Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Stare autohtone sorte grožđa

Stare autohtone sorte grožđa

4604

Vranac je veoma bujna, prinosna pozna sorta koja daje intenzivno obojeno vino veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog mirisa i ukusa. Koristi se i za kupažu sa drugim sortama, radi popravke boje.

Od prokupca se redovno proizvodi široka paleta kvalitetnih crvenih i ružičastih vina, harmoničnih, pitkih, neutralnog mirisa. Sorta je srednje otporna na zimske mrazeve. Privredno je veoma značajna za centralnu Srbiju, Kosovo i Metohiju.

Tamjanika crna je aromatična sorta lokalnog značaja. Zbog malog prinosa, kao i zbog toga što ima dvopolan, funkcionalno ženski tip cveta, ne širi se ili se ne gaji u čistom sortnom sastavu već u smešama sa sortama oprašivačima, kao što su prokupac, začinak, skadarka.

Skadarka je veoma prinosna, ali dosta stara i degradirana sorta, preporučena i rejonirana samo za uslove peščara.

Piše: Prof. dr Vladan Pešić

Sorte grožđa (Vitis vinifera L.) veoma su rano postale predmet opisa. Prvi opis sorti sreće se još kod starih rimskih pisaca: Demokrita, Katona, Varona, Vergilija, Kolumela.. Sve sorte grožđa mogu se podeliti na crne vinske sorte, bele vinske sorte i stone sorte. Postoji više atlasa i monografija o grožđu, vinskim i stonim sortama, kao i o autohtonim sortama grožđa. Poslednji prikaz su autohtone sorte grožđa, koji su zajedno publikovali autori iz Zavoda za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Vranac

Važniji sinonimi: Vranac crmnički, Vranac crnogorski, Vranac prhljavac (Crna Gora), Vranec, Vranac, Kratošija (Makedonija). Poreklo je sa prostora današnje Crne Gore, odnosno Stare Hercegovine. Gaji se u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, nešto manje u Dalmaciji i Hercegovini. Kod nas se gaji u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji.

Ekološko geografska pripadnost: Proles pontica (convarietas pontica)

 Veoma je bujna sorta, listovi su srednje veličine ili veliki, okruglasti, petodelni, oštro nazubljeni, lice lista je golo, a naličje maljavo. Nervi zeleni, na naličju čekinjasti. Drška lista je duga, zelena, mestimično crvena. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast ili valjkasto kupast, srednje zbijen, retko rehuljav. Peteljka zrelog grozda pri osnovi se zdrveni, a na ostalom delu je zeljasta i krta. Bobica jesrednje veličine, okruglasta ili ovalna, crno-plave boje. Sok je bezbojan. Pozna je sorta.

Koeficijent rodnosti: 1,3-1,6.

Prinosna je sorta. Prinos grožđa varira od 12.000-15.000kg/ha, pri povoljnim uslovima postiže i veći prinos. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca.Odgovaraju joj svi uzgojni oblici koji omogućavaju primenu mešovite rezidbe. Najpogodnija su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Srednje je osetljiva prema plamenjači i pepelnici. Prema sivoj plesni je osetljiva u fazi sazrevanja pri povećanoj vlažnosti.Osetljiva je na niske zimske temperature. Okca izmrzavaju na -12-14°S.

Afinitet prema loznim podlogama: od loznih podloga preporučuju se: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, SO4, Šasla X Berlandijeri 41 B, Richter 99, Paulsen 1103 i dr.

Važnije uvološke karakteristike :

Sastav grozda (g): Masa grozda – 130-300;Broj bobica u grozdu – 92-115; Masa bobice – 160-235,25.

Sastav bobice (g): Masa pokožice – 14,60-23,19; Masa semenki – 6-11; Masa mesa – 139,16-237,45.

Šira je bezbojna ili malo crvenkasta, prijatnog mirisa i ukusa. Šira zrelog grožđa sadrži 20-40% šećera i 5-7g/l ukupnih kiselina. Randman soka je oko 65%.Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog mirisa i ukusa. Intenzivno je obojeno. Koristi se i za kupažu sa drugim sortama radi popravke boje. Takođe, proizvodi se i veoma kvalitetno jako piće lozovača (Crnogorska lozovača).

Prokupac

Važniji sinonimi: Prokupka, Crnka, Niševka, Kameničarka, Rskavac, Nikodimka, Zarčin (Bugarska), Skopsko crno (Makedonija), Majki čorni (Ruska Federacija). Poreklo je s prostora današnje Srbije (Toplice, južne i jugoistočne Srbije). Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini. Masovno se gaji u Makedoniji, u manjem obimu u Bugarskoj i sporadično u Ruskoj Federaciji.

Ekološko geografska pripadnost: Proles pontica (convarietas pontica)

Razvija veoma bujan čokot s uspravnim lastarima. List je srednje veličine ili veliki, ceo ili trodelan. Peteljkin sinus je oblika slova „V“. Lice lista je glatko, golo, a naličje maljavo. List je tamnozelene boje, a u jesen dobija crvekastu boju. Nervi na licu lista su crvenkasti. Zupci su krupni. Peteljka lista je srednje dužine, crvenkasta. Grozdjesrednje veličine, ređe veliki, cilindrično kupastog oblika, srednje zbijen. Peteljka grozda je kratka i zeljasta. Bobica jesrednje veličine, okrugla ili blago pljosnata sa debelom pokožicom, tamnoplave boje, s mnogim tačkicama i posuta obilnim pepeljkom i izraženim pupkom.

Koeficijent rodnosti: 1,3-1,6.

Veoma jeprinosna sorta. Prinosi variraju od 15.000-20.000kg/ha. Odgovara mu kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Odgovaraju mu uzgojni oblicina kojima se može primeniti kratka rezidba. U starim vinogradima gaji se uz kolac ili bez njega, jer to omogućuju čvrsti i uspravni lastari. Najbolje rezultate daje na suvim, propusnim, rastresitim, kamenito-šljunkovitim, umereno plodnim i toplim zemljištima.Srednje je otporna prema pepelnici, a veoma osetljiva na plamenjaču. Prema sivoj plesni ima izraženu otpornost.Srednje je otporna na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na – 16 do 0°S.

Afinitet prema loznim podlogama: od loznih podloga preporučuju se: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, SO4, Šasla X Berlandijeri 41 B, Rupestris du Lot i dr.

Važnije uvološke karakteristike :

Sastav grozda (g): Masa grozda – 130-300;Broj bobica u grozdu – 80-120;Masa bobice-90-193.

Sastav bobice (g): Masa pokožice – 6,53-10,40;Masa semenki – 4,87-6,40;Masa mesa – 85,20-181,94.

Šira je bezbojna, pri jačem ceđenju rozikaste boje. Prijatnog je mirisa i ukusa. Sadrži 18-22% šećera i 6-8g/l ukupnih kiselina.Vino je harmonično, pitko, svetlocrveno, neutralnog mirisa. Od grožđa ove vrste redovno se proizvode kvalitetno crno ili ružičasto vino.Grožđe se koristi za spravljanje ružičastih i crvenih vina različitih kvalitetnih kategorija, stonih i kvalitetnih, zatim za kupažiranje, za proizvodnju lozovače i vinjaka. Poznata su ružičasta vina: Rubinova ružica, Župska ružica, Navipova ružica, Jagodinska ružica, Vlasotinačka ružica i dr. Privredno je veoma značajna sorta za centralnu Srbiju, Kosovo i Metohiju i Makedoniju.

Tamjanika crna

Važniji sinonimi: Muskat ruža crni, Muskat ruža omiški, Rosenmuskateller blauer, Muskat des roses noir, Moscato (rosa) della rose nero, Muscadel of roses black. Veoma stara sorta. Gaji se u pojedinačnim vinogradima Srbije – u krajinskom podrejonu i negotinskom vinogorju.

Ekološko geografska pripadnost: Proles orientalis (subconvarietas caspica).

Čokot je srednje bujnosti. List jesrednje veličine, najčešće petodelan, s preklopljenim delovima liske, tako da su mu bočni urezi izraženi u vidu manjih ili većih otvora nepravilnog oblika. Liska je talasasta, s naniže povijenim vrhovima, odozgo glatka, odozdo samo na nervima slabo čekinjasto maljava, najčešće tamnozelena. Drškin urez je u vidu lire, otvoren ili zatvoren (zbog izdignutih donjih delova liske). Zupci su veliki, šiljasti. Nervi su s obe strane zeleni i slabo čekinjasto maljavi. Peteljka je srednje veličine, odozdo ljubičasta, odozgo bledozelena, u osnovi deblja i jako povijena. Grozd je srednje veličine, zrna okrugla ovalna, tamnoplava s obilnim pepeljkom i primetnog pupka, sočna, aromatična, nakon potpunog zrenja vrlo brzo prelazi u suvarak. Bobica je mala ili srednje veličine, grozd dosta dug, u gornjem delu najčešće široko razgranat, u donjem delu uzan – valjkast, rastresit i često rehuljav. Peteljka grozda je dosta duga i zeljasta. Masa grozda 120-195g.

Koeficijent rodnosti: 1,5-1,6.

Ova sortadaje male prinose 2.000-5.000kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Pogodujusvi uzgojni oblici koji omogućavaju mešovitu rezidbu. Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, umereno plodnim, krečnim i umereno toplim zemljištima. Srednje je osetljiva prema plamenjačima i pepelnicima, dok je prema sivoj plesni jako osetljiva. Spada u grupu srednje otpornih sorti prema niskim zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na -22°S.

Afinitet prema loznim podlogama: od loznih podloga preporučuju se: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, SO4, Teleki 5 S i dr.

Važnije uvološke karakteristike :

Sastav grozda (g): Masa grozda – 120-190;Broj bobica u grozdu – 50-90;Masa bobice – 100-160.

Sastav bobice (g): Masa pokožice – 8-15;Masa semenki – 2-6;Masa mesa – 90-120.

Ima dobar kvalitet šire, veoma prijatnog mirisa i ukusa. Sadrži 20-24% šećera, a u fazi suvarka i 42% i 6–7g/l ukupnih kiselina. Vino je bogato ekstraktom, vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisima i ukusima, ružičaste boje. Vino sadrži 12–15% alkohola i 56,5g/l ukupnih kiselina. Sorta je lokalnog značaja. Zbog malog prinosa, kao i zbog toga što ima dvopolan, funkcionalno ženski tip cveta, razlog je što se ne širi ili se ne gaji u čistom sortnom sastavu, već u smešama sa sortama oprašivačima, kao što su prokupac, začinak, skadarka.

Skadarka

Važniji sinonimi: Skadarka, Kadarka, Mekiš (Srbija), Gmza (Bugarska), Kadarka (Mađarska). Pretpostavlja se da potiče iz okoline Skadarskog jezera. Gaji se u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji, Slovačkoj, a kod nas u Subotičkoj i Deliblatskoj peščari, kao i u Negotinskoj krajini.

Ekološko geografska pripadnost: Proles pontica (convarietas pontica).

Srednje bujna sorta. Odrasli list jeveliki, ceo ili trodelan, nešto izdužen, za plitkim donjim bočnim urezima. Drškin sinus je u obliku nepravilnog latinskog slova U, preklopljen ili u obliku lire. Obod lista je retko i duboko nazubljen. Lice lista je tamnozelene boje, neravno, a u jesen dobija crvenkastu boju. Zupci krupni, nejednaki, ponekad oštri. Nervi s obe strane zeleni. Naličje zelenosivkaste boje. Peteljka kratka ili srednje dužine, slabo vunasta, crvenkasta. Grozdje srednje veličine ili velik, zbijen konusnog oblika, često s krilcem. Peteljka kratka, zeljasta, smeđe crvenkaste boje. Bobica je srednje veličine ili velika, okrugla s pokožicom tamnoplave boje. Pokožica tanka, bez tačkica s obilnim pepeljkom.

Koeficijent rodnosti: 1,3-1,6.

Veoma je prinosna sorta. Prinos grožđa kreće se od 7.000 – 20.000kg/ha, što zavisi od načina gajenja, uzgojnog oblika, stepena oplođavanja i dr. Primenjuje se kratka rezidba jer su joj najdonja okca rodna. Kondiri se režu na 3 do 5 okaca.Odgovaraju je svi uzgojni oblici na kojima se može primeniti kratka rezidba. Najbolje rezultate daje na rastresitim, ocednim, peskovitim i toplijim zemljištima. Srednje osetljiva prema plamenjači i pepelnici. Veoma osetljiva prema sivoj plesni. Osetljiva je prema niskim zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na -16°S.

Afinitet prema loznim podlogama: dobar afinitet ima s loznim podlogama: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, Teleki 5 S i dr. Na živom pesku može se gajiti i nekalemljena.

Važnije uvološke karakteristike :

Sastav grozda (g): Masa grozda-140-250; Broj bobica u grozdu – 60-110;Masa bobice – 70,18-95,70.

Sastav bobice (g): Masa pokožice – 8-20;Masa semenki – 3-8;Masa mesa – 90-140.

Šira je bezbojna, prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka 65-70%. Sadrži 18-22% šećera i 5–6g/l ukupnih kiselina.Vino je srednje obojeno, pitko, harmonično, sadrži 11-14% alkohola i 4.5-5g/l ukupnih kiselina. Pojedinih godina postiže se kvalitet koji podseća na vina tipa burgundac crni. Da bi se vinu popravila boja, mora se mešati sa drugim sortama tipa bojadisera. Sorta je dosta stara i dosta degradirana. Preporučena i rejonirana samo za uslove peščara. Nema perspektivu da se gaji, pa je neophodno da se zameni klonovima.

(Nastavak u idućem broju)