Воћарство код нас, као и у свету, трпи све већи негативни утицај климатских промена и израженог штетног деловања различитих екстремних појава. Најизраженије негативно дејство испољавају дуготрајне летње и јесење суше, које у великој мери исцрпљују воћке и ометају нормалан годишњи циклус њиховог раста и развоја. Да би се штете од суше избегле, воћари инсталирају различите системе за заливање, најчешће „кап по кап“.
Пише: др Александар Лепосавић
Поред бројних предности, систем „кап по кап“ има и недостатке, који се огледају у испирању хранљивих материја из зоне кореновог система, због чега се поједини елементи, азот највише, морају чешће уносити у земљиште. Поред система „кап по кап“, последњих година се све више произвођача одлучује за наводњавање засада путем орошавања.
Боровничари држе корак са светом
Правилно изведено орошавање утиче и на бољу прилагођеност биљака на високе температуре, али се, поред осталог, мора водити рачуна о његовом интензитету и крупноћи капи, да се земљиште не би претерано сабило и погоршала његова структура. Практична искуства говоре о томе да потребне количине воде за заливање воћњака у сушном делу сезоне системом „кап по кап” износе 1.900 до 2.000 m3/ha, а за орошавање треба 2.500 до 3.000 m3/ha.
Изузев у производњи боровнице, код којих не постоји засад који нема инсталиран одговарајући систем за заливање, наводњавање је у нашој воћарској производњи још увек недовољно заступљено. Боровничари предњаче и по степену аутоматизације процеса заливања биљака, па за заливање и исхрану биљака користе и различите унапређене мрежне комуникационе технологије – Internet of things (IoT). Овакве технологије су усвојене да реализују интензивно, умрежено даљинско управљање и даљинско праћење и контролу различитих производних процеса и аутоматски рад без надзора, смањујући оперативне трошкове и интензитет рада.
Управљање и моделирање је корисно и с аспекта предвиђања и ефикасније заштите од неповољних временских чинилаца као што су град, суша, позни пролећни мраз. Аутоматско и даљинско управљање системима за заливање је изузетно важно због рационалнијег и ефикаснијег коришћења воде у засадима или на већим земљишним комплексима.
Мраз „обрао“ раноцветне кајсије и брескве
Клима се дефинитивно променила, због чега се не може говорити о позним пролећним мразевима у правом смислу те речи. Раније је тај термин подразумевао појаву ниских температура током друге половине априла и у мају. Због изузетно високих температура током већег дела јануара и фебруара ове године, на пример, воћне врсте су раније прекинуле фазу еколошког (принудног) мировања и започеле вегетацију знатно раније у односу на вишегодишње просеке. То је довело до цветања коштичавог воћа у већем делу наше земље већ од прве половине марта, а променљиво време и ниске температуре у овом месецу утицале су на измрзавање раноцветних сорти кајсије и брескве.
Када су у питању други неповољни климатски фактори, последњих деценија велике штете у свим производним рејонима прави град. Интензитет појаве ове непогоде је такав да поједина подручја бивају више пута погођена у току године, а изненађује и њена изузетно рана појава. Примера ради, већи део западне Србије је ове године задесио град великог интензитета 25. марта, а противградна заштита у нашој земљи стартује тек од 15. априла!
Као и код наводњавања, боровничари су у највећем проценту прекрили засаде противградним мрежама. Ова воћна врста се све више гаји и у стакленицима, али ипак у далеко мањем проценту у односу на јагоду или малину. Најмањи проценат заштите од града и гајења у заштићеном простору у групи јагодастог воћа припада купини. С обзиром на чињеницу да је јагодасто воће које се производи у нашој земљи првенствено намењено извозу, сви произвођачи су у обавези да прате и поштују успостављене стандарде који се односе на правила добре произвођачке праксе и безбедности хране. Ипак, малинари и откупљивачи овог, за Србију изузетно значајног воћа, постигли су изузетно висок ниво достигнутих стандарда, и по томе смо познати у свету.
Плодови морају бити „чистији“
Због проблема у производном процесу и веома честих прекорачења хемикалија у плодовима, произвођачи јагоде би у будућности требали већу пажњу да посвете правилној примени заштитних материја и на тај начин избегну неславну титулу такозваног „прљавог воћа”. Наиме, често се дешава да контролори код нас и у извозу у плодовима јагоде утврде недозвољено присуство пестицида па се она, заједно с јабуком, сврстава у ову групу воћарских производа.
Земљишта све поснија
Наши воћари све ређе греше у правилном одабиру локалитета и у припреми земљишта. Оно на шта све теже могу да утичу је чињеница да су земљишта у нашој земљи све сиромашнија у органској материји, а зна се да је управо она најважнија за квалитет и производну способност земљишта. Дефицит органске материје у земљиштима последица је великог дефицита сточног фонда, али и нерационалног односа по питању правилног коришћења биљних остатака. Без обзира на порекло, органске материје се у земљишту морају правилно трансформисати у квалитетан хумус који побољшава физичке, хемијске и биолошке карактеристике земљишта, а на тај начин се смањује потреба за вештачким ђубривима и утиче на побољшање приноса и квалитета воћа. Хумус који потиче од свеже органске материје посебно је значајан, јер има најповољнији утицај на функционалност корена, апсорпцију воде и минералних материја и као такав делује као биостимуланс на целу биљку. Имајући све ово у виду, долази се до закључка да је обезбеђење довољних количина квалитетних органских материја и њихов правилан третман у земљишту, услов без којег нема унапређења наше воћарске производње.
