Pod negom voćaka podrazumeva se primena agrotehničkih i pomotehničkih mera, s ciljem da se obezbede uslovi za normalan rast i rodnost voćaka. Od agrotehničkih mera najvažnije su: održavanje zemljišta u voćnjaku, đubrenje i navodnjavanje, a od pomotehničkih zrela i zelena rezidba voćaka, razvođenje grana, proređivanje plodova, podsecanje žila itd. U savremenim intenzivnim voćnjacima sve ove mere moraju biti obavljene pravovremeno, ako se želi dobar i redovan rod.
Održavanje zemljišta u voćnjaku
Održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada (jalovi ugar), čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje ili obratno, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd.
U visokointenzivnim zasadima u našoj zemlji, najčešće se koristi čista obrada. Međuredna obrada se obavlja mehanizovano, a u redu je kopanje ručno ili tretiranje herbicidima, mada može i bočnim frezama koje se kod nas jako malo koriste. Pomoću ovog načina održavanja zemljišta najlakše se uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim. Međutim, čista obrada ima i svojih nedostataka. Takva zemljišta vremenom gube strukturu pa ih je potrebno češće đubriti. Svake četvrte godine neophodno je đubrenje stajnjakom, ili još bolje svake četvrte godine gajenje biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju (grahorica, stočni grašak, lupina, soja itd). Ovaj način održavanja zemljišta se sastoji u jesenjem oranju i nekoliko prašenja u toku vegetacije, što je najbolje uraditi opružnim kultivatorima.
U savremenim intenzivnim zasadima jabuke, s instaliranim sistemom za navodnjavanje preporučuje se zatravljivanje međurednih prostora, a između stabala u redu tretiranje herbicidima.
Đubrenje voćnjaka
U savremenim intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera od koje zavisi rast i rodnost voćaka. Za normalan rast i rodnost voćaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i drugi minerali. Njih biljke troše u većim količinama. Međutim, voćke uzimaju i druge elemente u malim količinama, a njihov nedostatatak može uticati na mnoge fiziološke poremećaje u biljkama: bor, cink, bakar, gvožđe, molibden, mangan.
Azot je veoma važan za vegetativni razvoj voćaka, ali i za obrazovanje generativnih organa. Previše i kasno đubrenje azotom utiče na bujan porast mladara i krupnije plodove. Takvi mladari ne odrvene do jeseni i često su skloni izmrzavanju, a plodovi su krupniji i slabije skladišne sposobnosti. U slučaju nedostatka azota, letorasti su slabijeg porasta i slabije je obrazovanje cvetnih pupoljaka.
Fosfor utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje i normalan razvoj plodova, kao i na prisustvo boje i aromatičnih materija u plodovima. Na stablima koja su dobro obezbeđena fosforom, na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta.
Kalijum utiče na rodnost voćaka i akumulira se u rodnim grančicama, lišću i plodovima. Kalijum utiče na kvalitet i boju plodova.
Đubriva se prema poreklu dele na organska (prirodna) i mineralna (veštačka). Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, osoka, kompost, zelenišno đubrenje itd. Upotrebom organskih đubriva popravlja se struktura zemljišta tj. zemljište se obogaćuje humusom i omogućuje bolje iskorišćavanje mineralnih materija.
Mineralna đubriva imaju u sebi elemente u neorganskom obliku i dele se na prosta i složena (kompleksna). Najvažnija azotna đubriva su: KAN (27 % N), amonijum sulfat (21 % N) i urea (46 % N). Sva ova azotna đubriva se koriste pre početka kretanja i za vreme vegetacije. Od fosfornih, najviše se koristi superfosfat (17–19 % P2O5), Tomasovo brašno (16–22 % P2O5), a od kalijumovih: kalijum-sulfat (48–52 % K2O) i kalijum hlorid (58–62 K2O). Međutim, danas se u voćarskoj proizvodnji najviše koriste kompleksna đubriva koja se sastoje od dva ili više hranljivih elemenata. Najbolje je ako je odnos N:P:K u takvim đubrivima 2:1:3. Za voćarsku proizvodnju najpogodnija su sledeća kompleksna đubriva: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. U nedostatku ovih kompleksnih đubriva mogu se upotrebiti i kompleksna đubriva sa sledećim odnosom 15:15:15 i 14:14:14. Fosforna i kalijumova đubriva se unose u zemljište tokom mirovanja vegetacije. Što se sadržaj azota u kompleksnim đubrivima povećava, to im se vreme primene pomera ka početku vegetacije.
Vreme đubrenja i količina đubriva
U toku pripreme zemljišta za sadnju tj. rigolovanja, vrši se agromeliorativno đubrenje na osnovu hemijske analize zemljišta. Obično se dve trećine utvrđene količine kalijuma, fosfora i stajnjaka rasturi po površini pre rigolovanja, a ostatak posle rigolovanja i ravnanja površine.
Do stupanja voćaka u period pune rodnosti, ukoliko je izvršeno agromeliorativno đubrenje, voćke se đubre uglavnom azotnim đubrivima. U periodu pune rodnosti u toku jeseni dodaju se kompleksna đubriva, a u proleće u toku vegetacije azotna đubriva.
Unošenje đubriva može se obavljati na nekoliko načina. Kompleksna đubriva i stajnjak koji se unose u jesen mogu se rasturiti po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj površini, onda se vrši zaoravanje ili tanjiranje. Jesenje đubrenje se može vršiti i u brazde, tako što se kod mladih voćki otvaraju brazde u projekciji krune, a kod starijih voćaka između redova. U brazde se prvo stave fosforna i kalijumova đubriva i iznad organska, pa se izvrši pokrivanje zemljom. Azotna đubriva se u toku proleća ispod krune tako da đubrivo bude rastureno 60–70 cm šire u odnosu na projekciju krune. Poželjno je da se rastureno đubrivo okopavanjem ili freziranjem unese u zemljište. Najbolje je đubriva unositi depozitorima u projekciji krune na dubinu 30-35 cm.
Ukoliko se u toku juna ili jula primeti nedostatak nekog od elemenata, može se izvršiti folijarno đubrenje. Ono se obavlja 2–3 puta u razmaku 15–20 dana. U nas se proizvode sledeće vrste tečnih đubriva: Vuksal, Foligal-V, Fertigal, Sequestrene Fe-138. Pored važnijih mikroelemenata, ona sadrže još i azot, fosfor i kalijum.
Pored toga, u voćnjacima često dolazi do pojave hloroze izazvane niskim sadržajem gvožđa, i to pogotovo na peskovitim zemljištima. U cilju otklanjanja nedostatka gvožđa, dobre rezultate daje primena gvožđe-helata. Prskanje helatima gvožđa (Fe-EDTA) treba obaviti sa 0,3–0,5 % rastvorom nekoliko puta u toku vegetacije. U slučaju da se helati gvožđa primenjuju preko zemljišta, preporučuje se njihovo rasturanje oko stabla, i to 50 – 150 g po stablu. Bolji rezultati se postižu ako se navedena količina helata primenjuje u vidu 1 – 2 % vodenog rastvora. Oko svakog stabla na kojem se uočavaju znaci nedostatka gvožđa, na udaljenosti od 1 do 1,5 m potrebno je izbušiti ili iskopati 3 – 4 rupe od 15 do 30 cm. Rastvor se sipa u rupe koje se zatim zatrpaju. Pri unošenju helata u zemljište, oni deluju 2–3 godine, dok je folijarno tretiranje potrebno obaviti svake godine. Nedostatak gvožđa može se otkloniti i folijarnim đubrivima, koja pored drugih hranljivih elemenata, sadrže i gvožđe. U voćnjacima gde se navodnjavanje vrši sistemom kap po kap, helati se mogu dodavati i vodi za navodnjavanje (5 g Fe-EDTA po stablu).
Navodnjavanje voćaka
Navodnjavanje je obavezno u intenzivnim zasadima jabuke, pogotovo za rejone gde količina padavina ne prelazi 600 mm. Na peskovitim, vetrovitim i južnim položajima su potrebe za vodom veće nego na strukturnim zemljištima, i severnim ekspozicijama. Tek zasađene voćke, posebno ako je to urađeno kasno u proleće, treba zaliti s oko 20-30 litara vode. Ukoliko posle sadnje nastupi sušni period, treba izvesti još 2-3 zalivanja. Mlade voćkice mogu se zalivati do kraja jula, kasnije treba izbegavati, da se ne bi izazvao sekundarni porast.
Vreme navodnjavanja voćaka u rodu zavisi od količine i rasporeda padavina. Prvo navodnjavanje se obično vrši u vreme cvetanja, jer pospešuje oplodnju i vegetativni razvoj voćaka. Drugo navodnjavanje se obično izvodi neposredno pred junsko opadanje plodova. Ukoliko u kruni ima jako puno zametnutih plodova jabuke, ovo navodnjavanje treba smanjiti ili pak izostaviti, a ukoliko ima umereno plodova, ono mora biti obavezno. Treće navodnjavanje se izvodi u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka plodova, i to obično u julu i avgustu na 20–30 dana pre berbe. Ovo navodnjavanje je veoma važno, pogotovo ako je sušni period (a obično jeste), jer se tada troši jako mnogo vode na rast plodova i diferenciranje cvetnih začetaka.
