Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Старе аутохтоне сорте грожђа

Старе аутохтоне сорте грожђа

33

Вранац је веома бујна, приносна позна сорта која даје интензивно обојено вино веома пријатног, хармоничног и специфичног мириса и укуса. Користи се и за купажу са другим сортама, ради поправке боје.

Од прокупца се редовно производи широка палета квалитетних црвених и ружичастих вина, хармоничних, питких, неутралног мириса. Сорта је средње отпорна на зимске мразеве. Привредно је веома значајна за централну Србију, Косово и Метохију.

Тамјаника црна је ароматична сорта локалног значаја. Због малог приноса, као и због тога што има двополан, функционално женски тип цвета, не шири се или се не гаји у чистом сортном саставу већ у смешама са сортама опрашивачима, као што су прокупац, зачинак, скадарка.

Скадарка је веома приносна, али доста стара и деградирана сорта, препоручена и рејонирана само за услове пешчара.

Пише: Проф. др Владан Пешић

Сорте грожђа (Vitis vinifera L.) веома су рано постале предмет описа. Први опис сорти среће се још код старих римских писаца: Демокрита, Катона, Варона, Вергилија, Колумела.. Све сорте грoжђа могу се поделити на црне винске сорте, беле винске сорте и стоне сорте. Постоји више атласа и монографија о грожђу, винским и стоним сортама, као и о аутохтоним сортама грожђа. Последњи приказ су аутохтоне сорте грожђа, који су заједно публиковали аутори из Завода за виноградарство и винарство из Ниша и Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Вранац

Важнији синоними: Вранац црмнички, Вранац црногорски, Вранац прхљавац (Црна Гора), Вранец, Вранац, Кратошија (Македонија). Порекло је са простора данашње Црне Горе, односно Старе Херцеговине. Гаји се у Црној Гори, Македонији, Хрватској, нешто мање у Далмацији и Херцеговини. Код нас се гаји у централној Србији и на Косову и Метохији.

Еколошко географска припадност: Proles pontica (convarietas pontica)

 Веома је бујна сорта, листови су средње величине или велики, округласти, петоделни, оштро назубљени, лице листа је голо, а наличје маљаво. Нерви зелени, на наличју чекињасти. Дршка листа је дуга, зелена, местимично црвена. Грозд је средње величине или велики, купаст или ваљкасто купаст, средње збијен, ретко рехуљав. Петељка зрелог грозда при основи се здрвени, а на осталом делу је зељаста и крта. Бобица јесредње величине, округласта или овална, црно-плаве боје. Сок је безбојан. Позна је сорта.

Коефицијент родности: 1,3-1,6.

Приносна је сорта. Принос грожђа варира од 12.000-15.000кг/ха, при повољним условима постиже и већи принос. Даје добре приносе при резидби на дуге кондире, али веће приносе даје при мешовитој резидби. Лукове треба резати на 6-8 окаца.Одговарају јој сви узгојни облици који омогућавају примену мешовите резидбе. Најпогоднија су умерено плодна и топла земљишта, пропусна, растресита, делувијална. Средње је осетљива према пламењачи и пепелници. Према сивој плесни је осетљива у фази сазревања при повећаној влажности.Осетљива је на ниске зимске температуре. Окца измрзавају на -12-14°С.

Афинитет према лозним подлогама: од лозних подлога препоручују се: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, SO4, Šasla X Berlandijeri 41 B, Richter 99, Paulsen 1103 и др.

Важније уволошке карактеристике :

Састав грозда (г): Маса грозда – 130-300;Број бобица у грозду – 92-115; Маса бобице – 160-235,25.

Састав бобице (г): Маса покожице – 14,60-23,19; Маса семенки – 6-11; Маса меса – 139,16-237,45.

Шира је безбојна или мало црвенкаста, пријатног мириса и укуса. Шира зрелог грожђа садржи 20-40% шећера и 5-7г/л укупних киселина. Рандман сока је око 65%.Вино је веома пријатног, хармоничног и специфичног мириса и укуса. Интензивно је обојено. Користи се и за купажу са другим сортама ради поправке боје. Такође, производи се и веома квалитетно јако пиће лозовача (Црногорска лозовача).

Прокупац

Важнији синоними: Прокупка, Црнка, Нишевка, Каменичарка, Рскавац, Никодимка, Зарчин (Бугарска), Скопско црно (Македонија), Мајки чорни (Руска Федерација). Порекло је с простора данашње Србије (Топлице, јужне и југоисточне Србије). Највише се гаји у централној Србији, на Косову и Метохији и местимично у Војводини. Масовно се гаји у Македонији, у мањем обиму у Бугарској и спорадично у Руској Федерацији.

Еколошко географска припадност: Proles pontica (convarietas pontica)

Развија веома бујан чокот с усправним ластарима. Лист је средње величине или велики, цео или троделан. Петељкин синус је облика слова „V“. Лице листа је глатко, голо, а наличје маљаво. Лист је тамнозелене боје, а у јесен добија црвекасту боју. Нерви на лицу листа су црвенкасти. Зупци су крупни. Петељка листа је средње дужине, црвенкаста. Гроздјесредње величине, ређе велики, цилиндрично купастог облика, средње збијен. Петељка грозда је кратка и зељаста. Бобица јесредње величине, округла или благо пљосната са дебелом покожицом, тамноплаве боје, с многим тачкицама и посута обилним пепељком и израженим пупком.

Коефицијент родности: 1,3-1,6.

Веома јеприносна сорта. Приноси варирају од 15.000-20.000кг/ха. Одговара му кратка резидба. Кондири се орезују на 2-3 окаца. Одговарају му узгојни облицина којима се може применити кратка резидба. У старим виноградима гаји се уз колац или без њега, јер то омогућују чврсти и усправни ластари. Најбоље резултате даје на сувим, пропусним, растреситим, каменито-шљунковитим, умерено плодним и топлим земљиштима.Средње је отпорна према пепелници, а веома осетљива на пламењачу. Према сивој плесни има изражену отпорност.Средње је отпорна на зимске мразеве. Окца измрзавају на – 16 до 0°С.

Афинитет према лозним подлогама: од лозних подлога препоручују се: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, SO4, Šasla X Berlandijeri 41 B, Rupestris du Lot и др.

Важније уволошке карактеристике :

Састав грозда (г): Маса грозда – 130-300;Број бобица у грозду – 80-120;Маса бобице-90-193.

Састав бобице (г): Маса покожице – 6,53-10,40;Маса семенки – 4,87-6,40;Маса меса – 85,20-181,94.

Шира је безбојна, при јачем цеђењу розикасте боје. Пријатног је мириса и укуса. Садржи 18-22% шећера и 6-8г/л укупних киселина.Вино је хармонично, питко, светлоцрвено, неутралног мириса. Од грожђа ове врсте редовно се производе квалитетно црно или ружичасто вино.Грожђе се користи за справљање ружичастих и црвених вина различитих квалитетних категорија, стоних и квалитетних, затим за купажирање, за производњу лозоваче и вињака. Позната су ружичаста вина: Рубинова ружица, Жупска ружица, Навипова ружица, Јагодинска ружица, Власотиначка ружица и др. Привредно је веома значајна сорта за централну Србију, Косово и Метохију и Македонију.

Тамјаника црна

Важнији синоними: Мускат ружа црни, Мускат ружа омишки, Rosenmuskateller blauеr, Muskat des roses noir, Moscato (rosa) della rose nero, Muscadеl of roses black. Веома стара сорта. Гаји се у појединачним виноградима Србије – у крајинском подрејону и неготинском виногорју.

Еколошко географска припадност: Proles orientalis (subconvarietas caspica).

Чокот је средње бујности. Лист јесредње величине, најчешће петоделан, с преклопљеним деловима лиске, тако да су му бочни урези изражени у виду мањих или већих отвора неправилног облика. Лиска је таласаста, с наниже повијеним врховима, одозго глатка, одоздо само на нервима слабо чекињасто маљава, најчешће тамнозелена. Дршкин урез је у виду лире, отворен или затворен (због издигнутих доњих делова лиске). Зупци су велики, шиљасти. Нерви су с обе стране зелени и слабо чекињасто маљави. Петељка је средње величине, одоздо љубичаста, одозго бледозелена, у основи дебља и јако повијена. Грозд је средње величине, зрна округла овална, тамноплава с обилним пепељком и приметног пупка, сочна, ароматична, након потпуног зрења врло брзо прелази у суварак. Бобица је мала или средње величине, грозд доста дуг, у горњем делу најчешће широко разгранат, у доњем делу узан – ваљкаст, растресит и често рехуљав. Петељка грозда је доста дуга и зељаста. Маса грозда 120-195г.

Коефицијент родности: 1,5-1,6.

Ова сортадаје мале приносе 2.000-5.000кг/ха. Захтева мешовиту резидбу. Лукови се орезују на 8-10 окаца. Погодујусви узгојни облици који омогућавају мешовиту резидбу. Најбоље резултате даје на пропусним, растреситим, умерено плодним, кречним и умерено топлим земљиштима. Средње је осетљива према пламењачима и пепелницима, док је према сивој плесни јако осетљива. Спада у групу средње отпорних сорти према ниским зимским температурама. Окца измрзавају на -22°С.

Афинитет према лозним подлогама: од лозних подлога препоручују се: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, SO4, Teleki 5 С и др.

Важније уволошке карактеристике :

Састав грозда (г): Маса грозда – 120-190;Број бобица у грозду – 50-90;Маса бобице – 100-160.

Састав бобице (г): Маса покожице – 8-15;Маса семенки – 2-6;Маса меса – 90-120.

Има добар квалитет шире, веома пријатног мириса и укуса. Садржи 20-24% шећера, а у фази суварка и 42% и 6–7г/л укупних киселина. Вино је богато екстрактом, врло пријатне ароме, са специфичним сортним мирисима и укусима, ружичасте боје. Вино садржи 12–15% алкохола и 56,5г/л укупних киселина. Сорта је локалног значаја. Због малог приноса, као и због тога што има двополан, функционално женски тип цвета, разлог је што се не шири или се не гаји у чистом сортном саставу, већ у смешама са сортама опрашивачима, као што су прокупац, зачинак, скадарка.

Скадарка

Важнији синоними: Скадарка, Кадарка, Мекиш (Србија), Гмза (Бугарска), Кадарка (Мађарска). Претпоставља се да потиче из околине Скадарског језера. Гаји се у Мађарској, Бугарској, Румунији, Молдавији, Словачкој, а код нас у Суботичкој и Делиблатској пешчари, као и у Неготинској крајини.

Еколошко географска припадност: Proles pontica (convarietas pontica).

Средње бујна сорта. Одрасли лист јевелики, цео или троделан, нешто издужен, за плитким доњим бочним урезима. Дршкин синус је у облику неправилног латинског слова U, преклопљен или у облику лире. Обод листа је ретко и дубоко назубљен. Лице листа је тамнозелене боје, неравно, а у јесен добија црвенкасту боју. Зупци крупни, неједнаки, понекад оштри. Нерви с обе стране зелени. Наличје зеленосивкасте боје. Петељка кратка или средње дужине, слабо вунаста, црвенкаста. Гроздје средње величине или велик, збијен конусног облика, често с крилцем. Петељка кратка, зељаста, смеђе црвенкасте боје. Бобица је средње величине или велика, округла с покожицом тамноплаве боје. Покожица танка, без тачкица с обилним пепељком.

Коефицијент родности: 1,3-1,6.

Веома је приносна сорта. Принос грожђа креће се од 7.000 – 20.000кг/ха, што зависи од начина гајења, узгојног облика, степена оплођавања и др. Примењује се кратка резидба јер су јој најдоња окца родна. Кондири се режу на 3 до 5 окаца.Одговарају је сви узгојни облици на којима се може применити кратка резидба. Најбоље резултате даје на растреситим, оцедним, песковитим и топлијим земљиштима. Средње осетљива према пламењачи и пепелници. Веома осетљива према сивој плесни. Осетљива је према ниским зимским температурама. Окца измрзавају на -16°С.

Афинитет према лозним подлогама: добар афинитет има с лозним подлогама: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, Teleki 5 С и др. На живом песку може се гајити и некалемљена.

Важније уволошке карактеристике :

Састав грозда (г): Маса грозда-140-250; Број бобица у грозду – 60-110;Маса бобице – 70,18-95,70.

Састав бобице (г): Маса покожице – 8-20;Маса семенки – 3-8;Маса меса – 90-140.

Шира је безбојна, пријатног мириса и укуса. Рандман сока 65-70%. Садржи 18-22% шећера и 5–6г/л укупних киселина.Вино је средње обојено, питко, хармонично, садржи 11-14% алкохола и 4.5-5г/л укупних киселина. Појединих година постиже се квалитет који подсећа на вина типа бургундац црни. Да би се вину поправила боја, мора се мешати са другим сортама типа бојадисера. Сорта је доста стара и доста деградирана. Препоручена и рејонирана само за услове пешчара. Нема перспективу да се гаји, па је неопходно да се замени клоновима.

(Наставак у идућем броју)