредите да опстану, чине малинаре нервозним јер је питање где ће, ако хладњаче заувек затворе врата, малину моћи да складиште и понуде тржишту.
Слична је ситуација и с млекарима, јер откупна цена млека пада, ограничење увоза млека и млека у праху није регулисано, те се млекари боре са ниским ценама страног млека, али и затварањем малих млекара, те се тренд просипања млека наставља.
Пољопривредници су од овог споразума очекивали стабилизацију тржишта и боље услове за рад, а добили су паре на мосту, које ће да изгубе на ћуприји.
– Зашто не појефтињују хлеб, уље и све остало, када је цена основне сировине од јуче у односу на прошлу годину пала, у неким случајевима и за дупло? – пита се Сланкаменац.
Питамо се и ми.
И. Радоичић
