Нису све стенице опасне, има их и корисних. Међутим, штету наносе зелена (Nezara viridula), смеђа мрамораста (Halumorpha halus) и донекле браон стеница (Coreus marginatus). Ови инсекти до недавно нису представљали велики проблем. Има их који су пореклом са осталих континената па им је био потребан одређени период прилагођвања на наше агроеколошке услове.
То нас највероватније чека и са азијском мушицом која је већ почела да прави проблеме узгајивачима малина. Тренутно се адаптира и у наредним годинама може се очекивати још јачи напад.
Стенице се појављују од јуна па све до краја вегетације. Убадају покожицу плодова након чега долази до стварања ситних округластих светлих пега које могу да изазову и труљење плодова. Нарочито је то изражено на парадајзу. И плодови воћа – јабучастог, коштичавог, бобичастог, такође губе на квалитету. На листовима поврћа долази до губљења хлорофила, појаве рупица или сиве мрежице на површини.
Многи су покушали да сузбију зелену стеницу, међутим ниједан инсектицид није давао довољно успеха. И то јесте највећи проблем са тим штеточинама, односно, то што су развили велику отпорност на инсектициде. Они из групе неоникотиноида нису претерано ефикасни као ни они из групе пиретроида. Ипак, решење је било у средставима која нису отровна. То су зачини. Поједини произвођачи употребили су млевени чили и алкохолно сирће. Сам бели лук није дао добре резултате док су чили и сирће „одрадили посао“.
Запамтите, стенице луче неугодан мирис који им служи за одбрану од непријатеља. Једини начин да их отерате јесте да третирате биљке средствима чији мирис не подносе. Осим поменутих зачина, корисна је и нана, односно, мента.
Направите две до три литре чаја од менте, али не из филтер врећица. Помешајте ову количину чаја са седам до осам литара воде и третирајте том смесом поврће. За воће ће вам требати већа доза. Један од зачина чије мирисе стенице не воле је и цимет. Довољно је да 100 грама поменутог зачина ставите у канту од десет литара напуњену водом. Оставите један дан, повремено мешајте и од те количине такође две до три литре ставите у прскалицу од десет литара.
Пазите, цимет је густ и морате добро да процедите течност како се не би зачепиле дизне на прскалици. Прскање обавите три до четири дана након третмана са ментом. Можете прво и циметом па онда ментом, свеједно је.
Постоји још много комбинација. Можете комбиновати чили и сирће са девет одсто алкохола заједно са млевеним бибером, циметом, љутом паприком, белим и црвеним луком. Када користите више средстава количине нису много важне. Можете употребити 50 или 100 грама зачина у канте од 10 или 15 литара воде, оставити дан, два и прскати. Најважније је да се њихов мирис осети у ваздуху након третмана. Пожељно је то изводити ујутро или увече да пчеле могу вршити опрашивање. Нема доказа о томе да оне не опрашују (нарочито поврће) ако се користе зачини за заштиту од стеница.
Превентива зачинима лакша је код повртарских врста. За воће треба више и средстава и процеђивања због чега мало који произвођач жели да примењује ове природне препарате. Доказано делују на гриње и крваву ваш (бели лук), смотавца (бибер, пелин и чили), крушкине буве (црвени лук, чили, сирће), цветоједа и осице (лукови, чили, љута млевена паприка), али и бројне друге.
Ефекат је нарочито добар ако нема кише неколико дана након третирања. Може се додати и мало пива или јестивог уља да се зачини дуже задрже на површини.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
