Насловна АРХИВА ŠTA ZAISTA JEDEMO

ŠTA ZAISTA JEDEMO

Удружења потрошача верују да домаћим купцима није доступан врхунски квалитет и да произвођачи све чешће прилагођавају састав производа мање платежном тржишту

643
Фото: Pixabay

Tržište je preplavljeno namirnicama koje po svom sastavu i kvalitetu nisu ni blizu svom originalu, te tako postoje sirevi koji samo liče na sireve, jer mleka imaju u promilima, voćni sokovi bez voća, salame koje samo mirišu na meso… Na udaru su skoro svi proizvodi, a posebno slani i slatki namazi, konzerve, sokovi, med, čak i neki mesni delikatesi.

Školski primer ovakve prevare svakako je “sir” s viškom biljnih masti i vode, upakovan u proizvod pod poznatim i omiljenim brendom “feta” sira, samo nešto izmenjenog imena. Ovakvi proizvodi se prodaju po upola nižoj ceni, ali kupci se svakodnevno obmanjuju i ne konzumiraju onaj proizvod za koji misle da su dali novac.

– Neobavešten kupac ni ne sluti šta je unutra ubačeno, ali onim pažljivijim zapadne za oko da je to mast ili neka druga hemija upakovana u ambalažu, s nazivom koji liči “feta” siru, navodeći potrošača da je u pitanju proizvod od “feta” sira – podelio je svoje iskustvo Beograđanin B. S. na društvenim mrežama.
Kada se pročita deklaracija, piše da je u pitanju “mešovita hrana sa sadržajem proizvoda od mleka i biljnih masti”. Ovakva mešovita hrana sadrži 66 odsto vode, 16 odsto biljne masti, 12 odsto obranog mleka u prahu, 4 odsto mlečnog proteina, kuhinjsku so, E471, konzervans E202, sirnu kulturu i sirilo… Nije jasno kako je takvom proizvodu dodeljena oznaka (RS 20745), jer naziv nije istinit, a deklaracija je nejasna. Objašnjenje da je dodavanje aditiva u ovakve proizvode u dozvoljenim količinama kao u EU, nije opravdano.

Za sir od biljnih masti i sve ostale proizvode koji samo pakovanjem podsećaju na originalni proizvod, niko nije kažnjen. Njihove cene su najčešće znatno povoljnije, te su zato često u korpama potrošača. A niže cene mogu da se postignu samo nekvalitetnim sirovinama i kratkim, ubrzanim rokom proizvodnje.
– Ne može biti sira bez bar pet do šest litara kravljeg ili najmanje tri litra ovčijeg mleka. Idu i so i sirilo. Ovčiji je od 500 do 600 dinara, a kravlji 400. A za stari punomasni prevreli sir potrebno je vreme. Sve ispod ovih cena nije sir, već neke mešavine ili ostaci od sira – rekao je Branislav Spasov, poljoprivrednik sa Stare planine.

Foto: Pixabay

Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet. Predsednik Pokreta potrošača Petar Bogosavljević istakao je da postoje različiti nivoi kvaliteta, što se može videti i iz deklaracija proizvoda.
– Proizvođači sve češće prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu. Tako se ponude namirnica razlikuju zavisno od lokacije, mesta stanovanja, standarda… Pre svega, kupovna moć određuje šta će se prodavati na rafovima. Svakom proizvođaču koji želi da opstane na tržištu bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove. Ipak, da bismo znali šta jedemo, neophodne su nezavisne, uporedne superanalize kvaliteta hrane i uzimanje uzoraka pod šifrom. Samo tako može da se prikaže pravo stanje na tržištu – naglasio je Bogosavljević.
U Ministarstvu poljoprivrede Srbije kažu da se mešoviti proizvodi od mlečnog proteina i biljnih masti ne mogu stavljati u promet kao proizvodi od mleka, niti mogu nositi naziv “proizvod od mleka”, već se samo mogu naći pod određenim komercijalnim imenom, s jasnom naznakom njihove prirode i porekla.
– Isto važi i za ostale mešovite proizvode, tj. hranu koja u sebi sadrži sastojke koji nisu životinjskog porekla a služe kao njihova zamena u gotovom proizvodu – dodaju u Ministarstvu.

U proteklih godinu dana, Poljoprivredna inspekcija uzela je 216 uzoraka prehrambenih proizvoda biljnog porekla
– u 12 slučajeva nije odgovarala deklaracija (ulje, kukuruzno brašno, konzervisano povrće, konditori, sokovi, hleb i kafa). U 2016. godini tokom 710 kontrola u kojima je kontrolisano i deklarisanje, u 69 slučajeva utvrđena je određena nepravilnost po ovom pitanju.

M. Volčević

Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.