Насловна АРХИВА ШТА ЗАИСТА ЈЕДЕМО

ШТА ЗАИСТА ЈЕДЕМО

Удружења потрошача верују да домаћим купцима није доступан врхунски квалитет и да произвођачи све чешће прилагођавају састав производа мање платежном тржишту

132
Фото: Pixabay

Тржиште је преплављено намирницама које по свом саставу и квалитету нису ни близу свом оригиналу, те тако постоје сиреви који само личе на сиреве, јер млека имају у промилима, воћни сокови без воћа, саламе које само миришу на месо… На удару су скоро сви производи, а посебно слани и слатки намази, конзерве, сокови, мед, чак и неки месни деликатеси.

Школски пример овакве преваре свакако је “сир” с вишком биљних масти и воде, упакован у производ под познатим и омиљеним брендом “фета” сира, само нешто измењеног имена. Овакви производи се продају по упола нижој цени, али купци се свакодневно обмањују и не конзумирају онај производ за који мисле да су дали новац.

– Необавештен купац ни не слути шта је унутра убачено, али оним пажљивијим западне за око да је то маст или нека друга хемија упакована у амбалажу, с називом који личи “фета” сиру, наводећи потрошача да је у питању производ од “фета” сира – поделио је своје искуство Београђанин Б. С. на друштвеним мрежама.
Када се прочита декларација, пише да је у питању “мешовита храна са садржајем производа од млека и биљних масти”. Оваква мешовита храна садржи 66 одсто воде, 16 одсто биљне масти, 12 одсто обраног млека у праху, 4 одсто млечног протеина, кухињску со, Е471, конзерванс Е202, сирну културу и сирило… Није јасно како је таквом производу додељена ознака (РС 20745), јер назив није истинит, а декларација је нејасна. Објашњење да је додавање адитива у овакве производе у дозвољеним количинама као у ЕУ, није оправдано.

За сир од биљних масти и све остале производе који само паковањем подсећају на оригинални производ, нико није кажњен. Њихове цене су најчешће знатно повољније, те су зато често у корпама потрошача. А ниже цене могу да се постигну само неквалитетним сировинама и кратким, убрзаним роком производње.
– Не може бити сира без бар пет до шест литара крављег или најмање три литра овчијег млека. Иду и со и сирило. Овчији је од 500 до 600 динара, а крављи 400. А за стари пуномасни преврели сир потребно је време. Све испод ових цена није сир, већ неке мешавине или остаци од сира – рекао је Бранислав Спасов, пољопривредник са Старе планине.

Фото: Pixabay

Удружења потрошача верују да домаћим купцима није доступан врхунски квалитет. Председник Покрета потрошача Петар Богосављевић истакао је да постоје различити нивои квалитета, што се може видети и из декларација производа.
– Произвођачи све чешће прилагођавају састав производа мање платежном тржишту. Тако се понуде намирница разликују зависно од локације, места становања, стандарда… Пре свега, куповна моћ одређује шта ће се продавати на рафовима. Сваком произвођачу који жели да опстане на тржишту битно је да продајном ценом покрије трошкове. Ипак, да бисмо знали шта једемо, неопходне су независне, упоредне суперанализе квалитета хране и узимање узорака под шифром. Само тако може да се прикаже право стање на тржишту – нагласио је Богосављевић.
У Министарству пољопривреде Србије кажу да се мешовити производи од млечног протеина и биљних масти не могу стављати у промет као производи од млека, нити могу носити назив “производ од млека”, већ се само могу наћи под одређеним комерцијалним именом, с јасном назнаком њихове природе и порекла.
– Исто важи и за остале мешовите производе, тј. храну која у себи садржи састојке који нису животињског порекла а служе као њихова замена у готовом производу – додају у Министарству.

У протеклих годину дана, Пољопривредна инспекција узела је 216 узорака прехрамбених производа биљног порекла
– у 12 случајева није одговарала декларација (уље, кукурузно брашно, конзервисано поврће, кондитори, сокови, хлеб и кафа). У 2016. години током 710 контрола у којима је контролисано и декларисање, у 69 случајева утврђена је одређена неправилност по овом питању.

М. Волчевић

Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.