Увелико се расађују парадајз и паприка у пластенике. Произвести квалитетан расад је основа за даљу успешну производњу поврћа било у пластенику или на отвореном, наглашава стручњак за повртарство Пољопривредно стручне службе Јагодина Мира Миљковић.
Квалитет се најбоље може оценити голим оком. Треба да буде висине карактеристичне за врсту и сорту поврћа. Односно, стабљика треба да буде 15-20 цм, еластична, која може да се савија, али да не пуца, са шест до осам стално развијених листова који имају тамнозелену боју.
Најважније је да није прерастао, односно како произвођачи кажу „збијен расад“. Висина стабла између хипокотила и епикотила треба да је што краћа, односно растојање од површине земљишта до котиледоних листова и од котиледоних листова до првог сталног листа трба да буде што краћа, истиче Миљковићева.
Присуство котиледоних листића на биљци значи да биљка у току свог животног циклуса од ницања до расађивања није преживела ниједан стрес, односно да је расла у идеалним условима. Такође, присуство маља на биљци парадајза значи да се ради о квалитетном расаду који није био изложен температивним шоковима. Веома често на врху стабљике почиње да се формирају први цветови. Такав је идеалан за расађивање и брже се адаптира на нове услове након ове радње.
Како смо раније писали, код садње не треба заборавити да је на пример, парадајз топлољубива биљка и да недостатак сунчеве светлости и(ли) положај у сенци, доводе до мањег броја плодова. Ова врста захтева најмање шест сати директне сунчеве светлости и добру циркулацију ваздуха. Прегусто посађене биљаке доводе до слабије проветрености што омогућава развој болести, а осим тога, у таквим се условима такмиче за хранљиве материје и воду.
С друге стране, пошто је и паприка термофилна култура, младе биљке су осетљиве на колебање температуре, али и на штеточине и болести. Може се рећи да је она дама међу поврћем.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Freeimages
