Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Шта (нe)годи винограду – климатски утицаји и терен

Шта (нe)годи винограду – климатски утицаји и терен

28

Виноградарство у Србији последњих тридесетак година остварује запажен напредак и све је више оних који се упуштају у ту биљну производњу за коју се с пуним правом може рећи да је специфична. Једна од основних карактеристика те пољопривредне гране проистиче из чињенице да је винова лоза вишегодишња биљка те да експлатациони век винограда траје око три деценије.Само из тог разлога пред људима који одлуче да се баве виноградарством је мноштво изазова и дилема. Одлуке које донесу на почетку,а тичу се избора локације, лозних  подлога, сортимента, узгојних облика пратиће их кроз цео век винограда. Неке од тих одлука немогуће је накнадно исправити или би то пуно коштало.  

-Прво од чега се полази јесте избор парцеле за подизање винограда – каже директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду  проф. др Драгослав Иванишевић. –  За виноград треба бирати терене који су добро осветљени, добро проветрени и који су колико је могуће на нагибима. За винограде генералано гледано су погоније јужне експозиције или јужне падине, јер су оне много боље осунчане него северне. У обзир долазе и  југозападне и југоисточне, док северне треба избегавати у нашим условима за подизање винограда. Постоје изузеци као што је то случај са Фрушком гором где на северним падинама има лепих виограда али су они окренути ка Дунаву па имају рефлексију светлости.

Више светлости, више и сласти

 Свака фаза у животу винове лозе одвија се  када средње дневне температуре достигну одређени ниво. Кретање сокова на нашим просторим почиње на 8 до 10 степени Целзијусових, кретање окаца на 10 до 12, цветање на око 18, а сазревање грожђа између 20 и 30 степени. Температуре испод нуле негативно утичу на винову лозу, зависно од њеног узраста током вегетације. Набубрелим окцима штети температура већ на –3 , ластарима –1, лишћу и гроздовима –3, зимским окцима –20, а старој лози –30 степени.

Што се тиче утицаја  светлости на раст и развој лозе, може се рећи да су добро осветљени чокоти здравији, грожђе на њима брже сазрева, a бобице су отпорније и  накупљају више шећера. Биљке које немају довољно светла, слабијег су раста, долази до издужења ластара, листови су ситнији,сазревање је спорије. И бобице су ситније и лошијег су квалитета.

 Сматра се да је винова лоза релативно отпорна према суши, јер се успешно гаји и у крајевима са малом количином падавина. Минимална количина падавина неопходна за гајење винове лозе је 400-500 mm, при чему значајну улогу има распоред падавина, као и количина падавина у току вегетације, па приликом доношења одлуке о избору терена ваља утврдитии те параметре.

Избегавати долине

Благ ветар повољно утиче на опрашивање цветова, спречава скупљање хладног ваздуха и регулише влажност ваздуха, али јаки ветрови могу оштетити надземне делове чокота. Неповољно дејство ветра се спречава  подизањем заштитних појасева око виноградау виду шумског дрвећа или у комбинацији шумског дрвећа са воћкама.

-За подизање винограда треба избегавти долине, јер се ту накупљају хладне ваздушние масе – напомиње Иванишевић. – Равничарски предели нису у суштини погодни за винограде, али у одређеним околностима може и тамо да се сади. Виногради се, на пример на Фрушкој гори налазе у распону од 120-130 метара надморске висине, па до 270-280.Ретко се  на Фрушкој гори наилази на винограде на вишој надморској висини од тога. У Србији сва подручја до 800 метара јесу рејонирана и могу се користити за садњу лозе ако испуњавају и остале услове. Са порастом надморске висине, смањује се ризик од појаве ниских зимских температура, али се истовремено смањује и средња годишња температура.Све то треба имати у виду и уопштено гледано у Србији се виногради простиру на висини од 150 до 400-450 метара надморске висине.