Високе температуре које се стварају испод фолије униште готово све паразите, све штеточине, као и семе корова које се налази у земљишту, и то је најбезбеднији и најјефтинији начин дезинфекције уочи нове сетве.
Соларизација је незаменљива у дезинфекцији песка и земљишта којим се пуне саксије за производњу цвећа и пикирање поврћа.
Пише: Светлана Мујановић
Наши баштовани, који поврће производе у пластеницима, као подлогу најчешће користе земљу. Она је знатно јефтинија од било којег супстрата, али произвођачу доноси много проблема, пре свега фитосанитарне природе. За здраве биљке неопходна је здрава земља, без семена корова, штетних инсеката, гљива и бактерија. Због тога се, пре почетка сваког новог производног циклуса, мора дезинфиковати. Некада се то радило искључиво хемијским препаратима, а данас је већина њих у многим земаљама забрањена, посебно у систему органске производње. То не значи да ће корови и штеточине моћи несметано да се размножавају.
Пре саме дезинфекције ваља урадити билошку анализу, односно, однети узорке земље у одговарајућу институцију (најчешће је то пољопривредна станица), где се преброје семе корова и штеточине, пронађу органи за размножавање паразита и одреди да ли је дезинфекција потребна. Ако јесте, а повртар се одлучи за биолошку, то се ради воденом паром или се овај посао препушта сунцу, а понекад и биљкама.
Тражи се доста времена и празан пластеник
Земљиште се може дезинфиковати термички, соларизацијом, применом инсектицида и фунгицида, фумигацијом, биофумигацијом. Без обзира на то којом методом се ради, дезинфекција земљишта редукује примену пестицида током производње. Дакле, постоји више начина дезинфекције земљишта и сваки захтева додатна улагања. За неке је потребна скупа опрема, за друге хемијски препарати… Некима је довољна само фолија и сунчева енергија, али се ту тражи пуно времена и празан пластеник у летњим месецима.
Ако повртар не жели да за овај процес користи хемијске препарате, може да бира који ће биолошки начин применити. Термичку дезинфекцију могу да приуште само малобројни, јер је неопходна скупа опрема. Уз помоћ посебних уређаја, у земљиште се убризгава водена пара и одржава се температура од 70 до 80 степени Целзијуса. Дезинфекција траје 30 до 60 минута, и већ после 10 до 15 дана земљиште се може користити за сетву или садњу, без бојазни да је у њему остало неразграђених, штетних хемијских супстанци.
Значајно јефтинији, али нешто дуготрајнији процес, јесте соларизација. Она подразумева дезинфекцију земљишта, без примене хемијских препарата, искоришћавањем сунчеве енергије у најтоплијим месецима, а то су јули и август. Мана оваквог начина дезинфекције земљишта јесте у томе што се ради у време када већина повртарских биљака још није напустила пластеник, јер берба још увек траје, а за овај процес су неопходне и додатне припреме. Пластеник се мора очистити, повадити и изнети сви остаци поврћа, опајати сви делови, опрати конструкција, и на крају земљиште дубоко обрадити и фино уситнити. Потом се оно навлажи до 60 посто влажности, прекрије танком, провидном полиетиленском фолијом која се добро ушушка на ивицама, пластеник затвори и остави један до два месеца да сунце обави свој део посла.
Високе температуре, које се створе испод фолије, униште готово све паразите, све штеточине, као и семе корова који се налазе у земљишту. Иако има велику ману, ова метода је незаменљива у дезинфекцији песка и земљишта којим се пуне саксије за производњу цвећа и пикирање поврћа.
Фумиганти могу бити опасни
Комплетна и ефикасна хемијска дезинфекција земљишта, укључујући уништавање корова и нематода, може се остварити једино фумигацијом. Ова метода је ризична и скупа за мале произвођаче, све кораке мора да прати стручњак и ради се у комплетној заштитној опреми, јер фумиганти су јаки отрови који делују гасовима. Ради се у неколико корака: земљиште уситнити ротофрезом и залити га уколико је суво, фумигант разбацати по површини објекта и ротофрезом унети у унутрашњи слој, све добро залити и држати покривеном фолојом најмање седам дана. Затим скинути фолију и исфрезирати земљиште. Пластеник после тога треба да остане отворен и да се проветрава најмање седам дана.
После тог рока, у њега се улази с маском, да би се узео узорак земљишта, како би се проверило да ли има још отровних остатака, односно, да ли је могућ нови производни циклус. А да ли у земљишту има неразграђених остататка, проверава се тако што се узму две тегле, у једну се стави земљиште на коме је урађена фумигација, а у другу земљиште из баште, и у обе посеје крес салата. У оптималним условима салата ниче за дан-два. Уколико семе салате не клија или је поник кржљав на земљишту на којем је примењен фумигант, треба сачекати неколико дана и поновити тест.
При примени фумиганата у затвореном, али и на отвореном простору, треба водити рачуна о томе да простор који се фумигира буде изолован од људи, животиња и других усева. Ако се дезинфекција ради у пластенику, он мора бити празан, а најбоље време за фумигацију је јесен, када су још високе температуре и када је време деловања на штетне организме краће.
