Текст и фото: Зорица Драгојевић
Када вас дочекује на капији свог дворишта – у хладу старе лозе је повелики сто са дрвеним клупама, са десне стране стара кућа која је била предвиђена за рушење, магаза и чесма, а с леве нова кућа – Светлана Јанковић то чини с најширим и најискренијим осмехом на свету. То је осмех српске домаћице, кућанице, жене навикле на тежачке послове, оне којој су гости одмор за очи и душу. А гостију код ње у Белом Пољу увек има, још од 2008. када је као технолошки вишак остала без посла и одлучила да се бави туризмом. И да, Светлана је дама, по понашању, држању, по много чему. Дама на селу.
– Причу о етно кући и туризму започела сам 2008. године када сам, после 28 година рада у Такову, остала без посла као технолошки вишак- каже Светлана. – Кућа коју сада издајемо била је под великим питањем, да ли да је адаптирамо или да је срушимо. Пријатељи су ми говорили „Шта да срушиш, реновирај! Сада људи воле етно куће, добро ти иде с људима, ведра си и насмејана, почни да се бавиш туризмом.“ Разговарала сам и с неким женама из туристичке агенције које су ми предложиле да категоризујем кућу и да кренем…
Додаје да је те прве госте дочекивала врло срамежљиво, све док једног дана није дошао код ње човек који држи коње и има фирму „Ружа Гружа“. Рекао јој је да је склопио уговор с неком немачком агенцијом, долазиће странци да јашу коње, треба му неко ко има преноћиште и добро кува. Понудио је договор и тако је кренуло Светланино етно домаћинство. Некада седам, некада осам гостију, некад једанаесторо. Странци су били одушевљени, и Аустријанци, и Белгијанци, Швеђани, Французи, Немци, Холанђани, Руси. То су заљубљеници у село, природу и јахање.
– Сви су одушевљени Шумадијом, лепотом коју имамо, храном коју служимо, колико смо љубазни. Рекли су да су стекли утисак да им неко даје срце на длану, и да нигде нема такве гостољубивости као код нас. А дешавало се и да раде с нама. Белгијанци, њих дванаесторо,дошли су после јахања, сместили се и сели да вечерају. Изнад села се било наоблачило, све време сам била као на иглама, јер сам њих послуживала, док ми је у мислима био супруг Љубо који је ишао да сакупи сено. Из шале кажем водичу да сад, док они уживају, морам да идем да скупљам бале. Водич им преведе, а људи поскачу од стола усред ручка и сви на трактор. Било је повуци, потегни, њих дванаесторо на трактору, страх да ли ће се негде преврнути, попадати – кроз смех се сећа Светлана. Каже, никада се нису тако добро провели, а бале су на време, пре кише, стигле у шталу.
Било је занимљиво и са Немцима који нису хтели да иду на јахање, јер су видели како Светланин син припрема роштиљ и котлић у дворишту. Какво јахање, седели су поред њега читав дан на пањићима и пекли роштиљ. Признаје да су на њу, ипак, најјачи утисак оставили Руси. А зашто? Па, јешни су колико и ми, ако не и више. Зна то јер је у једном дану страдао читав сазрели род парадајза, оног домаћег, непрсканог, што га човек без прања као јабуку једе.
Реч је реч, а људи воле све домаће, што је код ње на домаћинству свима доступно. Свако ко дође, може да учествује у сеоским пословима, да убере воће, да узме јаја, да гледа како се праве сир и кајмак и да све то купи на лицу места.
– Сад су ми били људи из Смедерева са девојчицом која није могла да спава од узбуђења што је на селу. Журила је да што пре устане, да нешто не пропусти, да случајно не пустим теле на подој, а да она то не види, или да кокош не изнесе јаје, а да она не покупи. Брале смо купине и јагоде. У свему гости могу да учествују, да наберу за себе колико желе. Изнад свега битан је дочек, да људи виде колико вам је стало, да осете да су добродошли, да то није као у хотелу – закључује домаћица Светлана Јанковић, настављајући са постављањем притки у башти, јер у селу нема чекања, све мора на време да се обави.
Околина за гледање и уживање
Бело Поље, село у околини Горњег Милановца, даровало је Светлани Јанковић и њеној етно кући лепо и за туристе занимљиво окружење. У околини му је манастир Враћевшница, где је сахрањена Баба Вишња, мајка Милоша Обреновића. Ту су Таково, Борач и Борачки крш, Гружанско језеро на којем се може купати, па планина Рудник, а постоји и планинарска стаза од села.
