Насловна АРХИВА СУЗБИЈАЊЕ ШТЕТОЧИНА: Салата штити јагоде

СУЗБИЈАЊЕ ШТЕТОЧИНА: Салата штити јагоде

604
Фото: Pixabay

Због специфичности органске производње и ограничења при избору препарата, неопходно је комбиновати све доступне мере за решавање проблема у заштити биља – агротехничке, биолошке, биотехнолошке и хемијске. Према начелима органске производње, тежи се успостављању равнотеже у природној средини – агроекосистему, тј. одговарајућем односу између корисних и штетних организама, применом препарата који су на природној основи. Ево примера и предлога за сузбијање штеточина које дају мр Гордана Форгић, консултант у заштити биља и стручњак у Пољопривредној стручној служби (ПСС) Сомбор, и њени сарадници дипл. инж. Владимир Сабадош и дипл. инж. Јелена Перенчевић.

Лисне ваши (Aphididae) – ако јако нападају неку биљку, то је знак да јој је циркулација поремећена. Понекад је довољно да се прекрије и прихрани земљиште око корена. Постоје биљке које су привлачне вашима. Могу да се саде међу друге биљке, да би се заштитиле од ваши. На пример, салата и боб могу да се саде међу јагодама – ваши ће се преселити на њих, а јагоде ће остати неоштећене. Против лисних ваши, рђе, гриња, гусеница и мрава у 10 литара воде (најбоље кишнице) потопи се 300 грама свежих листова и цветова пелина или 30г сувог пелина. Остави се да се натапа у води два-три дана, после чега је течност спремна за прскање. Уколико се на биљкама појаве ваши после кише, цветови и изданци посипају se ситним, негашеним кречом, а ако кише нема – биљка се попрска водом.

Ровац (Gryllotalpa gryllotalpa) – ова животиња излази на површину земље само ноћу. Његов ров није дубоко у земљи, те се најлакше хвата ако се у тло укопа посуда с водом, а са стране поставе дашчице које га усмеравају у посуду. Такође, препоручује се и ископавање рупа у јесен, димензија 60х80х30 центиметара, које се попуњавају коњским стајњаком. У њима се скупљају ровци због топлоте, на презимљавање, и у марту следеће године се уништавају.

Кртица (Talpa europaea) – најлакше се отера ако се у земљу укопа празна боца, тако да је врх укопан у отвор њеног рова, пазећи да се не зачепи грло. Поступак је неопходно понављати неколико пута. Кртице не подносе звукове које производе ветар и празна боца и одлазе. Биљка рицинус делује као репелент – тера кртице.

Фото: Pixabay

Велики и мали купусар (Pieris brassicae и P. rapae) – уколико се нађу јаја на листовима, уклањају се с парцеле и уништавају, а испиљене гусенице се сакупе и униште. По леји између купуса посеје се конопља, кудеља или се засади парадајз, јер лептири купусари не воле њихов мирис.

Купусна совица (Mamestra brassicae) – неопходно је искултивирати земљу на већу дубину, да би се гусенице избациле на површину, као храна птицама. Совице могу да се сузбијају и мацератом дувана и чичка, ферментисаним екстрактом драгољуба и уварком пелина, паразитном осицом, препаратом на основи Bacilus thuringiensis. Животњски непријатељи су кос, жаба, кртица и шишмиш.

Бува (Phyllotreta spp.) – њена појава у расађеном купусу решава се тако што се расад залива у раним јутарњим часовима, јер бува не подноси воду и влагу. Осим тога, док ниче расад, леје се посипају прашкастом голубијом, кокошијом или коњском балегом, пепелом од каменог угља или дрвета. Скувају се пелин или дуван и њима се прска биљка, а може да се направи раствор тако што се у један суд сипа вода у коју се стави кравља, голубија или кокошија балега, исецкане биљке пелина и неколико главица изгњеченог белог лука. Све то се добро измеша, остави 48 сати и после тога се залије расад. Такође, у воду може да се сипа и обична со и њоме залива расад.

Птице (Aves) – око повртњака се затегну црвени и бели канап у висини од једног до два метра и птице, мислећи да је замка – не слећу. Такође, кромпир се исече на колутове и они се прободу кокошијим перима, кроз средину колута провуче се конопац и привеже за косо постављен штап. Колутови се покрећу и при најмањем ветру и на тај начин плаше птице.

Сврдлаш (Rhynchites germanicus) – ову штеточину у јагодама потребно је ручно скупљати и уништавати.

Ради сузбијања жичара и ларви пољског гундеља користи се мацерат хајдучке траве и опарак црног лука, третирањем у редове и земљиште између биљака. Животињски непријатељи су кртица, миш, птице, а могу да се користе кртола кромпира или салата, као мамци.

Примена зрелог компоста смањује број нематода, јер се у њему налазе и одређени отрови који повећавају број бактерија, гљивица и других материја које делују на нематоде.

Контрола пужева

Оштећења у башти проузрокована пужевима голаћима санирају се:

– поморанџама – могу да се привуку тако што се после цеђења поморанџи, половина исцеђеног цитруса постави близу угрожених биљки и по крајевима баште, али тако да бар један крај буде доступан пужевима, да могу да се попну.Сачека се да падне мрак и, када се пужеви скупе, само се изнесу;

– постављањем пивских замки – направљене су да привуку пужеве да упадну у пиво и да се удаве. Једна замка довољна је за 15 квадратних метара – у пластичне чаше сипа се пиво и постави у земљу. Да би се избегло дављење корисних буба, врх чаше не сме да буде у равни са земљом, већ се издигне за 1цм. Ако се очекује киша, постави се заштита, да не би улазила вода у замку, а уједно да се остави простор за пужа да уђе;

– ручним прикупљањем за време кише, непосредно после ње, рано ујутру по роси, или ноћу уз помоћ лампе. Такође, на појединим местима у башти може да се припреми вештачко станиште (комади пластичних цеви, дрвета, згужване новине натопљене у шећер) за пужеве и, када се населе, једноставно се покупе;

– љускама од јаја, пепелом или пиљевином – љуске од јаја измрве се и поспу по земљи око биљака. Према неким искуствима, то ће отерати пужеве, јер им је тело осетљиво и приликом преласка преко парчића љуски – повредили би се, а оне су добре и за само земљиште. Такође, пужеви не могу да прелазе преко препрека од пепела или пиљевине. Једина мана је што мора стално да се обнавља (после кише или ветра);

– сађењем појединих биљака спречавају се штете у башти, јер одбијају пужеве – пелин, коморач, анис, рузмарин, драгољуб, тимијан и рицинус;

– променом окружења – у затвореним просторима (пластеници) важно је да се контролише влага, помоћу вентилатора, као и применом наводњавања кап по кап, чиме се она директно предаје биљци уместо да се шири по целој површини земљишта и тако створе повољни услови за боравак пужева;

– баријерама – пужеви могу да се одврате од биљака постављањем разних механичких баријера – ограда;

– бакарним тракама – могу да се користе као баријере за пролаз пужева, најмање ширине од 5цм. Бакар делује електрохемијски на пужеве и одвраћа их од преласка преко баријере. Користе се по сувом времену;

– талогом кафе – пужеви га не воле, јер је у већој концентрацији отрован. Нападнуте биљке треба њиме заливати (умерено), јер не само да ће отерати пужеве, већ и биљне мушице.

Сузбијање значајних болести и штеточина јабучастог воћа

Пепелница јабуке (Podosphaera leucotricha) – користе се препарати на основи сумпора, од фенофазе зеленог пупољка све до краја раста летораста.

Бактериозна пламењача (Ernjinia amylovora) – да би се спречила инфекција, користи се препарат Blossom, на основи гљиве Aureobasidium pullulans. Уколико је присутан јак инфективни потенцијал, третирање мора да се понавља свака два дана.

Јабучни цветојед (Anthonomus pomorum) – за његово сузбијање може да се користи препарат SprutzitNeu. Активне материја су пиретрин (добијен из биљке хризантеме) и уље уљане репице.

Јабучни смотавац (Carpocapsa pomonela) – користе се сексуални збуњивачи и препарати на основи вируса. Они ремете понашање мужјака, тј. спречавају га да дође до женке и копулацију. У употреби су препарати на основи грануловируса (CpGV). Када се ларве испиле, неопходно је прво третирање, а свако наредно у размаку од пет до седам дана или по прохладном и влажном времену, у размаку од осам до дванаест дана.

У органској производњи воћа користе се следеће мере:

– на ивицама воћњака оставља се растиње у виду живице и жбуња, као склониште и место за размножавање за многе врсте;

– не култивише се међуредни простор у воћњаку, већ прекрива травним покривачем по потреби;

– редови се не одржавају у чистом стању;

– образују се стазе од самониклог и гајеног биља на парцели на којој се планира садња;

– праве се склоништа за ласице, јежеве, змије и друге корисне животиње;

– изнад круне воћака постављају се седала за птице грабљивице (мишар, сова);

– посуде са сламом вешају се у круни воћака, као склониште за ухоложе.

С. Малиновић

Добро јутро број 539 – Март 2017